Za čast američkog Srpstva

техничке и, легалне подлоге за решење овог питања. Друго, ово бирање одбора од стране једног банкротираног осигуравајућег друштва да преговара о. сједињењу са другим осигуравајућим друштвом, које има у самом резервном фонду преко 35100,000, изгледа исто као кад би, во времја оно, које од Драгиних женидбених друштава, пред своје банкротство, изабрало нарочити одбор и послало га Беотрадској Задрузи да рече: "Чујете, ви се

морате сјединити с нама — па

рекло на то што министарство привреде или не рекло!"

А при целој овој трагикомедији за највеће је увеселеније то, што је г. пп. М. Прибићевић заузео мештерску позу па тужи = газда Луку ђеловића што не ће да уједини Београдску Задругу са Дамњановим женидбе“ ним друштвом !

У парници, коју је г. Илија Шушњар имао са Савезом Слогом, суд је оборио веке закључке Денверске Конвенције Савеза (Слоге само због тога што у записникју није заведено: ко је предложио те закључке, ко их је подупро и колико је делегата гласало за њих — а г. пп. М. Прибићевић сада тражи од нас да ми изменимо цела правила (Савеза Слоге, чак и њен закон о инкорпорацији, дозволу од државне власти, на састанку дво јице тројице људи, који апсолутно немају права да решавају та питања !

Џа где смо ми-ово, браћо, ако ко Бога јединога знаг

| | |

ном,

Али, ето, глп. М. Шрибићевић од тога свога схватања, које плаче за каквим добрим хумо ристом, за Нушићем или Браправи латас читаво јевропско питаље.' Испречио се са њим пред Српску Ратну Мисију и вели: ово питање не решим, и то наравски, онако како ја хоћу!"

ТРАГИ-КОМЕДИЈА.

Довде ова ствар изгледа мало и шаљива. И ми ударамо себе на све муке да не би, пригодним примедбама на ово “празничко схватање г. пп. М. ПрибићевиБа, обесветили “декорум“ који којн нам налаже овај разговор са нашим узвишеним гостима. Довде, ова ствар изгледа комична, алн данас, када је она изнета чак н пред Српску Војну Мисију, постаје она ни трагична. Доведена пред та врата, ова ствар постаје чисто политичка.

Њу је г. пп. М. Прибићевић и схватио као такову, као политичку ствар. О томе сведочи најбоље начин на који је он ту ствар припремао н у који ју је положај данас довео. О томе да проговоримо неколико речи.

Пиптање о сједињењу савеза покренуто је код нас још 1908. године. Оно је покретано и раније. Но тада је добнло свој коначан облик, који се састојао у овоме: т) да се сузбије утицај чепоштених људи, дефрауданата, који су били јаки све дотле док су наше организације биле слабе; 2) да се наше осипурава“

а би =

“Ни корака даље, док

ита ера