Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

45. ни једног сличног случаја. То нас убеђује да сви покушаји систематизације у тим преписима спадају у доба, кад П-г дела ДЗ. још није било, дакле у године 1349—1354. У то доба се заиста судило по ДЗ, у то доба јављају се постепена улепшавања ДЗ. Само Раковачки зборник изгледа нам да је преписан с једног архетипа који је постао већ после г. 1354, јер ту нема разлике између [и П[ дела ДЗ, поједини чланови. слободно се преносе из једног дела у други. Зато је тај зборник сачувао највише чланова ДЗ, јер су ту и неке новеле Душанове, а може бити, и Урошеве.)

3. Испуштање појединих чланова.

Питање, које је много теже за решење, то је питање о. узроцима испуштања појединих чланова. Није нам јасно зашто се напр. чл. 38 и 39 налазе само у Призренском и Раковачком зборнику, и фале у свима осталим. Значи ли то да су се ти чланови налазили у оригиналу ДЗ и испуштени су од преписивача, или напротив да ти чланови нису ни били у оригиналу ДЗ и дометнути су од преписивача као допунаг У случају да су ти чланови испуштени од преписивача, који су то преписивачи урадили, — да ли дворска канцеларија у г. 1349—1354 или доцнији преписивачи -калуђери ХМ и ХМГвг Значи ли то да су чланови били укинути од самог цара или да су само били непотребни дотичном судији, или да су испуштени нехатом или непажњом доцнијих преписивача» Могло се дешавати и једно и друго и треће; па готово је немогућно да погодимо, из којих је разлога испуштен дотични члан.“) Зато се нећемо пуштати у та нагађања.)

1) Нешто усамљен стоји Студенички препис. Сачувао је врло мало чланова, преписан је у позније време, не може се научно прегледати. Зато је тешко о њему изрећи правилан суд. Ипак видимо да је у главном ред чланова Студеничког врло близак Призр., нема премештања група Б, В, Г; само на једном месту премештени су чланови чл. 18, 29, 30, 31, 20), и то премештање разликује се од версија Б, В, Г.

2) То питање покушавао је да реши Флорински. Пам. 275—282.

5) Могли бисмо приметити неку постепеност и у овом правцу, нарочито ако се опет ограничимо на ! део ДЗ. Најпотпунији је Призренски препис. У Барањском и Бистричком недостају 5 чланова (чл. 38, 89, 72, 109 и 128). У Атонском нема истих 5--6 (чл. 106, 117, 121, 124 и 128). У Ход., Хил. и Шиш, нема истих 11--8 (чл. 46, 48, 54, 57, 60, 83, 84 и 182). Чл. 130 недостаје само у Атонском препису. е