Vukova prepiska. Knj. 3

САВА МРКАЉ 67

„могућији степенљ живости, кон зато увђкђ собственнимљ ро„домљ сагласности подпоможенљ бнва; намђра у Прозн встљ „наставлђић, увђренђ, млого пута и гибанћ. Но кодђ насђ, „(прдужуо Шемци), дигоше те границе у нова времена, и „тако постаде Поетфческа Проза, нивдностранна стварђ, слута _мазги подобна, кон високи степенљ живости одђ Поевје, а ко„ракљ одљ розе имаде, или кол ве изнутра Поезта, извана „пако Проза. Могли ом 6 трпити, кадљ бв се реда свога др„кала, и само на оне предмфте простирала, коп дђиствително „пи подпуно спадао кљ донљимљ силама. Али е неиспричлљиво, „кадђ се поетческа Проза у предђле разума украда, кадђ „оће да насљ наставли и увђрава. Кровђ то приближавамо се „Бљ вкусу среднљи времена, кадђ чакљ истиннита повћетЂ „предмфљ Поегје п донљи сила бише“. Тако Немци, а особито Г. Аделунг, ко кђљ томе јошљ и ово додае: да поелтческу Прозу ништа се више не шште, него плодовита уобразителна сила, ту пакљ тко непма! Онап увђкљ наивећма, ком в вишше душевне силе надманњма посломљ забавлао и 0о6радо. — И то вамђ сљ едне само стране погледасмо „Т060мира, но видите ли већђ изђљ тога, што мнслимљ о нћму“

Реценаје п Одвраћка што се каса, то нека напише Рецензентђ својо похвалу себи, како што бм в другоме писао, пакљ ћу се = на сву но подписати, а валн, кадђ 6 свакомљ свос угодно, да му се дело вбгово манљма не допада него мени. Каже ли се одтудљ мисао мом!

Далђ о Видаковићевоме Одговору то мнслимљ, да показуе разумннма, како е полезанљ у врјеме свов мукљ.

Наппослћ жело вашу испунивамђ ето у Одпору приклоплбномљ, но просимљ васђ опетљ, не ставлаште Одпорљ тад у новине, ако га у чему не одобрите.

Садђ молећи васђ јошљ едномђ, да бнсте често и млого писали ми, у мнели васђ грлимљ пи лмобимљ, и с дужнимђ вама високопочитованфмђ остаемљ

У Карловцу 20. Октовра 1817. валиђ свеискренни Пртателђ

Савва Меркаплв.

[Опоља:| Неггп Неггп Мик Уберћапоутесћ Ратуабавјећтђеп ппа Бегћавећен Зетрђог па Ваегеп дез Негтп Корбаг К. К. Ноћ побћес-5егтреог а Улеп.