Žan Žores : sedamdeset godina od rođenja, petnaest godina od smrti

4

задахнута још из Средњег Века демократским идејама, отаџбина је данас оних радника који су на својим рукама однели Жоресово тело у Пантеон, као што је била отаџбина оних слободних муниципалних република из 11 и 12 века и ових бунтовних верских секти, чуве них албигојаца (наших богумила), који су устали против ауторитета Папе и католичке цркве. Она је отаџбина, најзад, читаве једне вековне борбе за слободу, борбе која данас Југ Француске претвара у тврђаву демократије, У тој области живи помешано више раса, н та је мешавина тако срећна, да је становннштво још и данас живахно, вредно и свима талентима обдарено. Историска љубав за слободу, која се ту гаји вековима, дала је и данас даје сјајну литературу љубави, поезије и слободарске политичке мисли, Одрастао у ситно - буржоаској кући, Жорес је нарочито претрпео утицај своје матере, утицај њене интелигенције, финоће и доброте, Жорес, и акз васпнтан у породици која није била далеко од културе, и ако варошко дете, остао је вечито како он сам каже, „образовани сељак*', или генијални сељак, како кажу његови каснији биографи. Никад није прекидао везу са народом, сељачким и радничким. Није било већега задовољства за њега него да пође пољем да разговара са сељацима, да се меша међу раднике, да са њима пева песме Природи коју је тако мистично волео и тако лирички опевао, да пева дивне химне Раду, који је заједно са Золом на звао Богом модернога човечанства У школи је увек био први ђак, побирајући све награде из свих предмета. Њега већ у првим разредима гимназије запажа један инспектор Министарства Просвете, који статра за своју дужност да га доведе на студије у Париз. И одиста, Жорес долази у париске лицеје, ту се одликује, и у својој 19 години улази у највећу француску школску установу Есоlе Могтаlе бирбпеиге. Одатле излази 1881 год , у истој генерацији у којој је био филозоф Бергсон. По свршетку ове највеће школе, он одлази у своје родно место да буде професор гимназије Млад човек, пун одушевљења и идеализма, пуп великељубави према филозофији коју е предавао, он је исто тако пун симпатије за децу коју је учио. Али његов геније није могао мировати, и он улази у политичку [борбу; интересује се најпре пословима општине, постаје општински одборник, и за тим кмет. Три до четири године касније, Жорес се кандидује на законодавним изборима и бива изабран за народног посланика : било му је онда 25 година.

У Паризу, он игра у Парламенту најпре прилично скромну улогу, ма да се знало за његову речитосг и ма да је његов први говор био