Vukova prepiska. Knj. 2

ТУ

писама има 81, а изгубљено је око 6. Сва се она — сем два — штампају сад први пут. Једно је (стр. 146) штампано — с малим изменама — у Летопису 45 стр. 65; а друго (стр. 346) у Орђу за год. 1902.

Вукових писама сачувано је целих 44 и 14 у одломцима, свега, 58. Ова су она (сем +) раније штампана (нека, два пута) у Стражилову, Гласнику Уч. Др. и Јагићевим „Новим писмима“. Једна збирка Вукових писама од 29 комада била је пред Ученим Друштвом, и о њој је реФерисао Н. Крстић (у Гл. 72, 106) приопштивши изводе (негде са свим кратке) од 15 писама. Тој збирци нисам могао ући у траг, и док се не нађе саопштио сам Крстићеве изводе. Од четири нова писма (стр. 194, 255, 311 и 340) једно сам добио од приватног лица, друго од про. г. Тих. Остојића, треће од г. Благоја Антонијевића, а четврто је у арх. О. К. Академије.

Овде је наштампано и једно писмо Стратимировићево Станисављевићу (стр. 219) од 1806 год. што га је Мушицки послао Вуку, да види како је некад Стратимировић мислио о српском језику. Даље, једна народна песма и две загонетке (стр. 168 и 169), и Мушицкова ода, Головкину и један епирам (стр. 217 и 288) што није ушло у издату збирку стихова Мушицког.

ХХМТ. Стеван Филиповић. За њега Шафарик |Севсћ. а. з8]. Глегабиг ШП, 384) вели да. је рођен у Руми 1787, учио гимназију у Карловцима а философију на универзитету у Пешти. Год. 1807—1813 био је секретар Правителствујушчег Совета, а год. !813 судац и директор основних школа у своме месту рођења. Познаник дакле Вуков из Србије, и Вук га означава као скупљача претплате на П ч. Пјеснарице, на Рјечник и на Ш књ. песама. Преписка међу њима није дуго трајала, до краја 1821 године. Очувано је !) његових писама и три су изгубљена. Вукових писама изгледа да је било 9, и сва су изгубљена.