Zastava — jutarnja izdanja

Магарашевић. Лукић није докавао ништа. Говорио је, тек да се говори, да се отегне расправа, дакле самосталци сметају, да не дође до правог рада. Овај је говор толико истакао незначајност говора Лукићева, да га је доцније узаман бранио Прибићевић у дугом говору, те се најзад и сам одрекао Лукића, да је то била само његова —Лукићева — лична ивјава, а не самосталне странке. Исто је тако и то јаким разлозима тукао Лукића прота Милош М Папић. Рекао је, да жали, што је један плрох могао да говори онако о цркве ној свести. Ако ћемо да гледамо ко се исповеда, причешћује и у опће држи црквених обреда — онда ће то бити на штету православља, јер бисмо тада морали сву интелигенцију искључити са овог сабора, па можда и по неког свештеника. Васа Муачевић у име самосталаца предложио је, да се нареди истрага. И из првог и из другог говора му види се јасно, да то и он и самосталци траже само за то, што их пече истрага против кикиндског по сланика, а то су и сами признали. То је признао и др. М а нд и ћ, који је у своме дугом говору, бркао час ово, час оно, да би силом доказао, да би требало наредити истрагу, да се науче реду малене опћине, када се то хоће да учини с једном угледном. славном опћином, као што је Кикинда Од силног утиска био је говор дра Ж и вк а Продановића. Указао је, откуда је поникла та тужба, тај нападај на н»ега, па чак и на његову породицу. Банкротирана етранка у Српству, либерална странка хоће тиме да искали на њега своју мржњу, свој гњев, што јој је отео последње тло испод ногу у Бачкој, што јој је отео, Сентомаш. Тамо се надала, да ће се моћи још повампирити,; али он је то, као присталица' радикалне стравке, осујетио. Ти покварени људи у своме органу „Бранику 44 , хтели су да га омразе пред народом, денунцирали су га власти и т. д. Колико су гадни, најбоље доказује, што нападају на породицу му, на жену, на дете, подмећу попа, да издаје сведоџбе, а тај га је поп сам венчао, те подноси сведоџбе, да је и жена и дете му православне вере. Он сам је припадник вере православне. Социјалисте је спасао од безверја, спасао их од иитерзационалности за српски народ Говор овај био је од таког утиска, да су самосталци, к јима је пребацио, да су се ставили у службу браниковаца, ћутали као валивени, а радикална странка и сва публика одушевљеним клицањем често је прекидала говорника. Већина је осудила гадлук браниковаца, па и попа Сивачког, чак су и самосталци довикивали, да га треба тужити. Ништавост разлагања дра Мандића у пуној боји изнео је др. В лада Маној ловић. Ма да су прочитани сви списи, Мандић није никако могао да буде на чисто, шта се у којој опћини дешавало. Бркао је сваки час једну с другом хотећи силом да докаже, како је овде

исти случај као у Кикинди, па треба и овде истрага. Др. Влада Манојловић пот уно је открио ту намеру му и доказао, да овде те сличности нема никако. Овде је све јасно, те нема места истрази. Овај се мандат може само потврдити или уништити. Неправилности је било само у Петровом Селу, но то не мења исход изборц с тога се овај мандат мора оверовити. По говору Муачевићеву и известиоца Клицина, већина је протест одбила, а мандат дра Живка Продановића оверовила. Расправа је отприлике исто тако текла и када је била реч о велико бечкеречком мандату. јИавестилац Мита Клицин јподнео је исцрпан и опширан извештај верификационог одбора и побио је све разлоге, наведене у протесту. Заман је др. Мандић хтео силом да докаже, да је овде потребна истрага, све тобожње разлоге му је побио др Хаци у свом разложном говору, који је изазвао бурно допадање и одобравање. Узалуд је хтео и др Пелеш, да ослаби значај говора д а Хаџије, подмећући му и оно, што овај није рекао. Буде Будисавље^јић није у опће ии говорио о велико-бечкеречком избору, што је после говора му констатовао и сам председник. Јасно је, да је у своме говору хтео да даде одушке своме, а и самосталне странке силноме болу и „ополчењу“, што је наређена истрага против избора дра Полита. За бога, сиромах старац! Та требало се сажалити на њ. „Господо“, рекао је, „и вас обузимају седе власи, водите о том рачуна, шта може донети будућност!“ Расправа о великобечкеречком мандату још траје. Говори самосталних посланика иразивали су често грохотан смех код саборске већине, упадице им беху ређе, врло натегнуте, а ни радикални посланици им |Не остајаху дужни, особито др. Миша Михајловић. У опће упадања није било много, што се има приписа и енергичном вођењу саветовања потпредседника дра Ђурђевића, који је нештедице непристрасно упућивао посланике на ред. 0 овој седници донећемо опширнији извештај у вечерњем броју.

Шта је ново у Сремским Карловцима.

Епискспи нису били у последњим саборским седницама, Не могу, веле, да буду у она ком чуду. Патријарх Георгије хоће ив тог, да натера воду на своју воденицу. Он хоће да епископи даду ивјаву против о ваког сабора а уједно да се огра де против предлога саборског одбора, који су донети мимо њи хово внање. « « • У ма^арским листовима има пуно о нашем сабору. И да богме, радују се. Кажу: Србг су се увек тужили на краљевског комесара. Увек су говорили, да их је он вапн^ао и сметао раду. Ето сад нема саборског вомесара, слободно им је

да раде шта хоће и ето шта раце. — Пред мађарским светом ивгледа да је све ово истжна, али није истина. Наши су са бори радили, али нмје им ско ро ништа потвр^ивано Ово је арви пут да се иојављује овака мањина, која осујећава рад са бора дреком и опструкцијомШто патријарх Георгије е ије могао да постигнв са комесаром, постигао је са самосталном странком. Но — наћи ће се и томе лека. Један радикални посланик напише на листу хартије ове редове: Крешти, сикће, режи, рита се и брекће. Преврће наглавке, ааурлава, штекће. Нит личи на кера, нит ли4и на звера — човек је да што је. Али реци ко је? То написа, потписа своје име и посла једној гомилицж самосгалних посланика. Међу њима наста лом. — Ово се мене тиче, рече Световар Прибићевић. — Не, не, овим мене миоли! Внкнуше шесторица у један глас. Сад ћемо се равговарати с њиме, ено где шета улицом. И одоше сви до њега. — Шта је ово? То ? То је ив најновијег броја „Врача Погађача“ вагонетка. — А когs мисле ту ? питају сви равдражено. Радикални посланик иввади ив џепа „Врача Погађача“ и покаже им. Ево кога се тнче. Решење вагонетке штампано је обрнути слови Решење гласи: Елеговнћ, Самосталци се уверише да је тако, па онда рекоше сваки ва себе: „А ја сам мислио...“ На то се уједоше ва је*ик и умукнуше. После су мислили у себи: Чудна је та загонетка „Врача Погађача“. Ко би се и сетио да се тиче Елеговића?!

Женски ратни бродови.

Две девојке у Клевеланду, Охио, □редале су министаретву маржже мол бу у којој траже, да се један ратвм брод преда девојкама у руке, т. ј. да цело особље на броду буду дежојке, ако вм то мжниотаротво не може учжжжти, онда иека бар ивради да девојке од сада могу битж регрутоваже за маринску службу Још се ме ана, да ли ће америчка влада поклонити овбжљну пажњу ожом предлогу, ма да је једаж лист жећ тај предлог свеордпо прахватио, јер бм се жа на тај начви стало на пут грозотама рата. Дежојке, велм тај лист, победжле бе непријатеља, не барутом, жего погледижа. — Одиота оида лепа рата.

Револвери у представничкој седници

Ономадашња предотавничка оедница жупаније Марош-Торде била је веома буриа. У њој се боре две подједнако јаке странке: старој Тисиној и Фејерваријевој отранци на челу је поджупан, а невависној, односио коалиционој велики жупан. На дневном реду је била Јмеђу оеталим и тачка о избору 5 чланова у упражни жупаннјски одбор. Чиновници из бившег режима, који оу са својвг иасиља, бевобвирности и т. д билж свргнути са снојих положаја, радили оу свом силом, да отара гарда победж. То оу и поетигли. Одмах после тога

поднесен је предлог, да се стари чиновници врате у своја ввања. Судац Пожоњи предложио је пак да се »бог уарујаности и раадражености, која влада у већници, тај предлог скине сад с дневног реда. Велики жупан хтео је то решење да објани, аа што ’су свргнути велики бележник н подбележник посред ужасне граје иввадили револвере и упрли их у жупанове груди. Велики жупан је оедиицу тад распустио.

Први чешки лист у Русији.

Чеха у Русији неиа виш од 30 хиљада, али аато их већижа припада међу иајмжтелигентнији и екЈИомскв најважнији и најнапреднијн део руског отановништва. Ти Чеси покреиули су сада у Кијеву свој лиот „Руски Чех“. Лист излази на чешком и руском јеаику ааједно, те ће Чехе обавештавати о рускнм приликама, а Русе о чешкима. Задаћа је доиста лепа. Тако мисао словеноке узајамности узима на се све конкретније облике, иа корист свнју Словена.

Брзојави "Застави“.

Отигли 18. децембра. Чвои и Словаци. Врин. Чешка курија моравског сабора изјавила је словачким посланицнма угарског са бора своје пријатељске осећаје. П о ж а р. Милано* У Верони ивгзрела је тикачка творница. Штвта ивноси по милиона лира. "Ауотријоки оабор. Веч. Прва седница биће 9. јануара по новом календару. Проневера. Мадрид. У каси војме касине откривена је проневера, која износи 280 хиљада пезета. Касир је побегао.

На знање! Стављам поштованој публици до внања, да сам од државе увео на више година 1600 ланаца најбоље наше под вакуп, таковв&ни „Јомфсдорф* под Ода вом у Банату. Ко је рад марву или овце на пашу пуштати, нека се обратм менм у Титрл или код г. Ђоке Стеика, учитеља у Опаву Марву и овце могу одма тератн на вашу. Примеђујем, да ће марва ва с^бе, а овци ва себе опредељену пашу ммати. Лазар М. Јанковн 1.1524 10—10 у Тителу. Нова радња готових == одела == Пант« Снаића у Новом С*ду, дунанека ул. бр. 36. добила је огроман иабор најмодернијег ♦иног јесе&ег ■ вимског одела ва мушке, женске ■ децу. = Цене ниеке и утвр^ене I. 1325 41ПРШ ЈАБУ » А • У1 СУВИХ ШЉИВА нуди најјефтинмје Алекс. А Мудрок, Митровнца (Срем). I. 1461 27—

Коиежажим Брадмровић. Орнска гатампжријж држ Ове». Мидехића у Новон Саду