Vukova prepiska. Knj. 3

122 __ ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ УУ _-----

није српски, треба рећи два черна или церна ит.д, Из ово мало речи види се веће, дасе тај рецензент разумева у српском језику као магарац у кантару, па оваковоме рецензенту ласноје рећи, да и ваш превод новога Завета неваља, његов ће бити ваљада, као и остали његови послови, који су у оно доба имали цену, али сад, од како се баба Смиљана појавила. већ су изгубили своју цену, да и то стоји у рецензији: да је оно прави српски језик, којим је Рајић писао, и Србљи треба да се славенскоме језику приближују, сад већ мислим ласно ће те погодити тога славног рецензента (ако међу тим небудете већ и рецензију, о.којој већ сумње није, добили, — Љубомир нема још одговора, он стоји за њим, и чека га у Н. Саду. — Бешеновачка ракија и шилер стојими за вратом, рђав је пут, не могу да се сада наканем, а после преспева ми све већи посао, па ето муке, али ма како оћу вам тај посао свршити. — Чујем да је игуман Александр јако болестан. — Баић се не куди са снаом, а Тоша са Љубом још мање, чинимисе да ће ју у Беч ићи, и то до малог времена. — Гримове граматике нико не тражи, а 1-8% част Народ. песама слабо ко купује, ова се част најмање продаје.

Сир стоји свега 10 1. 50 х. У. М.

Ако што боље ви од те Петрбуршке рецензије разумете, и ако ви на њу одговорите, молим вас јавите ми, да и ја овима кажем, који су ме толико кињили, да могу ствар боље разумети, и други пут да нелупају као путо о лотру.

Поздрав од свију ваши познаника, и пријатеља, и моји домашни.

ваш искрени

В. Василијевић. |Напомена Вукова :] одговорено 21. дек. (по римском).

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 2508]

80. У Земуну 8-:8 Јануарија 1825. Љубезни пријатељу!

Ја сам вам дужан два одговора на ваша писма, на оно од 21. Д-вра п.г. и на ово од 2-9' 0. м. Јанаћу сам говорио