Vukova prepiska. Knj. 4

ХОП.

НИК, НИКОЛАЈЕВИЋ

Љубезни мл високопочитајеми пријатељу!

Врло ми је жао, што се ја на овоме пооду моме с вама пријатељски не опрости и не пољуби, и вашему се пријатељству устмено не препоручи! Но и осим тога (које за мене није мале важности), слушајте ево да вам кажем моју највећу вужду п невољу, какове у моме дојсајдашњему животу још нијесам имао. На пооду моме из Крагујевца дато ми је из Посподарове милости 500 гроша, (за које од свега срца блатодарим), с тим могу отићи до Беча, п онђе мјесец пли (с натегом) два, живити; а по том надам се да ме Господар п у папредак своје милости не ће лишити, него даће ме се сјећати, Кло и Фамилије моје што се сјећао док сам ја у Крагујевцу био. То је све добро и надежде пуно, али ево љуте муке пи невоље: дужан сам у Бечу једноме човеку 400 Форинти (то је 600 гроша) већ има двије године дана, и жена ми је писала неколика пута, да човек иште новце једнако, а ја сам одговарао и молио да причека док дођем из Србије, па ћу му онда јамачно донијети пи платити. Сад ми ласно можете вјеровати, да сам девет пута веседији и радоснији ишао од куће, него сад што пдем кући; зашто ме од куће надежда на крилима својим носила у Србију, и радост ме пратила, што у отечество своје пдем; а сад ме очајаније и туга прате из Србије кући (то јест женип ђетету)! То ми је мјесто радости, коју би требало да имам, што ћу послије толикота времена видити жену и новорођенога сина! — Сад дакле ја немам никаквога другога спасенија, него вас покорно молим, да пишете Пивару да ми даде 400 Форинти, макар на какав рачун: ја знам да би Господар из овакове невоље и