Vrhunski metabolizam u fiziologiji i patologiji

ним метаболизмом и може, теоријски бар, неограничено живети на температури термичне неутралности. Врхунски метаболизам, на супрот, замара, и организам се мора од њега одморити као што се мора одморити и од мишићног напора. У спавању организам не тражи само одмор од мишићне и живчане активности већ и од калорификовања, премда је ово последње јамачно само последица првога. Стога готово сви хомеотерми инстинктивно траже и остварују на разне начине термичну неутралност за свој сан, поред погодаба мишићнога и живчанога одмора. При спавању више се заштићујемо од хладноће него при бдењу, животиње се завлаче у своја гњезда и склоништа, смањују топлотну депердицију на разне начине, завијајући се у клупче, подмећући главу под крило, тискајући се једно уз друго и т. д.

Кад врхунски метаболизам премаша моћ апарата за варење, тада је већ због тога врхунски метаболизам ограничен у времену, јер апарат за варење није

подобан прибављати гориво у оној количини која је метаболизму потребна. То се у ствари и дешава. Мали хомеотерми, који услед своје релативно огромне површине имају врло високи врхунски метаболизам, умиру на хладноћи од глади пре него од зиме, и то умиру од глади са препуним желудцем, ма како то парадоксално изгледало: али њихова су сагоревања толика да варење не може да притекне довољно у помоћ изгладнелим ткивима. Главни узрок сеобе тица биће да није њихова неотпорност према хладноћи већ понестајање хране онда баш кад им је она у већој количини потребна.

Врхунски метаболизам, треба то нагласити, представља врхунац промета енергије само у оквиру рефлексних механизама, јер стварно промет енергије може бити још већи, и то знатно већи, ако се умеша вољни мишићни рад. Свако зна да кретањем повећавамо производњу топлоте према оној коју на хладноћи производимо кад смо непокретни. Мада је кре-

тање одлично средство калорификовања, интере-; сантно је да му ипак ни човек ни животиње на,

Ми 758. у у

=> а, | 5:

КА Биле РАД ЈЕ 46

%