Vreme, 06. 03. 1941., str. 13

1

КГШКЕвНОСТ I: // I II (XI

Поводом шездесетогодишњице еоискооа Нинолаја

Весумњиво горостасна личност наша, епископ Н \1Колај навршио је шездесет година живота. Па је, као и мислилац, и књижевник, и духовник, н мисионар, и неимар православне културе — изазвао осврте на овај датум свога живота. И вероватно да ће их још изазвати. Најкарактеристичнији је онај осврт у С. к. гласнику. Чланак је дао г. Лука Смодлака под насловом „Др. Николај ВелимировиК". Наслов је знамење, јер је у чланку реч о књижевнику и мислиоцу, а не о владици Николају, прво охридско-битољском па онда жичком, великом духовном неимару српства. Овај чланак је драгоцен податак о нашим приликама, нашим схватањима и нашим — гресима. Г. Смодлака је образложио захито говори о епископу Николају само поводом првог деценија његовог рада. То је био „прави интелектуални рад", после кога је епископ Николај „изихиао из области слободне мисли". Он је касније постао „ортодоксни епископ", док је раније био „најнеортодокснији теолог" (по речима Скерлићевим). Епископ Николај је рано „превршио своју кулминациону тачку и . И даље: „после тога прелази он искључиво на домен хришћанске религије". Када се говори поводом шездесетогодихињице епископа Николаја, онда се не може

овако изнекрологисати нлјважнији део његова жиаота и она огромна, надљудска, духовна делатност његова у току зрелог двадесетогодии*. њег рада мисионара, и писца, плодне не само беседничке и организаторске мисије, него и књижевног рада. Када се у богатом еволутивном животу овог значајног Србина овако пресече нит и не обазре се на зрелу класику стварања његовог, на до6а у које се духовни лик разрастао до пуне мере — онда се морају потражиги и разлози за такав поступак. Нрелом у животу и раду владичином није годио „слободним" мислиоцима, а тај прелом баш означава једну велику духовну вредност за Србе уопште. Отуда су „сло• бодни" мислиоци покрили тамом најсјајнији рад на српској кн>изи и мисли — јер је то православна и хришћанска „идеологија" — а идеологија „слободних" мислилаца је нешто друго — и туђе. „Интелектуални развој" о коме говори С. к. гласник није потпуно оцртан, него вештачки пресечен. Јер, ваљда, није даљи развој владичин био баш не-интелеклуалан! Али — ,,изиишо је из слободне мисли" и, ето, згрешио, па се најбољи рад њсгов чгнорише и неће за њ да се зна, иако ће у историји српској остати баш тај рад владичин „који је изишао из слободне мисли".

Веоградски П.Е.Н- клуб

„Незапослени смо. Трпжимо центре и упуства. Где ли су?"

Књижевно уметничка страна излази сваког четвглна

Овнх дана поведена је једна високо културна акцнја, која сведочи о осећан»у за траднцнју н националне вредности, и духовну везу Срба, из ових крајева: образован је одбор Војвођана, којн је узео себн у задатак обнову најлепшег српског манастира — Грачаннце на Косову „Напредна" пмладина и књижевност

Алекса Шантић је знао за Бога, за земљу, за нацију, за веру, за породицу. Слобода је за н.ега био дар Бога. Пут нашег народа за н>ега је био пут страдања, пут Богочовека. И тако је он певао. Наша школа, одвећ »напреднас, уопште говорећи, кида са предањем. Један класичан пример: У дивним заћадним странама Србије пошли ученици са хором и књижевном дружином у госте суседном месту н тамо приреднли академију. Био рецитован и Шантић. И то овако: Стих: »Бог је слободу дао за човека« бно је претворен у стих: »Природа је слободу дала за човека.с А стих: »Ми пут свој знамо, пут Богочовека« бно је претворен у стих: •»Ми пут свој знамо, пут новог човекас. Били су ту и наставннци. Ова трансформацнја Шантића у »научног марксистус, која се понавља толико пута, на толико страна, и од ученнка, и од професора, и од студената, и од књижевника и науч-

ннка, овај фалзификат кн>ижевностн је последнца »премудрихс, полуобразованих воји примише са стране једну данас и тамо заборављену науку — још увек добру као »артикл извознис — за наше људе.

Нз беседништва владине Николајја Чијн стс ви, мали Срби? Ми смо деца Божја и људи арнјевскс расе којој је судба доделила почасну улогу да буде главни носилац Хришћанст^а у свету. Ми смо чланови велике породице словенске, која је кроз многе векове будно чувала стражу на капнјама Европс, да племена слабије расе и ннже вере не би узнемиравали крштену Европу у њеном мнрном развијању и напредовању- Ми с.мо иарод крштенн, народ христоносни. II тако, ми смо по крви арнјевци, по прсзимену словени, по нмену Срби, а по срцу и духу Хришћанн.

Доситеј и Вук

У последњем броју »Гласа Матице Српскес објављен јв подужи чланак »Доситеј и В^к«. Чланак је прилично снабдевен документарним разлагањем. Само што овај материјал који се ту објављује постаје прилично поразан баш за Доситеја. На реду је, и време је дошло, да се то »питањес о Доситеју једном из основа претресе. Велика офанзива »доситејевштинес подврћи ћв се оцени и претресу и открити своје право лице. У вези са овим чланком ваља поменути и једну белешку у С. к. гласнику који, ваљда први пут, наводи чланак из »Духовне Стражес, чланак уредника тог духовног часописа г. Стефана Илкића, архимандрита, познатог поборника уније са западном црквом.

! У жељи да покаже како и наша црква, ето, лепо говори о Доситеју — С. к. гласник је нај сео једном внше мање сумњи! вом покушају г. Илкнћа, па ј донео не само »стилски слабс ! (како С. к. гласнип вели) него и садржајно и духовно слаб чланак у већем реферату. Ра1 зумљиво је што С. к. гласник ! хоће да подупре Доситеја, али I је велико »оклџзнућес када тај | часопис наводи г. Илкића »како је Доситеј за потпуно јецинство хоишћанствас. Јер то »јединствос нџје оно што С. к. гласнип мисли. На овој страни расправнће се то питање и рашчистити улоге, како Доситеја и Вука, тако и данашњих »слободннхс мислилаца који извлаче своГа тумачења — из ваздуха. УЗ СТОГОДИШЊИЦУ ЛДЗЕ КОСТИЋД

• На првом месту драго је констатовати уредништву књижевне стране »Временас да апел на потребно сећање на Лазу Костића није ицак прошао без одзива. Дужност српска била је да о стогодишњици Лазиног рођења скине са њега агу љкоју му је наба' цала једна моћна клика, васпостави лик тога великог песника и Србина и врати му значај који он у српској књижевности неоспорно има.

Г. Вељко Петровић је учинно мали допринос, у коме се очнгледно разазнаје нека везаност и неко колебање. Под утиском теза које је клика поставила једном, и он је стао на пола, рекли би смо и на четврт пута. Г-ђа Исндора Секулић одужила се За »Српски књижевни гласникс. Ипак је дирљиво видети како тај часопис, у коме је некада Скерлић напао Л. Косгића поводом »Хамлетас (а на који је напад одговорио Ј1аза лично, пгго је наведено у прошлом књижевном четвртку нашег листа), ипак гласом наше панонске књижевнице учинио за Лазу Костића нешто. Кажемо нешто, јер, када се изближе загледају. тезе гђе Исидоре Секулић, у њеном иначе сјајно написаном чланку, нису до краја убедљиве. Она је додуше одбила наивну тезу (Р. Врховца) да је Лаза сав у Шекспиру, али ни теза о хеленизму не звучи много уверљиво. Исто тако ни теза да ли ствараоца може »дотући јавни животс — данас осветљена није баш много убедљива, иако би била убедљива у неком времену, и за неко време, старијем и од Лазиног доба. Иначе, признање да у Лазе има вечних вредности поезнје српске, признање у С. к. гласнику, леп је подвиг и ваља га истаћи.

У једном овдашњем дневном листу пре неки дан г. Гргур Јакшић објавио је чланак о ступању Лазе Костића у српску дипломацију. Иако се из целог чланка види, да је Лаза Костић одбацивао могућност свога ступања у аустриску службу, иако се јасно разазнаје, да он није хтео Да прими место у босанској комисији, а веровао је у тадања обећања н из Београда и са Цетиња да ће онде бити примљен на рад, па се прво обећање потпуно нзјаловило, а друго са нспуњавањем отегло у недоглед, — овај нсторичар чини закључак, да је Лаза у том дугом очекивању »потпуно изгубио моралну равнотежус пошто је изјавно, да му у случају »ако његова молба не буде усвојена, нити нађен који други начин, не остаје ништа друго него — како су му неки официозни људи саветовалн — предати молбеницу босанској комисијнс итд. Па онда се закључу^е, како Јован Ристић није допустио, да тим кораком Лаза »потпуно посрнес и прнмио га

на службу у српску дипломацију. Из тога видимо закључак нашега историчара: да је Лаза Костић отишао у службу босанске комнсије он бн »потпуно посрнуос! Да не би дуљилн лакрдију, која се јавља приликом расматрања моралног мерила писца при оцени Лазине намере (која је била још далеко од де-

ла1), морамо ставити оправдано питање-. може ли се сматрати, да су »потпуно посрнулис сви они Срби, који су ступали у државну службу окупиране или анектиране Босне? Да ли је и историчарски колега овога писца, г. др. Владимир Ћоровић, тиме што је ступио по своме пгколовању у босанску државну службу тим актом био »морално посрнуос?

ЈЕДНА НДЦИОНАЛНА ПРИРЕДБА наше гиммазиске омладине

На дан 1 марта одржана је у сали Коларчеве задужбине једна, необично успела културно-национална манифестација наше гимназиске омладине. Пред препуном салом изведена је свечана Академнја осмог разреда другог одељења треће мушке реалне гимназије којој су присуствовали изасланик

другом делу програма изведен је на уметнички начин позоришни приказ »Апотеоза Вуку Караџићус. Националистнчки' програм омладине у гимназији — то је данас једна крупна ствар. Овај први потхват ваља поздравнти и сличне потхвате организовати, вазда имајући на уму да

Ј-.јуН

.. ,.Х

Извођачн Националне академнје у III београдској мупглој гимназијн

Њ. Св. Патриарха викарнн епископ Арсеније, изасланик министра просвете као и многе угледне личности. и велики број нзасланика наших културних и националних установа. Приредба је отпочела песмом »Ој Србијос, за којом су се ннзалн говори, рецитације и музичка извођења самих ученика. У

српска омладина има да се одваспита на темељима вере, породице, народа и земље, на тим вечним вредностима које одолевају свакој бури. У томе смислу даље вођен и раширен, рад овог омладинског скупа осмог разреда другог одељења III београдске мушке гимназије, треба да буде срећан почетак.

Нема»*№ у књнж^оности

Као епнлог покојној драмн »Млади краљс која је, бар иа сцени, ишчезла као ругло и I хула српског историског осећања, наводимо још две ствај РИ. У часопнсу »Наша Снагас (бр. 2) г. Драгослав Младено! вић-Горскн, објављује шест страна »културног преГледас ј у којима говори о тој драми на ј достојан српски начин. Иако ' је то дошло накнадно, ипак треба забележити ретку појаву. Обрнуто томе, »Гласник југословенског професорског друштвас, који треба да буде весник професорског сталежа и стручан орган, однекуд је увео »Драмски прегледс, па донео приказ драме на један начнн којн је данас лишен сваког основа и сваке озбиљности I сем ако је то покушај да се уопште спасе вредност

пнсане драме — која је остала нпак на срамоту српске јавности. Писац се чак пита да није тај »велики корак унапред у тој врсти књнжевне делатности у насс — и корак у светској књижевности, јер додаје »И да ли само у нас?с Чудо је велико што се уредништво дало навести на тако неозбиљну ствар. Књига »Млади краљс остаје V као знак велике националне посрнулости и као срамота свих оних који су допринели тој срамоти. Верни савезник, ћутање, штитн, донекле, внновнике. Али дуго неће. Уредништву књижевне стране »Временас драго је констатовати да је наишло својом борбом против тог дела: на огромно морално суделовање Срба, на челу са епископом г. др. Ннколајем.

ФЕЉТОН КЊИЖЕВНЕ СТРАНЕ Предавање Лазе Ностића у Бему о сросиој народној ооезији

Ја сам свлЈО био рад да У овоЈ прилици. кад говорим о својим успоменама из онога доба, утвр. дим, колико је Лаза Костић доиста важио у тадашњем дру. штву и колико је вредило њего. во име у нашој књижевности за све време, у коме се јављао омлздииски 5«игт цп«Ј Огапд. па чвк и на измаку омладинског доба и још дуго после њега... Нарочиго сУ ми биле по вољи његове естетичне студије и ње. гова размишљања о српској иа. родиој поезији, па и његове критике, у којима се Је доиста огле. дала ретка оштроумност и начи. таиост његова. Колико је он баш том својом образованошћу и својим оштроумљем бриљирао и пред стра. ним светом. то нека покаже ово што ћу сада испричати. На свом повратку са Цетвља и далматинског Приморја. где је провео готово целу 1876 годи. ну. бавио се Лаза Костић неколико месеци у Бечу. Тад смо се ■ас двојица ближе >-пооиали. Цород свега тога. наша в»за ии.

је била иикада интимна. него се само оснивала иа узајамном поштовању. Доцније смо ја и Лазв били чак и политички против. ници. Он је у Београду уређивао либералну „Српску Незави. оност", а ја иеко време напредња-чко ..Видело" Наравно. да нам све то није сметало, да на. рочито после ове кратке али ин. тензивне борбе. један другомс одајемо лично поштовање. као што би требало да буде свуда, где се политичка борба води из начела и уверењаОнда У Бечу није међу нама било никаквих несугласица. Лаза је У нашем српском др>тптву. које је тада било Јако и бројем и интелигенциЈом. наилазио на врло искрен и љубазан пријсм. кагсав Је доликовао човеку од његова значаЈа. Бавећн се нарочито темељни. Јим проучавањем наше народне поезиЈе. Лаза Је често долазио у прилику да о томе говори и у нашем друштву, у коме су ње. гове духовите опсервациЈе свакад наилазнлс на нсобичан од.

знв. Како Је онда у БечкоЈ пу. блици, ваљда због српско-тур. ског рата. интересовање за срп. ску народну поезију и уопште за културни живот српског на. рода. било врло интензивно, то је некима од нас пало на ум, не би ли се како Лаза Костић могао позвати да о томе предмету говори пред одабраним Бечким светом. Он се Је радо одазвао жељи Бечких Срба. Само Је Још ваљало наћи место, на ком би се он могао достоЈно 1авити као бсседник. За овај посао чинно нам се најзгодниЈи Бечки Научни Клуб (\Ј/Јлеп1сћаМНсћег К1и6) коЈн је. на. рочито у оно време. важио као скуп наЈодабраниЈе Бечке публи. ке. Чланови Су клуба били најчувенији бсчки научењаци, књи. Жевници, професорн. уметници и велики броЈ виших чиновнЈгка из разних министарстава н ге. нерала и официра. који су свакад одржавали интимну везу са претставннцима науке и вешти. на- Конферепције. коЈе су тада држане V клубу два и три п.\та недељно и на којима су преда, .вали иаучници и књижевници светскога гласа, биле сУ У бечком отмениЈем друштву тако омиљенс. да их Је бечка публика посећнвала у великом броју. За. узимањем нарочито Ф Каница и других. изјавила Је управа лрЈТПтвена лв ће Костнћа оадо уврстити међу своје активне учеснике н ла ћс му одредити нарочито вече- Уједно му је у.

напред изјављена захвалност друштвена на услузи. У нашем српском друпггву. коЈе Је иначе с нестрпљењем чекало на тренутак, у ком ће Лазу вндети на предавачкоЈ ка. тедри. поче се Јавллти као нека сумња: хоће ли он заиста одговорити задатку и хоће ли њего. во предавање имати жељени у. спех у круг>-, за који се унапред знало, да јс врло сериозаи у оцењивању предмета. о коЈима се говори у клубу, и оних особа, које држе оваква предавања. Нико од нас није пос>-мњао у Лазииу научну спрему. али су се многи боЈалн. да ће му битн тепгко и незгодно говорити на немвчком Јези^ пред публиком, засићеном добрим говорима. каква Јс, нарочито у оно доба. би. ла п>"блика која се састајала У дворанама Научног клуба. Али Је Лазв Костић своЈим предавањем изненадио све сво. Је пријатеље и сјајно оправдао очекивања оних. коЈи су га изближе позиавали. Слободно могу рећи да Је „Ла. зино вечс" било Једно од нај. сјаЈниЈих у клубу и по броЈу и по квалнтету присутне публикс. Без сумње Је већ сам предмет извзивао радозналост бечког научног света. У првим клупама седели су наЈчувениЈи универзитетски професори и наЈпознати Ји бечки књижевннци. Али 1е ту било и неколнко вићенијих чла. нова бечког дипломптског кора Читав ниј увожених бечких го-

спођа и госпођица красио Је дво. рану. коЈа Је и иначе билв испз'. њена многим радозналим светом. Разуме се. да Је и српска колонија била заступљена у ве. ликом бројуЛаза Је говорио ..О женским карактернма у српскоЈ народноЈ поезији"- Предавање Је трајало нешто дуже од сата. Лаза Је го. ворио споро и без излишног ораторског украса, но тако Јасно, разумљиво и прецизно н са то. лико духовитих аперсиЈа и упо. ређења. да су се сви присутни до краја могли уверити о томе. колико оваЈ даровити Србин својом нвчитаношћу. своЈим зна. њем страних Језика и својом о. бразованошћу чини част народу. из којега Је поникао Лаза је тога вечсра однео победу не само као зналац предмета о ко. ме Је говорно. него и као немач. ки бсседник. Аплвуз. којим 1е на крају свога предавања поздрављен, био је не само добпт за њс. га, него и за све нас, његове сународпике. коЈи смо се од со. ца радовали, што Је усред бечког научног свста пала искренв и снмпатична рсч о вашнм на. родним умотворинама. као о класичним сведоцнма наше на. родне културе. Српски посланик Коста Цукић. иначе човек озбнллн и су. хопвран. исказивао Је предава. чу своЈе задовољство топлим и ласкавим речима. Сгари уннверзнтетски професорн. међу коЈи ма Је било и таквих. коЈи су ао.

знавали Вука, прилазилн су Лази, па су му дирљивим речима изјављивали. колико су ус. хићени његовом лепом беседом. Па тек, када Је после предвва. ња за оппггом вечером у клубу, настављена дискусиЈа о истом предмету. требало Је вндети колнко Лаза Костић уме да се ко. ристи својим талентом. На сва. ку прнмедбу. коЈа би од противничке стране палв (било Је и таквих. коЈи сУ нарочито оспора. вали Лазину тврдњу, да Је срп. ска народна поезнЈа доиста прода-кат самога народа), н на свв. ко пнтање, коЈе би долазило од оних. пгго су се и за извесне детаље интересовали, умео Је он да одговори или нсцрпннм обја. шњењем предмета нлн каквом духовитоад доскочицом- Морам признати да ми Је Још н садв приЈатно, кад се сетнм овог красног вечера и на њему Лазиног предавања. које се у бечком на. учном свету сматрало као до. гвђај. о коме се Још дуго говорило. а који Је припомогао. те Је н нама Србнма знатно порастао углед у друштву бечких науч. ника и књнжевника. Излишно Је да калсем, колико Је оваЈ Лазшг успех од Ј скнј'о и у нашим краЈевима- За његово предаввње показало се и у на. шем свету тако живо интересовање, да сам га Још исте године (1877) морао пггампати v Срп. скоЈ зори у српском прсводу*) и да су бојсви у којима Је нзншло, тако брзо разграбљсни. да сим

доцннЈе долазно у непрнлнку. кад год ми Је требало тих броје. ва за нове претплатнике-

*) Предавање Лазе Костића ..О лсенскпм карактернма V срп. нар. оојезнји". нзншло Је најпвв као орнгннал на немачком Језтсу у не_ мачкој .5». Ре1егЈригдег 2е11ипд«. а затнм у српском преводу у ..Срп. ској зорн" од год. 1877. Мени нн сада Још ниЈе Јасно, зашто Је наша новиЈа крнтика према њему бнла тако строга и неправедна. За цело. мени ово не иде у главу, па ма се колнко трудио да нађем за то узрока, н Ја бих остао н дал»е незадоволлн, кад не бнх имао наде. да ће се при оцењнвању Лазине песничке индивидЈ-алности кад тад опет по. јавити реакциЈаЧссто пзта се опет враћв н васкрсава оно. што Је некад бн. ло, па се доцннје заборавило. те нзнова изазива наше ннтересовање и нашу праведнију оцену. НадаЈмо се, д а нисмо далеко од времена, кад ће се ово догоди ти н са Лазом Костићем н њего! вом поезиЈом. ЊоЈ ће се онд« -I Ја у ово не сумњам — одреднти стално н заслужпо место на српском Парнасу без обзнра на то пгга су мислнли онн. коЈн с у га нскада упоређивали са Шекспн. ром. и шта мисле онн. коЈи се данас труде. да га изЈедиачв са осталим песннчким медн^окри тетима. (Из кнлгс „Моје успомепе" од Тодора Стефановнћа Виловског ).