Zastava — jutarnja izdanja

т. д. еолиео и 24 евентуално 29 носланиЕа самосталских. Само луд ил’ бевобраван човек може тако што тражити, ако му је стало до споравума и ра вуме се — радикали ће такав споравум одбити, те нема даљег равговора. Тако је докавивао либерални самооталац Муачевић. Различија су ташпала и поиграва ла од радости. Тако, тако, хаха ха! Жавио „споравум“ оа радикалима! Ха! Ха! Ха! Ха!

Патријарашки двор

и комеоар на нашем народно-црквеном оабору. „ Ср. Карловци 7. дец. 1906. Јављам вам о комесару ово: У понедељак добио је отац Георгије иввешће да је предложен краљу за комесара државни секретар Шандор Поповић. Пошто ое то Георгију није свидело реши се поћи у Пешту да онде подупре за својег кандидата. Да се томе утре пута дротурили су владика Лукијан и Чика Стева у Тисин и Фејерваријев лист „Аг у уторник кандида цију Лукијановог и патријарховог рођака пензионираног судије Васиљевића. То је било’ наручено да кад Георгије стигне у Пешту, рекне влади: »А шта се мучите са кандидатом, ето вам човек и рш Србин Васиљевић, којгг и ваше ма ђарске новине траже«. Тиме је Георгије уочи сабора хтео да прекоље све у корист својег кандидата. А имао је равлога да таји своје кандидате од оних Мађара, који њега и њих лознају. У тим круговимај чује се да се ти кандидати сви одрицали да су у пријатељству и сродству са Георгијем. — Заиста — внаће сами. Међутим је влада решила да не буде комесара и тако је отац Георгије наредио да се ваде већ спаковане ствари у воферима, па је затворио неке пакове банакаопет. учикмеџе акључ стрпао у џеп. Дознајемо и то да је старца вест да неће бити комесара толико потресла, да је поново опет оболео. На овај допис из Ср. Карловаца примећујемо, да смо и ми у вечерњем броју »Заставе«] по будимпештанским листовима донели вест, како при овом заседању нашег народно-црквеног сабора неће бити комесар. Томе се заиста сваки Србин радовати може, јер је тако право. Кад нема краљевског комесара ни код Румуна ни код протестаната, зашто да буде само код нас.

Страјк бечких поштара.

Бечке пнсмоноше и поштднски чиновници траже, да им се побољша плата, у противном ће случају страјковатн. Страјк хоће да отпочну баш сада, када пошта има највише посла пред божићне празнике. Јуче и прекјуче су у бечким поштаноким звањима редовно радили, а тако иото и на поштама у провинцији. Говори ое, да су вође овог покрета издаки тајни налог, да, ако им не повисе плате, у среду отпочеће радити отрого по прониоу, а то ће у промету изазвати јаких тешкоћа и закашњења. Ипак има наде, да неће доћи дотле, јер је управа наклоњена, да чиновницима помогне колико-год може.

Нечовечни поступак

Читамо у „Српској Ријечи“: Пишу наи из Гацка о нечовечном поступку некога Оиме Поповца, из Орђевића са његовим сином Глигором. Симо је тужио овога снна коме је данас 40 година, да га иотерају из куће. Ово му је пошло за руком и оуд пресуди, да оин мора оотавмти кућу, што је овај и учивио и склонио се у појату. Оцу ии то није било право, него затражи од суда да му сина и одатле иотера. Суд пошаље некаквог гласника Галовнћа (Звиздић), којж избаци жену и децу — кад није Глигор био код куће — из појате и изпод сача недопечен хлеб. Ова јадна породица морала је ноћити под ведрим небом, где се прехлади и кроз некотико дана једно дете главом плати. Зар ово није вверски? Велико је чудо, како је оуд истерао Глигора са поседа, кога је он заједно са оцем купио? Зар му овај није морао барем нешто дати, као отправнику?

Ломброзо и Толстој.

Читамо у речком „Новом Листу“: Цеоар Ломброзо мало путује. Он ое осећа задовољан само у своме лабораторијуму у Турину, где живо ради иа овојим антрополошким и социјалним отудијама. Када му се догоди да мора да одпутује у Париз, на његову се лицу као разлије осећај велике бриге. Он је ипак 'путовао у Русију да види Толстоја — Сам Ломброво прича своје ви^ење са аутором „Рата и Мира у Јасиој Пољани. Када је Толотој, који је виеока стаса и врло снажан, угледао Ломброза, који му једва достизао до појаса, обгрли га на мах, подиже са земље као дете и издиже у висину својих усана и рече: — А сада равговарајмо? — И равговарали су. Толстој је причао Ломброзу, да кадикад пише на латинском, да не бн ко год од његових укућана могао провидети његове мисди. Ме^утим Цицеронов језик била је слаба страна Толстојева на универзитету. Похода Ломброзова Толстоју узбунила је власт, и када се турински професор вратио у Петроград, морао је предстати једном високом чиновнику: — Ви сте ишлн у Јаоиу Пољану ? — Јесте, ишао сам. — Видели сте Толетоја ? Ииао сам ту чаот. — О чвму сте говорили? — Не питајте ме — одговори Ломброво — ја имам ту ману да ваборавим све што ми се повери. Јадна моја памет! Данас ваљда оваква посета не би била чудновата. У први мах — рекла је Толстоју једна велика личност руска — ви сте ме компромитовали као сувише слободоуман; данас бих ја вас компромитовао са мојим идејама и сувише напредним ва вас.

Ваздушна лопта

Француског војног миниотарства вавдушна лађа Патрија, која је тако удешена да се њоме може управљати у лету по вољи пре некжлико дана подвргнута је проби. Проба је била више Париза. У допти била су два капетана, један лајтнант и два машинисте. У лопту укрцали се код Медона у близини Пареза. Лопта је држала према Паризу и мада је био јак ветар машинерија за управљање лоптом ванредно је врпшла свој вадатак. После подне у 3 сата и 20 м. ваздушна лопта подигла се неколико пута изнад Шамп Едисе, те учини разне окрете, лупа мотора могла се саовим добро чути. Затим се лопта окрене према Сајни те је јурила од моота Александрова до моста Кон-

кордије, а затим пређе аа леву обалу Оајне и неко време летела је изнад Бурбонске палате и најпосле окрене се према Медону, Вратила се у Шалезки парк у 4 сата и 16 минута. Пут је трајао дакле 45 минута и уопех је ванредан.

Нападнут писмоноша.

У Липиоку на^ем је посред бела дана ономад један писмоноша, који разноси новце, онесвешћен на степеницама једне куће. Лечници су утврдили, да је по глави тешко озлеђеН једним оштрим оруђем, да му је повређена лубања и да је уолед те тешке озледе изгубио свеот. — Обе торбе његове биле су расечене и из њих је украдена овота од 7000 круна. Пиомоноша ће тешко оотати жив. Зликовце, који оу га напали и поробили, још није могла полиција да пронађе.

Опасна игра

Познато је да је многи и многи укротитељ зверова отрадао. Звер слуша данима, месецима па и годинама, но одједном јој наиђа њена зверока дивља ћуд и она ое устремж иа овојег укротитеља. У Берлину ое за кратко време десила три такова случаја. Пре неки дам твебала је да скаче кров ватрени обруч једиа лавмца. Често је она то чинмла иа миг укротитељев. Овог пута није хтела да слуша, већ скочи на самог укротитеља и об ри га на ■земљу. Овај брже потскочи, дохвати оружје, те помоћу реворвера и |гвоздених вила хтеде лавицу да прммора на поолушност. То му је и пошло за руком Кад је хтео зверад да отера иатраг у њихов кавез, један тигар не хтеде да га поолуша. Укротитељ испали ив револвера и тигар полети у свој кавев. Слуге су међутим прерано спустиле гвоздену полугу, тигар ое тад окрене и устреми на свог укротитеља. Овај испали према тигру но овај се немаче. На послетку укротитељ иопали према тигру још шест метака и овај оада појури у свој кавез. Укротитељ је овог пута био опашен, но питаље је докле.

Ваљана опћинска управа.

У опћими Ходошу, у марошторданској жупамији, опћински кнез Валентије Орбан млађм с помоћу опћинског бележника проневерио је више хиљада круна. Када се у томе ушло у траг, покренута је иотрага и у току ове окружни надсолгабиров Јосиф Кароши установио је, да овај ваљани кнез тера то још од 1901.' године и да је за ово време врло осетно оштетио опћину. Величину проневереие своте још ниоу тачно уотановили.

Пето поучно забавно село у Новом Саду

У недељу 10. (23.) децембра 1906. год. тачно у 3 сата по подне биће у великој дворави хотела „Мајера и пето поучно и вабавно село. На селу ће гово рити професор Душан Јовановић „Ив пгироде": певаће ра тарско певачко друштво ив Са лајке и читаће професор Марко Вилић. Улавак бесплатан. Карте се могу добити и на сам дан села пре подне у администрацији „Заставе" а после подне на улаву у дворану. Дођите што многобројније са целом вашом породицом. oдб о р

Двоглава корњача

У Америци је ту скоро ухваћена једна мала, двоглава корњача. По тврђењу америчких воолога, она има четири меоеца. Труп јој је потпуно нормалан и има у дужиму пет, а у ширину четири оантвметра. Али испод коре вире јој две потпуно једнаке главе, које у истн мах врше исте покрете: окреие лн ое једномнакоју етрану, м друга уради то исто; вине ли једна, и друга одмах зине; једе ли једма, и друга мора јеотн. Сада је у зоолошкој баштн у Чикагу и крај ње је увек пуно овета који је по цео дан с чу^ењем гледа.

На знање!

Нашим поштованим претплатницима првјатељнма, листа овим јављамо. да са г. Петром Крстоношићем ни у каквој веви више не стојимо. У Новом Саду, 7. (20.) децембра 1906. Адмннистрација „Заставе“.

Брзојави „Застави“.

Отиглн 7. децембра. Из угароког оабора. Вудимпешта Петициони одбор расирављаоје аферу Владислава Емериха. Овај је као офисир од војног суда части осу^ен на губитак офисирске части, јер је наредио да му се свира Кошутова песма. 'Домобрански м? нистар Јекелфалуши подноси списе и наводи да Емерих није кажњен само за то што је дао да му се свира Кошутова □есма. Усвојен је предлог Храбоцскога, да одбор прво исаита сва акта и онда донесе одлуву. Херман иваосм да није преступ □евати Кошутову песеу и- де сабор мора у тој ствари ваувети становиште.

КРАСТАВЦЕ, пфефероне. Кисео купус 100 кила 10 К бруто оферира ЈЗ^ХХ*ђОХХ ХлIХХеIЕ 11628 10—20 2пшт. Ценовници бадава. Оферирам беа обавезе за готов новац, без шконта, са жога овдашњег стоваришта по 100 кг. к ОРАСЕ по ф. 18' 1-3 ШЉИВЕ боеавокв по ф. 1350 Јован Иоххови!^ код .Дв* Ар*пина“ — у Панчеву. Адреса ва телегржме: Ророуlб Моћгеп. Интврурб. Теле*он бр. 181. I. 166Т 2-3 КОСТА ЦВЕТКОВИћ ===== у Осеку == потребује 2 ПАПУЏКЈСКА ПОМОћНИКА, који одма могу ступити. I. 1683 1-» КО ХОКЕ ЈЕФТИНЕ РШЈЕ БЕЗ КАЗАНА, нека купи код Радована Поповића трговца из Пј-п^бка књигу, ив које се може научити како ое праве све ракије и манипулирати вином; цвна јв 6 круна, Тако иото продајем за прављење ракије потребни материјал са прашком заједно цена је ва 100 литара 8 круна. 10—20 1616

уреджмх Јаша ^оммћ« Одгожорми урединк Кометамтмм Брадваровмћ. Орпока штампармја дра Сже«. Мждетића у Новом Саду