Vukova prepiska. Knj. 3

ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ, 97

да вам напоменем: ако би ви тако срећни били, да у Земуну најприје уведете сад Српску граматику у школе, онда би требало да се та граматика прештампа из рјечника у особиту књижицу, да је могу ђеца лакше купити и носити (па ћу вам послије доћи и ја у Земун, да будем професор Српскога п узгред Славенскога језика) —

Кад би смо знали, да сад не ћете моћи ништа учинити, могли бисмо ово писмо ваше и мој одговор метнути у Орлске новине; не би ли и више људи што брже почело мислити о овој ствари; али ако се надате, да можете што учинити, не треба сад у новине метати, да се непријатељи већма, не буне. —

Друго ново о литератури нашој нема за сад ништа, осим то што читате у новинама. Шта велите за Љубибралића ! И он слути на несрећу пропаст бабе Омиљане. Почиње се, почиње ! — Ја се највише забављам којекаквим примјечанијама, о Српскоме по Славенском језику; и о Српској историји нашега времена (чега ради сам и вама писао за Петра Ичка, п надам се да ћете ми одговорити. Само нек остане међу нама. Зашто ја нијесам рад да људи говоре и суде о ствари док је не виде).

Даље поздрављајући вас и цијели ваш доми рођака Павковића, п све остале познанике и пријатеље, остајем с истинитим високопочитанијем

12/24. Марта 820. ваш покорни слуга В. Стес.

[Вуков концепат у арх. 0. К. Академије бр. 24861.

%, У Земуну 24-12 Маија 820.

Високопочитајеми Г. Вуче!

Ваше писмо од 7. 0. м. с прикљученим писанцем јесам исправно примио, и ово у Београд послао. Него сте ви у вашем овом писму моје питољубство поджегли, гди кажете да.

ВУКОВА ПРЕПИСКА 11 1