Zastava — jutarnja izdanja

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист.)

Антиалкохоличко удружење, госпођа у Швајцарској

Цирих, 14. новембра 1906. 1 Већ се у најстаријим временима вабрањивало младићима да пију алкохолна пића, докавујући, ^да је алкохол врло штетан по раввитак човечијег органивма, а још много више ва развитак човечијих умних способности. У пркос многим докавигањима свих стручњака, пили су људи и даље. Чини се да највише пију они, који против алкохола највише говоре, а то је внтелигенција, међу њом је ђак и у оп ште млад човек. Већ по самој природи, сваки је човек више наклоњен сноме, што му не напрезке ум, него ономе што му напреже ум, те тако исто млади људи волију пити и забављати се, него сести и свбиљно радити. Поготово се те прилике пружају ђаку, универзитетлији, ранећи се по кафанама. Да се овим неприликама, и многим другим које се дога^ају у каванама, доскочи, оснсвале су циришке госпође локале, у којима нема алкохолних пића. Оваких локала има по свој Швајцарској, али су по свим другим местима друга удружења, а не женскиња У Цириху има оваких локала 9. од којих су четири велика, а осталих 5 су мали. У великим локалима једе дневно нешто више од 1000 особа, а у свима ва једно око 6700 особа. Оваки су локали добри не само еато, што се може добити јефтино јело (ручак o'4o франака) и што се не пије никакав алкохол, него и што се у њима одржава најчистији, управо идеалан морал. По истим локалииа послужују женске (у Швајцарској највећим де лом, у свим врстама радња, послужују женске), с којима се не може ништа друго разговарати, пего да се заиште јело и це дуља, на којој стоји за колико се јело, те' се том цедуљом исплаћује на каси, пола зећи кући, свој трошак Женске, које раде по истим локалима. имају кост, стан и 20—40 франака месечне плате на станове се пави, да буду суви и доста зрачни. Исто се тако пави и на њихово ивображење. За све женске држе се

предавања, у неким просторијама, и то:. Медецивар о човечијом телу: Етичар о' части, о човечанству уопште о животном питању. У оваке радње могу доћи само солидне женске, па се еа то и пази на њихово владање код сримања у радњу. Само то женско удружење дало је оваку ивја ву: Свака девојка, која нема владање као девсјеа, нн треба нам, јер ми хсћемо ра дилице и карактерне дев о ј ке, ко је ћемо моћи спремити ва дсбре мај к е и ваљ а н е домаћвце. — Жене које су се растављале од својвх мужева било ма с којих разлога, а имају деце код куће, нека се боље врате кући, својој деци и мужу, него да служе. Јер они тамо требају кућаницу мајку и жену, а ми ћемо за себе већ наћи оссбље. Сви су локали њихова својина, која их силног новца стаје, како у набавци силних локала, тако исто и у набавци на мештаја. За два локала, од већих ивнеле су и рачун на јавност. Сваки их, заједно с намештајем стоји око 500 000 франака. , Кад су први локал основале, пре не, ких 15 година, паварили су првих дана , просечно дневно око 22 франка. а давас просечно пазаре нипто више од 3000 фра■ нака на дан. —див —

ПОДЛИСТАК. УЧИТЕЉИЦА НА СЕЛУ.

Превод с мађарског. Добила је место у неком забаченсм сеоце ту, чак међу Словацима. Тек сад је видела, како је несрећна. Она, која је некад онако благовала код свога деде, који је био велико званичник, гле, како сад мора да се пати ме* ђу овим одвратним простацима. Једног дана седе крај прозора, гледајући на пол>е у тај једини сокак свог маленог сеоцета. Ма да је толко гледала, тешко је шта видела. Па шта би и могла? Можда тек само децу, која се баш овог часа распршташе из школе на све стране по селу, да газе по блату. Могла је видети још по неког кракатог Словака са шубаром на глави и у дороцу. Преко рамена пребацио севиру, па се враћа из шуме кући. На видику су јој и трошне сеооке кућице, што се веругаво ослањају једна на другу. — На прозору је имала неколиво кањева с цвећем, Тужан је изглед и овога цвећа. Лишће свенуло, те почин»е да ее жути. Тако јој се чинило, кзо да и она сама тако исто вене полагано, као и то њено тужно цвеће. Силом јој се намеће мисао, да је и њена судбина б»ш оличена у томе цвећу. На једанпут отпоче.

»Какав је то жизот? Езо, већ је трећа го дине, како све једнако оваво. Бадава се обра ћам министарству с молбом, да ми даду премештај. Нивад ништа.« Једаред, кад је била у Пешти, нашла је министарсвог саветнива зловолна, који јој рече: »Молим Вас, ја Вам не могу обећатв ништа. Госпсђице су увек нестрпењиве. Никад нисте задовоњне. Није Вам по вол>и ни овде, нм тамо. Свека би хтела на варош! да богме, ту има провода, а ту сте и на угледу, па за то се и п&радирате толико.« »Парадирати с 400 форината! Та, само нек је доста за живот.« Тако је сиротица само мислила, ал’ није смела ни писнути, већ се смирено повукла натраг у своје местанце, глед&јући свој суђени дан. — Алн само да јој је жив деда! Не би с њом онда тако говорили. Та, њен деда је био »благородни,« само јето било већ давно... Људи брзо забораве на оно, што је било, а радују се, кад могу, ма којим начином, да се отресу од ових, који честодосађују. На послетку, па шта би она још и хтела? Зар држава није показала своју великодушност, кад ју је ишколовала бесплатно! А сад је већ и смештена. Иетина, није бог зна како сјајна егзистенција, али шта јој и треба више на селу? Млеко и масло је јевтино, а пилића —

донесу ђаци. А већ друго, шта јој и треба? Али да богме, милостиву господину никад и не пада на ум романтична Емисао о увелом цвећу. А и за њу би бол>е било да јој тако што не пада на ум. Та каква јој вајда од тако бескорисног рацмишљања? Све је то друкчвје било пре, вад је још деда био жив. Родитеље није ни запамтила. Одрасла је код деце; а он ју је тако силно волео. Трудио се да јој накнади изгубњену родителску љубав, да никад не би осетила тугу беднот сирочета. Куријалне судије који дол&жаху к њеном деди, свагда би је ословиле: »Но, како је вевервце?« Ох, ваво јој је тешко, вад се сети тога. Све то јој се чини, као неки еан. Она њена лепа собица, њен плави креветић, па силне играчке... А хањнне? Та све њене другарице су јој се дивиле: »Ох, ала је лепа; како си златна?« И на једанпут кр&ј беше свему! Још тога јутра био је деда расположен. Још се и шалио: »Е, видим већ, данас сутра, па ћу те већ и удати! Идућег месеца, на твој рођен дан добићеш дугачку сукњу, но само тако, ако будеш добра!» А каво је било само то грозно, кад га истог дана у подне донеше мртва. »Прва дугачка сукња била је црнина за дедом. Кад год би јој падало ово на ум, свагда

Народна Скупштина у Црној Гори.

(Од иаиег сталног' доппснива). Цетиње 12. новембра 1966. Нова влада Јавио сам телеграфски, да су нови министри положили ваклетву. Криза је доста времена трајала Од понедјељка до суботе био је свако у неизвјесности, шта ће бити и какав ће правац ваузети политика зз ових пошљедњих дана, за вријеме криае Многи посланици бијаху одлучног мишљењз, да је Михајло Ивановић не само по вјереник народног представништва да ступа у додир са круном и иаабере и пред ложи лица за нову владу >него да је он будући министар предсједник. Други бијаху противног мишљења И док се теко водила дебата, ивгледа, да је Мвхајло Ивановић схваћао, да је он само повјереник

а сам бев амбиција, да буде министар у опште, а вајмање предсједник министарског савјета. Поред других неприлика чини се, да је и вбог тога, што се Михајло Ивановик није хтио примити ниједног портфела, криза дуже трајала, него што се мислило и очекивало. Ивановић у колико смо се могли информирати, није хтио ступити у виједан кабинет, иако је у обје листе кандидата фунгирало и његово име. Већина скупштине захтијевала је, да и он буде министар, а он је међутијем мишљења био, да треба на министарске столице поставити ооштене, спремне, вољне ва рад људе, а да он у скупштини обравује клуб већине, који ће их помагати и у брво пријећи на органивацију стравке ивван скуп штине. Што се ипак примио портфеља, има се приписати одлучном захтјеву скупштинске већине и његових садањих колега, осталих министара, који, изгледа, није у хтјели ступити у кабинет бев њега. Поред овијех невгода, говори се, да је било и осталијех. Кабинет Лезара Мију шковића пао је, као што геле, утицајем круне, и то вбог тога, што су у скупштини избили претреси старих рачуна. Ивјава Лавара Мијушковића, да је он похватао и ушао у траг „лупежима“, који су до установљења главне државне контроле присвајали за своје џепове дио државних прихода, — веле, био је разлог оставке његовог кабинета. Према овоме перспектива будућег кабинета није била најповољнија, јер се морао одрећи испуњавања жеље ве;ћине скупштине, која тражи, да се стари рачуни пречисте. То је, кажу, био уврок, те се криза није тако брзо ријешила. Но према свему, говори се, садашњи — нови кабинет има потпуно одријешене руке и у ствари пречишћавања старих рачуна. »Хоће ли се и каквим начином и томе појслу приступити — покаваће будућност. Нови кабинет је обравован овако: Предсједник министарског савјета и министар иностраних дјела Маркб Радуловић, члан државног савјета, министар финансија и гра^евина Митар Ђуровић, члан великог суда, министар војни Данило Гатало, командант стојеће артиљерије, министар у нутрашњих дијела Михаило Ивановић, вр-

Врој 243, У Новом Саду у суботу 18. новембра 1906. Годжна ХИ,

*B*ота4л“ ■влави свакв даж два пута, а жедел.ом ■ понедели«ком једаред. Цеиа је ва Угареку жад ое јутарки ■ вечерљп лжвт ваједно шаље ва једаи месец 2 кр. 40 пот. ка четврт годвпе 7 крува. Кад се јутарљи в 'ечеркн лист васебво шал>е: месечво 2 кр. 98 пот. иа четврт годане 8 круна 75 пот. Зв Аустрију х свв остале вамље на четврт године 10 круиа. Иародним броЈевИма од петка цена је: ча пола годние 2 круне, на целу годину 4 крупе, * ва стран- вемл.е годишље 6 круна БО.пот. Поједини вечерњи бројеви етају 10 потура. Телефон бр. 131.

ИЗДАЊВ ,РАДА“ ДЕОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У ГУМИ.

За огласе ллаКа вв по 12 пот. од сваке врств оваких ситних слова. Уредииштво „Заставе 44 је у кући г. Ј. Т. Чавжк« Администрација „Bвставе“ налави се у кућп, где је Милетићева штакпарија у главиој ул. бр. 12 Дописи шалу се уредништву а нретплата и огласи администрацији м 3аставе и . Рувописе не враћамо. Поједини вечерњи бројеви стлју 10 потура. Чек-Еонто 12008.