Vreme, 18. 11. 1940., str. 1

ПОПТТАРПНА 11ЛАЋЕНА У ГОТОВУ!

*****

*ЈГ

Метеоролашки... ДАНАС: У Беогр»л> : гграмвнл.п во и топло. Делшпгчио облачно. Мог>"ћн с\" слабпји пролазни шкуожош кнше. Оста.1и храЈввп: Променљпво врвме нарочнто на северноЈ роловиан. Иначе делихпгшо н претежко облачно време V целој земл»п. Кшпе ће Оптп на заиадноЈ по. ловннп. Температура без знатне промене.

Главви уредп;

гргзгр КОСТИЋ

ВРОЈ 6760

БЕОГРЛД, ПОНЕДКЉАК, 18 НОВЕИБАР 1940

ГОДННА XX

„.извештаји ОУТРА: Променљиво време владвће у цвлој нашој земљи. Преовлађиваће облачно са кгапом нарочито н а западној поло. внни. Захлаћење у се. верннм крајевкма. а пораст тез.гпературе на осталом делу државе.

После опредељења Шпаније вероватно к офанзиба протиб Британског Царстба почети наГибралтару

Пут шпанског ллинистра иностраних послова г. Суњера у Немачку и Француску и разговори са немачким и француским државницима допринеће одлуци у томе правцу

(Од нашег сталног дописника) Берлин, 17 новембра. (Телефонскн извештај). — Поновна посета шпанског министра иностраних послова г. Серана Суњера Немачкој претставља свакако догађај првог реда, који је у Берлину примљен са највећом пажИ)Ом. Вестц које су јуче кружиле, а на основу којих је требало већ у току данахињег дана да дође до састанка између министара иностраних послова Немачке и ИтаЛије и г. Суњера нису потврђене.

Иако је јуче изгледало већ сигурно да ће конференција између три министра иностраних послова бити одржана у Бечу, данас се већ почиње једно друго место у јужној Не мачкој које се из разумљивзх разлога не објављује. Данас се није могао дознати ниједан нози детаљ о овим најновијнм настојањима сила осовине у погледу Шпаније. Може се само рећи да се ради о дефинитивном одређивању става Франкове Шпаннје у данашњем великом сукобу.

Француске према Франковој Шпанији још увек наје приведена у дело и поред настојања г. Петена да уклоби последице политике француског Народног фронта у вези са односима двеју суседннх земаља. Посета г. Суњера Немачкој добија још више у своме значењу, јер по свему изгледа да се ради не само о опредељзвању Шпаније у овом рату # већ такође и о уклањању свих спорних питања између ње и Француске, која постоје због познатих аспирацнја

Могло би се једино додати још I Шпаније у вези са Францу-

нека обавештења која су прим љена у току данашњег дана* Тако, како се сазнаје, изгледа да је пшански министар нностраних послова данас напустио Париз и отпзто-1 вао у непознатом правцу. Сличне вести круже и у погледу пута грофа Ћана који је, како кажу, напустио Рим и отпу товао на север Италије. Али све ове вести на меродавном месту нису потврђене. Ка француско-шпанској сарадњи Што се тиче предмета разговора, по свему изгледа, они би имали политички и привредни карактер. Наиме, у току конференција трију министара имало би се расправл>ати питање исхране становнипггва Француске и Шпаније, које је услед енглеске блокаде постало актуелно. Жеља је Немачке да у границама, које су оцртане још приликом разговора вође и канцелара Рајха г. Хитлера са генералисимом Франком и маршалом Петеном, буде остварена сарадња између Шпаније и Фран цуске, а која, с обзиром на многе проблеме настале услед познатог става демократске

ским Мароком. После конференције Лавала и Суњера у Паризу састанак утроје нмао би пред собом већ дефиннсана гледишта Шпаније и Француске. тако да бн се посретством Немачке могло наћи решење, које би задовољило и једну и другу страну. После тога не би се постављале никакве прелреке, да земље Запада Европе уђу дефинитизно у склоп сарадње коју је Берлин ставио- у први ред, још пре но што падне одлука у рату против Велике Британије. С друге стране, присуство комесара Шпанског Марока у пратњи г. Суњера открива уједно и другу страну проблема који ће се расправљати приликом ових разговора: про блем француских колонијалних поседа у западној Африци. Уколико постоји намера да се рат пренесе на афрички континент, онда ће свакако, с обзиром на акцију генерала де Гола бити говора и о чишћењу афричког терена од ових елемената. Ту ће можда бити остварена и сарадња између , Француске и Шпаније које^бк заједничком акцијом уз помоћ немач-

ких војннх снага имале постепено да отстране са афричког континента британски утицај. Иако је ова акција без сумње гигантских размера она не би наишла на веће тешкоће већ и зато што отпорност британског царства из дана у дан слаби. Питање Гибралтара Нема сумње да ће том прилнкол! бити говора н о Гнбралтару, јер он својнм положајем у сваком случају претставља препреку за све ове операцнје које има да се развпју на афричком континенту. Свакако ца неће претстављата ннкакву сензацију ако једног дана прп мимо вест да су шпанске н.ти немачке трупе својнм огромним искуством које су добнле у борбама протнв белгискнх ц француских утврђених линија прешле у акцију за уннштење једног од најмоћннјих енглеских упоришта. Да је овај 1,.одулват иезин са велнкнм тешкоћама о томе не поетоји сумња, нарочито с обзнром на то да-је брнтанскн појас утврђења у Гибралтару уграђен у грашпно стење којс је свакако појачано и армнра. иим бетоном. Баш услед ових тешкоћа мора се претпоставнти да ће онога часа, када се Шпаппја реши да уђе у рат протнв Велике Брнтанпје, немачка артнлерија, као н осталн спсцнјални одредн отпочети сфанзнву, прво на овом толико осетљнвом месту брнтанског царства. Посматрана у овом светлу посета шпанског министра иностраних послова Немачкој још внше добија у своме значају, пошто она носи у себи решење целог низа проблема, који нису само проблеми шпан ског народа, већ претстављају уједно беочуг у низу акција које иду ка једном једином циљу, а то је припремање што јачег удара на Британско Царство. Да ли ће у овим последњим дипломатским потезима узети активно учешћа и Италија преко свога претставника грофа Ћана, још није по ј тврђено, али постоји верзија

Гнбралтар

Страни авиони бацили бомбе на Кичево Лзудских нчртава није било, а материјална штета није велина

према којој ће и он учествовати у овим разговорима. На крају, пажња овдапгњих полнтичкнх дипломатскнх кру гова управљена је и ка последњим догађајима у Египту у ве зи са мистериозном смрћу бив шег шефа египатске владе, јед ног од истакнутих националиста, који је као такав био велика сметња настојањима Велике Брианије да увуче Египат у рат. Свн детаљи у вези са овим прате се у Берлину са највећом пажњом. Тако је са великим интересовањем примљено да је приликом погреба египатског лретседника владе, египатска национална омладина тражила од краљевих гардиста да упере оружје на енглеске патроле. Исто тако није избегао пажњи овдашњЈХ полнтичких кругова ни одјек на који је наишла смрт претседника египатске владе у арапским масама, Т. СОКОЛОВИЋ Маршал Рајха Геринг у Бечу Беч, 17 новембра. — ДНБ јавл»а: Данашњем свечаном отвара њу велике нзложбе војне снаге на Тргу Јунака прнСуствогаг је 1 -Јсрша.ч Р*јха г Геринг, г ' :е ' Веч^Је су марпгалу Рајха прнре ,или одушевљене манифестације- Саопште^а страним новинарима о бом6ардовању Берлина - Берлнн, 17 новембра. — Агенција Стефани јавља: Једна група страних новннара која јв јутрос обншла Берлин могла је да коиетатује алсолутну нетачност вестн из битанског кзвора о штети насталој у престоници Рајха прилииом последљвг бомбардовања из ваздуха. Према брнтанској пропаганди страдале су у Берлину потсдамска, анхалетска, пгтетинска станица и станица Лорте. Енглези су тврдили да су све те станице погодили бомбама тешког калибра. Страни новинари, међутим, констатовали су да ове британске вести не одговарају стварности и да је саобраћај на свим овнм станицама потпуно нормалан. Командант берлинске противавионске одбране генерал г. Вајзе примио је потом стране новинаре и упознао их је са ефикасношћу одбанбеиих мера у Берлину којима се спречава бомбардовање престонице Рајха.

Министар г. Бешлић у Вудимпешти » Буднмпешта, 17 новембра. (Телефонски извештај) — Да нас по подне допутовао је у Будимпешту са госпођом и својим секретаром министар саобраћаја инжењер г. Никола Бешлић. На железничкој станици министра г. Бешлића сачекао је југословенски посланик у Будимпешти г. Светозар Рапгаћ са целокупним особљем посланства. Иако је долазак министра г. Бешлића у Будимпешту приватног карактера, ипак су приликом доласка г. министра дочекали претставници мађарске тешке индустрије, претседништво Мађарско-југословенске трговачке коморе, као н претставннци власти. Још у току данашњег поподнева министар г. Бешлић положио је венац на гроб мађарског Незнаног јунака. По подне министар г. Бешлећ одржаће у'| мађарско-југословенско тргорачкој комори предавање о сцобраћајно-техничким проблемн&а у Југославнји. Др. Р. САНТО

Јутрос. 17 новембра око 4 часа, летелн су странн авнони над Битољем н Кичевом. Услед живе акдије наше протнвавнонсне одбране н нашнх авнона ловаца, којн су се одмах узднглн, странн авнонн моглн су да баце бомбе само у околннн Кнчева н недалеко од два облнжља села> повлачећн се брзо и напупггајући нашу ваздушну ЗОиу. Људских жртава ннје било н пггета је само матернјалне прнроде. (А. А.)

Како је извршено бомбардовање Кичево. 17 новембра- — ЈЈ-грОс у 4.25 часова Кнчево су преле. тели страпн непознати авнони. Док је још цео град спавао. два авиопа непознате 1»родности појавнла су се нзпенада пвд градом. Пре него нгго је могла битн објавл>ена узбуна. авнонн су баци-тн у о»оолини Кичева бо>1бе и охмах се изгубили у ноћи у иепознатом правцу. Захвал»ујућн само срећним о-

ко.тностнма л.удских жртава није бнло а нст 0 тако ннје ггричиљена тосаква матернјална штета. Властн врше нсгграгу колико Је тачно бачено бомби и колико је од н»их експлодирало. Чим су се појавили странн а. вно1Ш наше војне једннице упутиле су се преи а н>има. алн су авнонн лете.ти на висгаш од пре. ко 1500 метара н убрзо су се нзгЈ -билн. Узбуне међу стаповгпшггвом »шје бнло пошто је бомбардоваље нзвршено у ноћи нзненада н

велнком брзинои- Јутроо Је ста. новннштво показнвало безпрн« мерну дисциплнну в прнсебност. Узбун& у Витољу Битољ, 17 новембра. — Јутрос тачно у 4 часа један авнон непознате народности прелетео је нзнад Битоља. ОдмаЖ је дат знак за узбуву, а заштита од напада из ваздуха ступила је у дејство. Контраавионскн топови и мнтраљези отворили су ватру. Авион јв летео на велнкој виснни и ннје бацио ни једну бомбу. Данас у 8.30 часова поново је дат знак за узбуну због повреде наше граннце од стране једног авнона, који се послв краћег времена изгубио у непознатом правцу. А. ЂОРБЕВПЋ

Огорче не борбе за Корчу Италијани јављају о жестоким нападима на сектору девете армије

Негде у Италији, 17 новембра. — Агендија Стефанн јавлл: Службено саошптење број 163 Главног стана нталпјанскнх оружаних снага гласи: „У току јучерашњег дана на грчком фронту развнјали су се нападн н противнапади, који су бнлн нарочпто жесто кн ра с«1:тор7 девете армије. Наше ваздухопловство, у сарадњн са трупама, бомбардовало је друмове, железничке пруге .непрнјатељСке положаје и артилернске ноложаје, изазивајући пожаре н експлознје, пресецајући саобраћајне везе и гађајућн кон центрацнје трупа Један од нашнх авиона ннје се вратно. Наше ваздухопловне ф°Р >га ције бомбардовале су лзгчка

постројења у С јгди ГКандиЈа) и александрпску луку. Саопштење грчке врховне команде о борбама пред Коницом Атина, 17 иовембра. — Атннска Агенција јавља: У саопштвау бр. II грчив Врковне команде с« каж* да су јуче на целом фроиту, а нарочнто у Епнру, у планинсној областн нсточно од Нонице вођене жестоке борбе. Затим се каже да је непрнјатељ запалио Коннцу н да су Грцн на том двлу фронта запленнли нзвесне колнчнне ратног матернјала. На крају се наже да јенвприја тељско ваЗдухопловство поново бомбардовало грчке градОве н сепа, али да војнн објектн инсу погођенн, Жртава ннје било, алн је прнчнњена материјална штета.

Развој велике битке на северном грчком фронту

(Од нашег нарочито послатог извештача) Југословенско.албанско-грчка тромећа. 17 новембра. — У току данашњег дана снтуацнја на северном фронтЈ* није се много променила. Грчке трзпе данас су непрестано навал.ива>ге на утврђене положаје Пталнјана н покЈТнавале да се пробију на_ пред. Према вестнма које смо доби. лн, грчке трупе. претежно саставл»ене од пздржл»ивнх евзона, непггедилгице оу налетале на добро припремл,ене Пталијане. Како се сазнаје, Италијани су успе-ти да одбију нападе н ннсу пустили Грке Да налредују. Борбе су данас бнле веома огорчене. Опет је било много мртвнх н рањегасх. II данас је дола. знло у више махова до борбе из б.тнза. Према прнчаљу оннх којн оу дошлн са грагагапа месга. у току данацпкег дана чула се страшна канонада. По томе ое закл>у чује да је и једна н друга страпа бнла решена да на томе делу фронта напредЈ"је по сваку цену. Али*н поред тога што грчке трупе покушавају на све могуће на. чнне да пробију лннију, оне још ннсу дошле у такав положај да би се могло рећн да су сломнле отпор ита-тијанскнх трупа. Пнтересантно је ипак да су се Грцн решнлн да нападају на нталијанске тр>-пе нако је њихова веза са позадином врло слаба. Сем тога снабдевање грчке војске па положајнма храном веома је отежано. Даиас су се главне борбе води. ле иа неколико сектора. Ни на Једном се1стору ннје дошло до некнх успеха бнло са једне било са друге отране. Грчке трЈТге стално су нападале и изг>"биле су доста од својих ефекпгоа. До најк-рвавијих борби дошло је на сектору код плашше Пван и Звезда. Пталнјанн држе још положаЈе на планинн Звезда са важпијим котама. Положајн IIталнјана су добро утврђенн. Пре ма њима на п-чангага Пван налазе се утврђене грчке трупе. На највнши.м котама планнне Пван налази се скоро нзвучена грчка тешка артнлерпја. Иото тако и Италнјани оу нл положаје на

плашпш Звезда извуклн тешку артнлерију н жестоком пал,бом бране прнступ грчкнм трупама. Борбе које су се воднле данао на томе сектору веома оу важне. У току овога рата на северном фронту у неколико махова н Јед. на н др.лта страна мењале су своје стратегнске планове. До тако честе промене пајвгапе је долазнло због веома тепшог терена. II Пта.-шја1ш и Грци моралн су да ое прнвнкавају на тежак н непроходан терен, којн није конвеннрао ни једннма нн другима. Пта-ткјани су у почетку желели д а па овом делу фрон. та изведу брзи рат. Непроходан терен омео нх је у томе. Оин ннсу моглн преко плашшсхшх гуд3 'ра да нду папред с а моторнзоваиим јединпцама. С дрјт « стране, грчке трупе ннсу нмале јгн приб.тнжно модерно наор>"жан.е, да бн могле да нзведу мушевнтн рат. У току борбн последњнх дапа и Италнјанн н Грцн прилагођавали су своју борбу терену на коме ратују. Извесно је само Једпо, д а ће на ово* дету фронта да одлј-чн веће стратегнско знан.е. јак морал трупа и довол>ан број пешаднске муннцнје. Наравно да ће прн томе једну од главннх улога да однгра авнја. ЦНЈа. У току данаппкег дана дошло I Је до огорче !ПЕХ борби н на остала два сектора. На оектору код плагаше 31орово воднла се данао тешка борба. Грч1се трупе покушале оу у току дана да продру на томе делу ратишта н зат 0 су на тај сектор н бацнле ве. лнкн број својнх војннка. Италнјагш, који држе још внсове на плагашн Морово, дочекчтали су грчке војннке жестоком артилериском пал»бом. П грчка тешка артнлернЈа дејствовала је данао доста снажно на томе сектору. У проделу заладно од планине Морово, код Левка. дошло је да. нас пото тако до велнке борбе. Изгледа да је на томе делу борба нз блнза бнла пајоштрија. Вазд}"хопловна акпшност нта. лнјанске и грчке авнјације била је н данао веома жнва. Чак би могло да се каже да Је у току дап«пт,ег .тана деЈетво нвпЈатто-

је бнло највеће откако је почео рат нзмеђу једне н друге стра. не. На наншзх граничним мести« ма чуле су се сваког часа страшне детонацнје, које су долазиле од експлознја бомби. Веома бли. зу југословенско - албанско-грчке тромеђе прнмећенн су у току дана италнјанскн бомбардерн, коЈи су летелн ка грчкоЈ територнјн. Према накнадннм вестима италијанскн авиона бомбардова. л* с- положзје грчких т^упа *на сва трн сектора. Према тврђељима која потичу из грчкнх нзвора. енглескн бомбардерн бомбардовалн су данао положаје нталнЈанскнх трупа на планнзш Звездн. Д. ВУЧКОВИЋ Британски извегитај о бомбардовању италијанског војног транспорта код Корче Атнна, 17 новембра. — Атинска Агенција јавља: Генералштаб британских ваздухопловних снага у Грчкој саопштава да је британско ваздухопловство нзвршило прексиноћ нападе на један италијански транспорт материјала у подручју северно од Корче. У саопштењу се загим вели да је напад био успешан и да је причињена штета. 8.000 Немаца напушта Грчку Софија, 17 новембра. — Лнстовн објављују саопштеаа својнх допнсннка нз Берлнна н страннх прнватннх агенција да је Немцнма у Грчкој нздато наређе а е да напусте Грчку. Грчку ће иапустнтн око 8.000 Немаца. Исто тако, према вестнма нз Берлина Грци којн жнве у Нвмачкој позванн су да напусте Немач. ку у року од 14 дана. (А.А.) Апел грчке православне цркве Атнна, 17 новембра. — Атинска Агенцнја јавља да је грчка православна црква у вези са садашњим итало-грчкнм ратом, упутила апел свима хрншћанским црквама у светуАлел је потписао атннскн архиепнскоп Кризалт, примас Грчке, претседник Светог Сннода. Г. Хал остаје и даље министар иностраних послова Вашннгтон, 17 новембра. — Ка, ко се еазнаје г. Кордел Хал задржаће свој положај и за време трећег претседничког пернода г. Рузведта. Г. Кордел Хал је нв овом поло. жају.више од осам година н намеравао Је да се повуче. али је само на молбу х\ Р>-зве.тга с»ство н двл>в на свом досазтптљ*** тт*>ложају. СЕЈуропв