Vukova prepiska. Knj. 3

ХИХ. САВА МРНАЉ

Просвтећени Господине, Мени предраги Пуртлателио!

Ваше мобезно подљ (6-т8иљ овота текућега мђ%ееца на мене одправлвно писмо добто самђ у руке, и прочитавши га увидјо самђ сљ радости, како се ви нашега познанства и пр!птелљства опоминфте; нити ми е доста бмло, едномљ за себе читати га, него самђ га јошљ мопмљ знанцима читао и показвао, сљ удоволљствомђ приповтедалоћи, како сте ви са мномљ и сљ Г. Булићемђљ кодђ некогљ посластичера Стефана у Пе„шти проучавали Улог великога нашега Ооларића. Срдачно вамљ благодаримљ, што се тако своџски мене сбћате, и молећи васђ, да ме и у напредакљ заборавлћино не предате, не каснимљ ево сљ одговоромљ на ваша питана.

Наипрте дакле што мнелимђ о „Лобомиру у близумуг Мнелимђ вамђ оно, што самђ тако недђе предљ три године у кући овдашнфгђ некогљ брадатогђ чиче о нбму изрекао, а то ветђ, да е изродђ у кнљижеству Србскомљ. Та предположимо, да ован тобожнљи Романљ има сва преимућства онне наиболбје у прози писанне Романа, да саставителђ НЂГОВЂ знаде Србски. пакљ да в достодни Поета нашљ, не разорава, ли опетђ сваки подобни Романђ границе Поезје и Шрозе, одђ обадвио нешто ималоћи, а ни една, ни друга не будући: Кирижество древије не знадде за ту наказу, и медђу НОВНМЉ народима сами су Шемце кодђ кои она учини срећу. Али Шеемцк научени садђ исповђдал, да кнбижеству нБИОВОМЂ то не твори чести. Они умствујо овако: „дДвоструке су душевне „човечје силе, горић и донф. Кљ силама горнбима говори „Проза, кљ донвима Поезта. У Поезти в намђра напвншша нан-