Zastava — jutarnja izdanja

Пре дневног реда поднео је посланик Пера Лунгулов, члан српске народне радикалне странке изјаву у име своје и ратара посланика на српском народноцрквеном сабору. У тој изјави изјављује, да је самосталац др. Милан Мандик у рседници од 16. децембра приликом расправе о велико - кикиндском протесту рекао: „Ваљда ме неке једао паор учити. Паори нека иду на поље на сокак“. Ратари посланици ради тога изјављују даље, да је очевидно, да самосталац доктор Милан Мандик није демократа, век да ратарски сталеж потцењује и хоке да понизи, против чега они одлучно протестују и изражавају сво је сажалење, што је један господин смео таке речи у опште да ивусти, а нарочито још овде у сабору, у који је ушао и он векином на основу ратарских гласова. Ј Радикални посланици с бурним одобравањем пропратили су ову изјаву, а самосталци скочише и силом хтедоше спречити, д * с ва изјава уђе у саборски занисник. Зашто да не уђе у записник, наводили су посве смешне разлоге. Светозар Прибикевић тражио је, да се најпре докаже стенографским белешкама, а замерао је да изјава није искрена, што није поднешена одма или сутра дан. Пlта вишеЈтако је дрско извртао, да је тврдио, да је др. Мандић рекао, да овде у сабору има превише адвоката То може само један Прибићевић. — Буде Будисављевић пак за то је био противан, да изјава у^е у записник, што др. Мандић није ту у сабору. Сасвим разлог достојан Буда. И он је извртао, да др. Мандић није тако рекао. Др. Душан Поповић међутим већ је нешто признао, да је др. Мандић рекао тако нешто, али не у намери да вређа ратарски сталеж, већ се само мало „драстичније“ изразио. Ну што ’но реч: Сачувај ме Боже неспретних пријатеља — Васа Муачевић је отворено признао, да је др. Мандић рекао онако, само — вели — шта се то тиче Лунгулова, он је то рекео Тоши Рајићу, па нека се овај сам брани И овом су приликом да кле самосталци показали, какви су мајстори у извртању и обилажењу истине. Патријарх их је све поучио, да свако има права да своју изјаву поднесе овамо и та мора ући у записник, о томе не може бити ни расправе. Ну нај јаче су опекле самосталце речи дра Жарка Миладиновића, када им је рекао: Немате права никоме да запушавате уста. Увреда на ратаре је пала — а ми смо овде св и једнаки. Тиме је уједно осудио и поступак дра Мандића. Самосталци цикнуше и Прибићевић по својој уро^еној нарави хтеде још да „надлицитира“, те рече: Не, ратари су још бољи, они нису тако покварени. — Лепо је од њега, што је бар признао какав је. Ну не помогоше им никакви „комплитенти“ ратарима, Пера Лунгулов јасно и гласно им рече: Заман вам сва иввијања, народ је овде чуо, како ви кроз уста вашег друга мислите о ра

тарима — па ће се знати према томе и равнати.

Демонстрације у Дубровнику.

На бадње вече место обвч ног гесеља дошло је до демонзтрација. Проувроковали с^ их „чисти и односно вино Ђура Ко вачевића, које им није дало да иирно пролаве градог, него су вачињали своју мувику уввицвма „Живио Др Франк ц , „Доле револуција а . У опћинској кафа ни још су се горе понашали ивавивајући мирне људе, којв су ту седели. Српска и хрватска омладина, која је дотле весело певајући и свирајући обилавила градом, обавештена о неумесаом поступку „чистих“, дошла је пред опћннску кафану и ту отпевала неколико српских и хрватоких песама. Кад су „чи сти а ианутра почели протестирати, ушла је и српска и хр ватока омладина у кафану, где ради п новног „чистог“ ивави вања у мало није дошло до о кршаја. Кад су ива дуготрајне препирке, при којој је посредовала и полиција, ивашле обе групе напоље пред к^фану вапочела је поново демонстрација певањем српских и хрватских патриотских песам^ с уввицима „Доле Франк а , „Живио Страс ноф“, „Доле Црница а „Живела орпско хрватска слога Ива тога је п шово српска и хрватска о младина обишла град певајућв и свирајући те се равишла пред Гундулића спомеником где је отпевано „Еј Словени а . „Дубровник*.

Српски волови за Мисир.

Како јављаЈу ив Београда, Иввозга Бавка закључала је са командом енглеске окупационе војске у Мисиру лиферацију од 500 грла волова по цеву од 66 пара дин. килограм живе тежине. Овај транспорт српских волова већ се утоварује.

Веридба четвртог сина немачког цара

Ив Потсдама јављају, да се 13. о. и. верио принц Август Виљем са принцевом Алексан« дром Викторијом од ШлеввигХолштајна. Заручење је било у вамку Глнксбургу. Младо жења принц Виљем Август од Пруске родио се 26. јуна 1887. год. и сада је у 20-ој годнни. Он је четврти син немачко цара. Поручник је у првом гар днском пуку и сад се налави на одсуству да сврши у Бону универвитет. Пошто се престо лонаследник Фридрих Виљем прошле године 6. јануара венчао са херцегињом Цецилијом од Мекленбурга, а принц Ајтел Фридрих ове године 27. фебруара са Софијом Шарлотом од Олденбурга, сад се и Август Виљем као трећи царски принц жени. — Заручница принчева прннцева Александра од Шлеа виг Холштајна ро|ена је 21. априла 1887 године као друга кћи херцога Фридриха Ферди нанда и његове жене принцеве Каролине Матилде Рођена је у вамку Гринхелду у Холштајну и истих је година као и њен царски варучник.

Човек који не спава.

У Трептапу живи неки Агберт Херпин, који већ десет година никако не спава, ни дању ни ноћу, тако да већ неће ни да леже у кревет. Од како му је жена умрла, 1896. годмне, тај човек микако не спава. Да би кодико толико заборавмо тугу за ивгубљемом љубљеном жеиом, ои јв (по ванату сликар на порцелану) радио по 12 и 15 часова дневно. Кад сврши дневнм посао, он је у вече ишао у позормште где је у оркестру свирао другу виолину После представе враћао се кући, где га свака стварчмца опомињаше иа покојивцу те опет никако да ухвати сна. Уаалуд је канултовао и лекаре и профеооре. Осам дава и осам ноћи провео је на клиаицм др. Лагана, позиатог лекара у Њујорку, који није хтео веровати, да тај човек истина не спава, па га нз на вренертан не остављаше на еамо. Али пациент одиста не спаваше. Научењак ое мораде покорити отварности и даде му уверење, које листови имаше. Најинтересантније је међутим то, да Алберт Херпин, иако никако не спава, не осећа се ни мало уморан и малаксав. Све остале функције тела потпуно су нормалне, увек је свеж; боја лица здрава; чак се и гоји, јер је летоо имао 100 килограма — тежине при личнога човека од четрдесет година.

Братоубиство.

У Дрену, једном сесцету Србије, које је од Лаззревца удаљено ва пола сата, убио је 16. овог месеца Ммлорад Анђелковић свога рођеног брата Ивана. Мзлорад и Иван су жнвелм одвојемо, али су им куће блмзу једна друге. Око подне тога даиа Пође Иван да увме мало сламе из камаре, Милорад га спази, отрча у колебу Томе Ломића, која је удаљсна од његове куће за 150 корачајм, увме пушку и пође на евога брата. Несрећни човек, ништа не слутећи, није ии пробао да се склонм или да бежи. Милорад, кад му је пришао, напери пушку, окиде и сву сачму, курјачару, саоу у груди своме несрећмом брату, којн само пође један корак капред и рече: „Зашто ме, брате, уби?“ и из дахну. — Убијени Иван био је врло добар човек, миран, поштен и одличан радник. Оставио је удовицу и троје ситне деце. Оекцијом је у срцу убијенога нађено седам крупних драмлија.

Брзојави "Застави“.

Стигли 13. децембра. Неиогинити глаоови о Орбији. Београд. Са меродавне стране се ивјављује, да је вест о ваверл против краља Петра пука ивмишљотина, да би се уг лед Србије пред иновемством дискредитовао па да се осујети исплата новога вајма. Убијвтво петроградоксг градоког капетана Петроград. На градског ка петана Лауница учињен је атентат при освећењу нове вграде медецииског вавода. За време освећења неповнати атентатор стојао је крај њега и испали на њега револвер. Кугла га је по годила у срчану жилу. Лауниц је наскоро в&тим ивдахнуо.

Најжовијих лепев* ■ наката ва балске тоалата. | НОВА РАДЊА | муште ж женске помодне м V робв ~ 2 и & Д. С. МОНАШЕВИћА И д код „Златне Кутле“ о 5 У курчијској улжцж бр. 23. преко » М 3 пута Браће Миросављевића. Препоручује ва иаступајуће М с № правнике и балеку сеаоиу своје ₽ §. богато сиабдевеио стоваришне: И м ■ жушких кошуља, крагнова, ман- и М ■ џетни, краватии, џепница, трико С кошуља и др. I. 1684 2—12 5 • ■ М , Све врсте ручанх радова. Велико стовариште жеиског белог рубља. 11-ва ерпска. камежорезачка радка ■ у ВРШЦУ. — | м крст жл пкраммду жев купи само и а код Србжна .■■■■■ 2 I Светислава Кешанског « И у вргццу. и |Иарада слока вештачха. I. 1233 26—30 Оферирам без обавезе за готов повац, без шнонта, са мога овдап њег стоваришта по 100 кг. 1-а ОРАСЕ по ф. 18■а шљивк б ° с » неке по ф. 15'50 Јогахх Поповић., код „Два Арапина 1 * — у Панчеву. Адреса ва телеграме: Ророттб Моћгеп. Интерубр. Теле«он бр. 131. 1. 1706 3—3 Нова радња готових одела Панте Спаића у Новом Саду, дунавска ул. бр. 36. добила је огроман избор најмодернијег *иног јесењег и вимског одела ва мушке, жеиске и децу. . Цене ниске и утврђене ■ ■ I. 1326 44IРАЖБЕНO ОШС. Српска православна црквено-школска општима у Баваништу равписује писмену (сфертуалну) дражбу ради преоправке своје цркве ианутра. Сликарски рад . . . К. 5320.Декоратерски рад. . „ 4000 Чишћење икона на . иконостасу . . . „ 2000Златарски рад . . . „ 6120' Столарски рад . . . „ 1040Зидарски рад . , , „ 2428Свега: 20908 Позивају се сви нудмоци, који би вољни били горњи рад или посебно или укупно примити да својеручно потписане понуде до 31. јануара (19. фебруаура) 1907. пре поднедоloчасова председништву општине поднесу. Доцније приспеле понуде неће се у обзир узети. Уз писмеиу понуду дужан је сваки нудиоц било ва целокупни *рад било аа поједину отруку 10% од горње цене као јамчевину било у готовом новцу или у вредности папирима ириложити. Онај чија се понуда буде примила, дужан ће бити на основу предрачуна и услова посебаи уговор са општином склопити. Услови и предрачун могу сесваког дана ва време званичннх часова у општинској пиоарни видети. Нудиоц иора у својој писменој понуди (оферту) изјавити да познаје све услове као и трошковник (КоBlепићегBсћlа§) и да се сматра ва себе обвезати. Одбор вадржава себи право да бира [између присутних понуда без обзира на већину ^понуђене цене. И у случају да није задовољан са исходом Лицитације може нову лицитацију раопмсати без обзира на приспеле понуде. У Баваништу 1. дец. 1906 Добра Рајић Живко Трифунов перовађа. председник. I. 1700 2 -2

Одгоиоржа уредммж Бомелажсмж Браджжроамк, Српока штжжпаржјж дра Оев. Мнлетаћж у НоиомСаду