Vreme, 18. 11. 1940., str. 2

ГРАНА

ВРЕМЕ

Понедељак, 18 новембар 1940

ИТАЛИЈАНСКИ КОМЕНТАРИ ПОСЛЕДКзИХ ДИПЛОМАТСКИХ АКЦИЈА

Састанак Лавал-Суњер у Паризу

ЕВРО -АЗИСКИ БЛОК ПРОТИВ англо-саксонског

Данас ће Мусолини одржати велики говор (Од нашег сталног дописника) Рпм, 17 новемора. (1'еле- пажњом чланак г. Ђованиа фонски нзвешхаЈ;. — мело- Ансалда у листу »Ил Телегракупна данашнл игалиЈанска фо<. Г. Ансалдо каже да је штампа предуна је ч-ханака велика политичка и диплиматпосвс!1СШ1х пе^игодишшици ска акција, која је бнла фиксанкциЈа спроведених према јд- сирана на Бренеру и у ФиренталНјИ. ,1^с1иаи са својс сАра- ци, у пуном развоју. не потсешИЈу народ на шј дон Иосета МолотОва Берлину, к^да Је несхало европске со- ве.ш дал>е г. Ансалдо, о којој лидарносги и када Је стварно Је оиширно бнло расправ.вано започео расцеп иомс^у е&^оп- између г. Мусолшша и г. ХитСгС1Х сила. мРУ*" тв ° на^ода, лера у Фиренци, претстав.1>а кажу листови, ниЈе ^.тело да у изводењу овога плана битну прнмсни ишчне ^ере ирили- и предвиђену етаиу. Тај план, ком конфлнкга у чаку, > Јуж- коме се приолижујемо постеној Америци, ила у Јапанско- пено, јесте остварење диплокннеском сукооу. матског снстема. који би ујеСадацЗин колфликт дошао дшшо око силе осовнне све је као природна пос.1еднца те европске државе у сарадњи вн санкцноншличке полиАнке, ва ше нли мање акгивној. Силе метнуте италнји н дрј гим зем осовине поред тога нмају дољама од Једне велине нмпери- бре односе са Совјетском Уније. ОоЈавл>ивање санкциЈа јо.м н Јапаном. протнв Једне европске земл>е На тај начин бн дошло до био Је см^жнл >дарац европ- једног огромног евро-азпског ској солидарности. јблока. У томе блоку сви учеУ току с^храшњег дана г. сницн неће сарађивати војш^чМусолини претседаваће коми- ки са силалш осовине, алн ће тету за аутархзју н примаде св и битн више - мање везани директоре федерациЈа. са осовином. На тај начин сви У исто време очекуЈе се да ће моћи да избегну рнзик да

ће г. лусо .шни у току сутрашњег дана одржати Један говор. намењен италиЈанском на роду. У свом говору, нзгледа, да ле г. лусолини још једанпуг цзложнти неминовност по беде оружјез! сила осовнне. У исто време очекује се да ће г. Мусолини наЈкатегоричније и без могућности да буде демантован одговорнти на вести које шнри протнвничка пропаганда. У днплонатским круговнма очекује се са великнм интересовањем овај говор, попгго се верује да он неће имати само цталијански карактер нсго да ће бнти упућен на адресу целог света. У дипломатским круговима примљен је такође са велзком

с.туже енглеским интересима. Од Алгезираса до Токпа све пгго нешто значи биће ' укључено у овај снстем. Овај систем може се дефн-| ннсати као коалиција свнју

о!шх који имају днректно ннтереса да брнтанска империја нестане. Нротив овог снстема Велнка Брнтанија нма само помоћ коју јој указују Сједнњене Америчке Државе. Све остале помоћи, којпма се она надала у Европи, ннсу се остварнле. Снле осовине, потномогнуте системом антн - енглеске коалнције, не могу више на буду блокиране и не могу да остану без основннх снровнна за вођење рата. Стварнн госнодарн европског континенпц у срдачним пактовнма савеза и прнјател>ства са господарима азиског контннента н мора на Далеком Нстоку, неће моћи внше да буду заокружени поморском блокадом Енглеске, тј ". англо-саксонскнм блоком, попгго ће шттн на расположењу сва средства за вођење рата. Др. М. ПОПОВИЋ Рад фашистичке скупштине Рнм, 17 новембра. — Агенција Стефани јавља: Правни одбор фашистичке корпоративне скупштине, под претседништвом г. Фариначиа, одобрио је них нових законских предлога, између осталог, предлог закона о помагању задружног рада, и предлог закона о грађанском судству у окупираним непријатељским крајевима.

Политика доброг суседства између СССР и Рајха

ИЗЈАВЕ ојугословенскомађарскоЈ самадњи Будимп е ш 1а , 17 новембра. МТИ јавља: Чланови управв Југословвнско - мађарског друштва, који боравв у Будимпешти, дали су изјавв уреднику >Киш Ујшага« о продубљењу пријатељства између Југославијв и Мађарске. Бизши југословвнски миннстар трговине и нндустрије г. Нидола Кабалин дао је следећу изјаву: »Југославија и Мађарска морају сарађнвати на политичком и привредном пољу. >И Мађарска и Југославнја пољопривредне су звмље. Првма томе њихов интеоес захтева да кмају заједнички став у свим пољопривредним питањима, како би могле да обезбеде што бољи пласман свошх пољопривредних производа. »Мађарској су потребне разне југословенске сировинв, док у Југославији постоји велика траж н>а за разне производе маћарске индустријв. »Поребно је такође да се појача сарадња између туристичких организација обеју земаља, као и да се оствари што тешњз сарадња између финансиских установа обеју држава. Улагање мађарског капитала у Југославији много би допринело привредном развитку обеју земаља. »Југословенски меродавни кру кови чине све да би остварили твсну сарадњу на привредном пољу између своје земље и Мађарскв и надају св да ће њихови напори бити крунисани успехом.с Са своје странв је професор г. др. Алекса Ивић дао изјаву у којој је подвукао вековнв односе између двеју земаља. Г. Ивић је рекао између осталог: »Србн не заборављају да су у Мађарској постављени темељи њихове модерне цивилизације и књижевности у почетку XIX ввка. Бјјпо би веома повољно када би се органнзовала размена студената између Мађарске и Југославије, како би омладина обвју земаља у суседној држави упознала суседни народ и цвни ла га.с Рвктор музичке Академијв г. Петар Коњовић говорио 1в о потреби зближења на пољу музике. Уредиик г. Атанаситевић изјавио је да мађарск« <Ј>или наилази на све веће скмпатије на Бал кану. нарочито у Југославнји, Г. Атанасијевић је додао да треба организовати зајвдничку про изведњу филмота и редитовати филмски твкст и на српском јв»»ку. Берлин, 17 новембра. — ДНБ јазља: Далашњн берлински листови наглашују да велики немачки заздушни налад на Ковентри и бврлинска посвта г. Молотове јесу догађаји сваки на свој начин карактврнстичан за положај Енглеск« и за мвђунвродни положагј уопигтв. »Горостанси стубови пламена нед Ковентријем, каже измвђу осталог, »Дојче Алгемајне Цајтунгв, веома су речито сузбили извесне заблудв о војном положају, покауујући да нема нн говора о неко) поштеди Енглвско за време зиме,- уједно су непосрвдни рвзултвти посетв г. Молотова Бврлину показали да се Велика Британије и њени пријатељи и на чнсто политичком пољу подају неким потпуно неодрживим илузијама. »Један од најтежнх аргумената за крнвнцу Енглесие за рат јесте баш у томе што у Лондону чак нн крајем аетуста 1939 године, ннсу умели правнлно да схвате н оцене држање Совјетске Русије. То је нов доказ о томе да управљачн Брнтанског Острва ннкако не умеју прарилно да схвате прнродне жнвотне законе европског контнНента. »То је онај исти дух којн је преко женевског Друштва народа све наноро хтео да саздаје неке светске прннудне конструкцијв које су се разбиле о прнродној стварности на поједнним континентима. »Политнка младих снла, напротнв, полнтнка која је дала првн сјајни доказ своје стгзралачке снаге немачко-совјетским споразумом у јесен 1939 годнне, а други такав доказ Берлинским пантом, носи сва обележја збиља реалне политике свесне сво. јих циљеЕ -а. Та политика трезвено гради на темељу позитивних животних ннтереса народа и на темељу нсторискнх закона велнкнх континенталних сила. »После прекида, који у историском развоју претставља само кратку епнзоду, Немачка н Руснја поново су постапе сусеткама, на основу тога, потребе позитнвне, стваралачке, природне добросусетске политнке намећу рад на стабилисању заједничке границе, рад на ограничавању стварних животних интереса, а нарочито рад на развнјању заједничког копненог промета који {в битни услоо за правилну прнвредну размену. »Приликом берлинске посете претседиика Савета народннх коиесара, народног комесара за спољне послове г. Вјећеслава Молотова, дошао је поред осталнх личностн и народнн комесар за тешну индустрију г. Тевоснјан, који је рећ и прошлс године бно у Немачкој н који се у Москвн

сматра на)меродавнн)ом лнчношћу за пнтања немачко - совјетскнх прнвредних односа. С обзиром на сарадњу г. Тевоснјана г. Молотов је, поред дугнх полнтнчкнх разгопзра које је нмао са Вођом Рајха н са миннстром сг>ољних послова г. фон Рнбентропом, могао уједно са маршалом Рајха г. Герннгом опширно да претресе и пнтање узајамних нспорука робе, пнтање коме једна н друга страна придаје највећу важност. »Где год се интереси Немачке н СССР доднрују, бнло на полнтнчком, бнло на прнвредном пољу, увек се може рећи да те доднрне тачке почивају на опнпљирнм стварностнма које самнм собом намећу логнчно и доследно решење « При крају чланка св вели: »Успоставе природом и историјом условљених односа између Нвмвчкв и Русије, двеју главних континенталних сила, и борба против Енглвок« на Срвдозвмном Мору, јесу догађаји који су у склаагу јвдан с другим условљени један другим. »Томв треба у истом току мисли додвти и првурвђвње односа на Далеком Истоку које вршн Јепан. »На сввтско] арени појавиле су се нове. млашв силе. Није ннкекво чудо пгто јв ова истинска сввтска рвволуцијз баш у Америци толико силно утицала на свв традиционалне, врвменсм прегаженв појмовв англосадсонског демократизме-с

Пјер Павал Женева, 17 новембра. — ДНБ јаЕља: Према вестима нз Вашиа потпретс е дник француске владе г. Лавал састао се у суботу увече у Парнзу са г. Суаером, са којнм је нмао дужн разговор. Потврда вести о састанку Парнз, 17 новембрв. — ДНБ јављв: Шпанско посланство у Паризу потврђујв вест о састанку потпретседннка француске владе г. Лавала са шпанскнм мнннстром нностраних поспова г. Суњером, којн су ималн дуг разговор у шпанском посланству у Паризу. Г. Лавал се вратио у Биши Парнз, 17 новембра. — ДНБ јавља: «Пти Парнзјенп сазнаје да је потпр е тседник француске владе г. Пјер Лавап данас поново напустио Париз. Лнст каже да је г. Лавал последњнх дана нмао в н ше разговора у оквнру општнх немачко-францускнх преговора. Г. Лавал ће у Вншну поднети нзвештај маршапу г. Петену, па ће се поново вратитн у ПариЗ. Г. Лавал је у Паризу водио важне^?азго-^ . воре ' Женева, 17 новвмбр| — ДНБ јавља: ^ Према иЗвештајнма нз Вншна потпретседник француске владе г. Лавал стнгао је данас у подне из Парнза у Вншн.

Промене V команди бпитанског вазаухопловства Лондон, 17 новембра. — Агенција Рајтвр јавља: Министарство ваздухопловј ства саошптава да су кзвршене следеће промене на висој ким положајима у британском ваздухопловству : вицемаршал ваздухопловства г. Даублес на именован је за главног команданта јуришне авиације на место главног маршала ваздухопловства г. Даудинга које ће место наступити ускоро. Маршал г. Даудинг додељен је министарству за производњу ваздухопловног материјала и биће упућен у нарочитој мисији у Сједињене Америнке Држеве. Вицеадмирал ваздухопловства г. Харис наименован је за помоћника шефа штаба ваздухопловства на место вицемаршала г. Дауглеса. Вицемарћхал ваздухопловства г. Бојд наименован је за помоћника команданта ваздухоплов ства на Блиском Истоку.

Упутства номанцанта Софије за узбуне Софнја, 17 новембра. — У вези са претстојећим вежбама за одбрану од напада из ваздуха у Софији, листови објављују наредбу команданта софиске полиције у којој се дају детаљна упутства софиским грађанима како имају да поступају за време узбуне. Поред осталог, овом наредбом се забрањују приватни телефонски разговори за све време трајања узбуне. Затим се у наредби каже да ће полицискн органи строго мотрити на сва лида која би покушала да искористе узбуну у циљу вршења крађе или других злочиначких дела и да ће свако такво сумњиво лице бити одведено у полицију. Прописане су новчане казне од 5.000 лева за свако лице које се не буде придржавало одредаба ове полициске наредбе. (А. А.)

Француски министар унутрашњих послова г. Пе/рутон истиче потребу политичке немачко-француске сарадње

БОРАВАК МИНИСТРА САЛТЕА У РИМУ Рнм, 17 новембрв. — Аген ција Стефани јавља: Немачки министар рада г. Селте у току суботе био је примљен код грофа Ћана и генералног секретара фашистичке странке. Фашистички инст!ггут за социјална питања приредио је навече банкет у част г. Селтеа.

Г. Лавал одржао је у Парнзу ннз нсцрпних разговора са претставннцима не?лачкнх властн на осношу споразума постнгнутог нзмеђу Вође Рајха н маршапа г. Петена по питању сарадње Рајха н Француске. Одмах после свога доласка у Виши г. Лавал је пошао маршапу г. Петену и известно ,га н о својнм парискнм раЗговорима и о своме састанку са шпанскнм мннистром нностраннх послова г. Сераном Суњером. Г. Пејрутон о потреби политичке сарадње између Немачке и Француске Парнз, 17 новембра. — Агенција Авас јавља: Прилнном путовања у области Парнза францускн министар унутрашњих послова г. Пејрутон нзјавно је : аНадам се да ће разговорн које је г. Лавал започео са претставницима окупаторскнх властн у нме француске владе омогућнтн у скоро време повратак француске впаде у Париз.в Г. Пејрутон јв додао да је брнга н мисао маршала г. Петена стално упућена становннштву запоседнуте зоне, а нарочнто Паризу. Иако нзвесна страна пропаганда, а нарочнто пропаганда која долази с ону страну Канала, настојн да умањн снагу нацноналног отпора Француза, влада водн стално брнгу о добру отарбнн 6 . Г. Пејрутон је нарочнто подвуКао да је потребна политика сарадње између Рајха н Француске. У том духу бољег међу. Собног споразумевања моћн ће Се обезбеднти обнова Францусне која је услед раниј е г непре дострожног режнма дошла на ивнцу пропастн. Мнннстар унутрашњнх посло' ва одржао је конференцнју са г. Ланжероном, префектом полиције којн га је известно о одлучним мерама париске полицнје, у сарадњн са окупаторскнм впастнма, протнв комуннстнчке пропаганде. Парнска полиција спроводи т* мере водећн рачуна о жељ н н намерн г. Петена да уведе вн поредак у Француској н да

своје грађане прнведе вршењу националне дужности. Легија части обновљена Вншн, 17 новембра. — Агенцнја Авас јавља: Поглавар државе маршал г. Петвн објавио је декрет којим обнавља Савет народног ордвна Легијв части. За канцелара Легијв части наименован је армијски генврал г. Брекар, који је одликован великнм крстом легије. Међу новим члановима Саввта налазе св нарочито г. Андре Штомеи, члан Француске академнје, г. де ла Булај, француски амбасадор и генерални гузернер г. Оливије. Радови у области Сене и Марне Парнз, 17 новембра. — ДНБ јавља: У округу Сене н Марне предузимају се велики радови ради налажења посла за нвзапослене. На првом месту ради се на оправци ВЗ моста преко Сене и Марне. За ове оадове одобрен ]в кредит од 150 мнлнона франака. У округу Сене одобрен је кредит од 120 мнлиона франака за успоставу речннх лучких постројења у париској области. Најзад, одобрен је кредит сд 5 милиона франака за помагање пољопривредв у поменутим крајевима. Невреме у Јужној Француској БулОњ снр Мер, 17 новембра. — ДНБ јавља: После краћег земљотреса овде је синоћ беснела страшна олуја, која је нанела велике штете у свим кваротвима града. На више мста тешко су оштећени кровови, % разбијенн прозори, порушени зидови, а многобројне телеграфске и телефонске везе прекинуте су. На једном једином месту ишчупано јв 30 великих дрвећа. Нешто касније дошло је до велике провале облака, што је довело до поплаве. Известан број породнца остао је без крова. Штете се досада цене на више милиона Француских франака.

Г. Ф.шијрн о рату и фрпнцусконе.пачкој сарадњи

ГРАЂЕЊЕ БРОДОВА У МАЂАРСНОЈ Будшшешта. 17 н°вембра. — МТИ јааља : Новн тзпови мађарских бро дова, подешени како за дунавску, тако и за црномсрску пло видбу, у праксн су V 6 п°каза лз одлични. Стога је мађарска влада ре шила да у државној режији на мађарским бродоградили штима саграда још, три брода , тога тнпа, од по 2.300 тона.

Парнз, 17 новембра. — ДНБ 1 јавља: . .. . гт У Дижону је 15 новембра одржан састанак претставника фран цуске пгтампе на коме је узело учешћа првко 50 глазннх уредника и политичких уредника свих френцуских листова из Источне Фра «1гуске. Врхунац интервсовања нзазвао је гозор бившег министра првтсвдника г. Фландена. Говорећи о узроцима рата који је избио 1939 године г. Фл&нден рекао је нзмеђу осталог. »Одтучна фаза у годннн 1936, кад је поново мнлитарнзована н запоседнута Рајнска зона, значнла је прекретницу у полнтнци Европе. Стварно је у то време кад је политнка победника у великом Светском рату ншла за одржавањем Версајског уговора помоћу снпе, Француска нграла улогу првог жандарма Европе. Од го г тренутка тајне снле почкле су у целом стету да раде на томе да се нзазове рат у Европи којн бн коначно довео на власт масоне н Јевреје. Већ за време рата у Абискнијн рачунало се с тнм ратом те је како је познато брнтанска »лада, спроводећн полнтику санкција, спремала свз пгто је потребко за сукоб на Средоземном Мору. »Право да кажем обећање којв јв усмено дао г. Делбос о обавезама Француске према Чехооловачкој значнло је летн 1937 годннв пооштрење кризе. Аншлус је дошао у месецу марту 1938 године у тренутку када је г. Рено покушавао да ттрнвуче номуннстнчку странку н да јв прнтоли да она сарађује у парламенту у цнљу да се образује парламенат нацноналне уннје за случај рата. Ја сам спречно тај маневар а нсто тако н спор којн је избно у месецу септембру 1938 годнне. »Мннхенска конференцнја поново је пробуднла велнке наде. Убеђен сам да смо мн у том тренутку, место да одбнјемо обећааа н уверавања г. Хитлвра, започели преговоре са Рајхом да бн могла да започне &ећ тада нова *Ра мира у Европи. »Али, у то време уједмнилн су се н у Велнкој Брнтаннјн м у Француској свн потстрекачн за рат да бн спречилн преговоре и унапреднлн развој догађаја. То је бкло време нетачннх вести, најневероватнијнх гласова, и *• Д- Тако се прнчало о некнм фантастнчкнм револуцијама у Немачкој које ће у везн са енергнчним ставом Велнке Британнје и Француске нзазмтн слом нацноналсоцнјалистнчког режнма.

Свв агенцнје, готово целокупна штампа и прнватне радностаннце у Француској, које су тада биле у служби једног нехрншћансхог конзорцнја, радиле су пуном паром а благодар^ћи трн годнне режима народног фрокта бнлн су најважннјн положајн у државн запоседнутн претставннцнма тајннх органнзацнја. Било је скоро забрањено да св уошпте готорн о мнру а

они који су били тако смели па су говорнлн о миру затварани су. »Најзад је дошчо до тога да је рат објављен на основу једног лажног прнказа г. Даладјеа којн је уверавао да одобравање војннх нреднта од стране парпамента »не значн овпашћење владн да води рат.в Прелазећи на мировне понуде Вође Рајха учињене почетком октобра 1939 године, потсетио јв г. Фланден на то да се г. Дападје послужно нзгорзром да је немогуће вероватн речима г. Хитлера. »А данас, нстакао је г. Фланден, шта нмамо друго сем речн г. Хитлера?« »Ннко нена не мнслн, продужио је г. Фланден, да ће Европа после овог рата бнти Европа од 1919 годнне. Ма како мн замншљали нашу будућност, морамо да сарађујемо на новој Есропн, јер ова иова Европа не значн политтну реформу, већ соцнјапну ревочуцнју. Златно пжеве, којв је Лондон наметнуо Европн, спужнпо је само једној малој групи спекуланата и њиховом богаћењу а радне масе остапе су без користи од прнхдоа свога рада. Повншење цена и надннца бнпо је само обмана за сељака н за радника чији се добнтак, ако га је уопште било, топио као снег на сунцу. Када сада ово злато које тако лако бежн н пу*УЈе, престаје да буде мернло награђнрања н зараде, ко ће да се на то тужн сем неколнко берзанскнх спекуланата.« На нрају говора подвукао је г. Фланден: »У Европн се рађа новн поредак. Почнннли би непоправнму грешку кад не бнсмо сарађнвали у нзградњн новог поретка. Победник нас је позвао на сарадњу оба народа н на тај начин доказао да познаје напоре н дух Француске и да желн да га сачува за нзград»у нове Европеа. Говор г. Фландена примљен је великим одобравањем. После говора упућен је са састанка телеграм маршалу г. Петену у коме директорн, главни уредннци н уредницн пистова из 14 департмана уверавају поглавара државе да ће »сарађиввти на обнови земље и на њеном уласку у велику европску порсднцу«.

СМРТ СОВЈЕТСКОГ ГЕНЕРАЛА ГРЕНДАЛА - Москва, 17 новембра. ДНБ јавља: Како листови саошптавају, 16 новембра премннуо је у Москви генерал професор Владнмир Грендал, један од најчувенијих артилериских стручњака црвене армнје.

Шпанија ревидира трговинску размену са Великом Британијом

- Мадрнд, 17 новембра. — Агенција Авас јавља: Шпанско мннистарство нндустрије донело је одлуку да се рввидирају све дозволе за увоз које су дате на основу клириншког обрачуна између Шпаннје и Велике Британије. Све поменуте дозволе које су дате до 31 октобра проглашују св као неважеће сем ако поручена роба не стигне на царинску станицу пре 15 децембра. Пријем код генерала Франка Мадрнд, 17 новембра. ДНБ јавља: Генерал г. Франко првшно је у суботу по подне учеснике на првом конгресу шпанскнх синдзката. Генерал г. Асенсио у Тетуану Тетаун, 17 новембра. — Д. Н. Б. јавља : Високи комесар Шпанског Марока генерал г. Асенсио, који је боравио у Мадриду, поново се вратио у Тетуан. Реорганизација шпанског државног в савета Мадрнд, 17 новембра. — ДНБ јављв! Званични лнст шпанске владв објављује урвдбу на основу којв св шпански државнн савотдвли у швст одвљења! прво одељењв.- првтсвдништво министарсхог савета и народно васпнтање; ДРУго одљењв: спољна полнтнка и правда; треће одељењв: питања министарства унутрашњнх послова и радп» чвтврто одељвњв: војска, морнарица и ваздухопловствој пето одељењв! фи-

нанси]е н пољопрнвреда/ шесто одвљење: јавнн радови, трговина и индустрнја. За сталне државне саветннке наименовани су: за спољну политнку н правду Хојос и Санчес, за унутрашњв послове и рад Хордана дв Посас, за војску, морнарицу и авијацију Дуран дв Котвс, за фннанснју и пољоприврвду Лохендно Гардин, за јавне радове Хернандес Пинтено. Делатност америчких агенција у Шпанији Мадрнд, 17 новембра. — Д. Н. Б. јавља: Како се сазнаје пшанска влада укинула је забрану делатности североамерзчкнх агенција »Јунајтед пресс, >Асопшетед прес«. као н делатност претставника неких америчких листова у Шпанији. Ова забрана наређена је пре неколико дана, а сада је укинута зато што је америчка вла да дозволила рад шпанске агенцнје »Ефе« у Сједињешш Државама. Невреме у Мадриду Мадрнд, 17 новембра. — ДНБ јавља: Синоћ у току ноћи нзмеђу суботе и недеље владало је над Мадрндом н околином тешко невремв које је причнннло нарочиту штету водовнма за електрично осветљење. Мадрндски ватрогасци моралн су интераенисати у много случајева где јв вода преплавила подруме. Саобраћај трамваја н под" земне железнице био јв внше часова прекннут. Има и већи број повређвних лица. Главне улнце Мадрида, Калве Сотело и Генералисимо биле су аише часова преплављеве водои.

| ПТ*