Zamѣtki po čakavskimъ govoramъ

71 cfit : sadi. posade, posajen; neposnaženo («непочищено»); spasfl; sudi, odsudi; svltit, sviti; prošupil (просверлить); tuži; pretrudm; vratit : vratln, vrati, vratite, vraćeno; ožđribila; živarit : živari, živlršć, živarila, žnavi, žnavilo. Отдѣльно упомяну одну форму аориста, которую мнѣ пришлось отмѣтить: ne učini (3 sing), здѣсь даже безъ долготы, которую этотъ глаголъ обыкновенно здѣсь имѣетъ (см. выше učinit, ср. шток, учжнпти и под. формы gubit.—шт. губитп. čistit—шт. частити). 105. в) Глаголы, у которыхъ удареніе не находится никогда на конечномъ слогѣ, а на различныхъ слогахъ основы передъ конечнымъ слогомъ. Удареніе у нихъ всегда на томъ-же мѣстѣ. Сюда относятся: bavln se, ođbavl (окончить), zbav]ena; obogattn, obogatel, bogateć; podebellu se; sfatit, dofate, ufati, prefatil, ufatll; biti, hitll, hićeno, hitit; ojaiiila; skruti se (о молокѣ «вскиснуть»), sliči («идетъ ему»); pomesti se, pomestll; mirln, zmirll, mirili (вѣспть); mislln, m'islel, pomislel; miičit : muči; pametlte (praes. въ знач. «помните»), zapametll; opravi, priprave, spravimo; oprtll (нагрузилъ); ranit : rani; sitit se, dositl se; zasitll se (наѣсться); sritit (встрѣтить) : sritlš, sritll, sritila; prestrašit; šalec; prevarll se; vidln, videl, vidit; obisit (повѣсить), obise; pozakone se (обвѣнчаться). И здѣсь мнѣ пришлось отмѣтить остатки отъ старыхъ формъ аориста: «аі se ne siti» въ знач. 1 лица, vidlste употребляется въ значеніи наст, времени, а появилось подъ вліяніемъ глаголовъ У класса, ср. § 107. Мною отмѣчены п глагольныя формы въ основѣ съ k kako ti g6dl (3 praes.): «какъ тебѣ нравится», ѵбііп, ѵбіі, ѵбіёі, ѵбіеіі (и ѵб|ё1), vSlit; dozvOll 106. Глаголъ ot'it имѣетъ слѣдующія формы: ocu, odeš, осе, odemo, odete, но ote или рѣже ode; рядомъ съ этими формами какъ неэнклптическія употребляются и слѣдующія: ću, ćeš, сё, сёшо, ćete, te; эти же формы употребляются и какъ энклитическія, но въ такомъ случаѣ, конечно, не имѣютъ своего ударенія. Сложная форма съ не имѣетъ, за