Zastava — jutarnja izdanja

ЗАСТАВА (Јутарњи лист.)

Бугарски планови.

Повнато је, дж јеСрбијачинила све што је само могла да одржава добре одноое са Бугароком. Све је то ишло са врло великом натегом, али оу ое Срби још увек надали, да ће на крају ипак моћи да до^е до споравума, а доцније чак и до оавева. Бугари оу ое врло тешко приближивали Србији. Њхх је вахватила бнла мисао, да они треба на Балкану да играју главну улогу и да ваувму целу Маћедонију, па чак и један део Старе Србије. Та је мисао поникла у глави Бугара ив два равлога. Прво орпоки неуспех на Сливници, а друго, што је у Србији и после Сливнице владало најгрђе стање и отворен рат ивме^у народа и Обреновића. Србија у оно време није много ни пред ким рачуната, јер беше ваувета великим унутрашњим трвавицама. Када је после 29. маја дошла на владу у Србији нова династија, кад је наступило иово време и кад ]е Србија почела да се брине о своме раввитку, тада оу многи и многи бугарски политичари сматрали, да је то вло по Бугарску. У оно време оружала се Бугарска врло нагло, јер је била оа Туроком у најгорем одношају и ствари оу отајале тако да је био у ивгледу бугарско турски рат. У томе времену Бугарска је налавила свога интереса, да не ватеже жице у Србији и многи су мислили да ће ипак моћи доћи до каквог опоравума са Бугарском. Данао се променуло време. Одноои мзмеђу Бугарске и Тур ске нису више тако вапети, а Србија све овбиљније ради на дови^ивању своје будућности. У најновије време примљен је у оку пштини вајам од 95.000.000 динара. Већина тога вајма употребиће се на брвометне топове и друге војне потребе, а остатак ће се употребити на нове желевничке пруге. Иако те нове желевничке пруге треба да послуже у првом реду привредном раввмтку, ипак је јасно, да ће ти нови желевнички путеви внатно повећати и војну моћ Србије У томе виде Бугари врло велику опазност по овоје претеране планове. ЕБихово но винарство, кад виде да је српска скупштина усвојмла вајам и да није било могуће ооујетпти га, почело је као бесомучно да нанада Србкју Бугароки листови пишу, како Бугарска мора да добије сву Маћедонију, то је њихов животни интерес, и вато што Србија неће да ое одрече Маћедоније, то Бугарска мора што пре да рашчисти са Србијом. А рекли смо већ, даБугари урачунавају у Маћедонију највећи део Старе Србије. Бугарски листови упућују Србију на Босву и Херцеговину и веле: „Тамо идите, јер то је ваше“. Но док бугарски ли-

стови на тај начин гурају Србнју у рат са Аустријом, дотле они траже добреодносе ивме^у Аустрнје и Бугарске и довикују, да ва олучај рата ивмеђу Србије и Бугарске не би више аустријска дипломација устаја ла у корист Србије. У Бугарској је најновијих дана дошло на владу Станчов љево министарство, а Станчов љев је повнат као велики при* јатељ Аустрије (он се обравовао у бечком Теревијануму), а повнат је као противник Србије. Према свему овоме, многима нвгледа, да Бугари хоће да ив веду према Србији нсту поли тику, коју су иввели Јапанци према Русима. Кад су Јапанци видели, да ће Русија да доврши кров кратко време транссибироку жељез* ницу и да хоће да навуче силну војску у Манџурију, онда су Јапанци свом силом иваввали рат против Русије а у намери да не довволе да се Русија спреми ва тај рат. И Бугари као да желе да поделе мегдан оа Србијом пре но што Србија до бије своје брвометне топове, пре но што доврши своју војну спрему и пре мо што оагради своје жељевничке путеве. Отуда тако пише према Србији бугарско новинарство, отуда бугар ска влада омета да ивмеђу Бу» гарске и Србије до^е до трго винског уговора и употребљује ваплет ивмеђу Србије и Аустрије у своју корист. Не може се рећи, да ће Бугарска у иотини тражити рат 01 Србијом у најкраћем време ну. Могуће је, да ће се промислити јер један нов ративмвђу Србије и Бугарске покварио би и последњи пут ва опоравум. А ако се Бугарска и Србвја не споравуму, нвће бити добро ни једној ни другој. Истина је, да је Бугарска у новије време утрошила око 160 000.000 динара на своје војне потребе. Истина је и то, да је она већи део својих брвометних топова већ добила и да ће јој последњи брвометни топови стићз у јулу или августа месеца. Али се Бугарска поред свег тога вара ако мисли да ће тако лако успети против Србије. Вара се Бугарска ако данаш&е зрилике хоће да упореди са оним приликама, које су владале ва време орпско бугарског рата 1885. год. У оно време је била Србија сиров растројена а народ се спре мао беше на револуцију против Краља Милана. Краљ Милан је покренуо рат противу Бугарске да избегне метеж у земљи. Српска војска није полавила са великим одушевљењем у рат про тиву „браћеББугари,а и , ва чије је ослобо^ење она пре 10 година ратовала са Туроком. Алм ако „браћа Вугари и нападну Срби ју и хтедну да јој униште све услове ва њепу будућност, онда ће они наћи према себи сасвим друге Србе но год. 1885.

Повнато је да је 1885. г. краљ Милан мобилисао само први ПОBИВ народне војске а није смео да мобилише и други повив, јер се бојао да народ не окрене пушку против њега. Тиме је учинио ту услугу Вугарској, да је бугарска војока била у огромно бројном надмоћију према српокој војсци. Овога пута не би тако било, јер би се подигло велико и мало и Бугаре би могло да снађе онако ивнена^ење, каквом се они не надају. Кад Бугари хоће да одмере снагу српскога народа, не треба да увимају у рачун само Ср бију од 1885. год. кад у Србњ ји нико осим, краља Мнлана, ни је хтео рат са Бугарима, него нека узму у рачун Србију у почетку деветнаестог века када је она оама овојом онагом а са трешњевим топовима поделила мегдан са моћном царевином и оолободила се Онда се Србин борио ва овој опотанак и овоју будућност, а ако се Бугарској прохте да изавове Србију на такав рат, где она мора брани ти сној опстанак и будућност своју, онда ће се и Бугарска у верити о правој снави и одуше вљењу српском.

Задатак српских земљорадничких задруга.

Доота је оамо један поглед да бацимо на своју околину, па да ое уверимо, да наш ратар пропада. Н>вгови грувтови прелаве о дана на дан у чивутоке и швбпске руке, те је данао Ср бин у многим и многим мести ма поотао кирајција у кући својих отаца, поотао надничар и аргатин на њивама овојих дедова. Многи лепи крајеви српоки, који су нека^ играли видну улогу ,у нашој исторнји, данас су ивгубили своје српско обележје. Испропадана српска имања прекупили отранци, Срби неки оотавили свој вавичај па се ра селили по овету, а неки опет, оолабљени материјално, утонули у стране елементе. ,Па ако се овом влу, пропадању српских вемљорадника, не стане на пут шта ћемо до поолетка дочекати? Дочекаћемо, да ће сви наши крајеви, у којима ми живимо и које су наши отари небројено пута натопили крвљу својом, прећи у ту^инске руке. По њима се тада неће чути српска песма, по њима се неће палити бадњак, неће се славити кроно име нити ће се одржавати оотали лепи обичаји орпски, него ће нас на сваком кораку оретати ту^и, страни. Али како да се отане на пут нашем пропадању? Кад бисмо ми, нешто, били у стању, што нисмо, да оснујемо један огроман, големфонд, па да И8 тога поиоплаћујемо све вексле, све интабулацијв и оотале дугове српокога ратара, даље да прекупимо сва расаро-

дана српска имања и да их поклонимо расељеним и испропа* далим српским фгмилијама, да ли би то био начин, којим би се помогло српоком сељеку и којим би се осигурао његов опстанак? Не, та помоћ би била врло пролаене вредности и њоме се не би могло спречити наше пропадањ*. Били смо ми, то вије давно било, и богати и без дуга, имали смо читава стада марве, пуне амбарове хране па је, ето, свега тога нестало, све прешло у туђе руке. Ив иотих уврока, ив којих смо иопропадали и осиромашили ва пооледњих неколико деоетина година, ив тих истих уврока бисмо пропали ва идућих неколико десетина година, кад би се вратили у препређашње стање. Па шта онда треба чинити? Треба требити, треба коренити, чупати и кидати те увроке, вбог којих пропадамо Само тако ћемо моћи себ^ трајно помоћи, оамо тако ћемо моћи спречити своју материјалну пропаот. То је, ето, вадатак орпских вемљорадничких вадруга. Оне се оснивају вбог тога, да иокорене многобројне увроке српском пропадању. Од тих силних уврока опоменућемо овде само неколико: мода, нерацијонално обрађивање вемље, неравумно гаадовање, претерани трошкови, које утроши српски сељак у оватове, у даће, крсно име и т. д. Но сви ови увроци су дубоко укорењени у душу и у крв српоких сељака Они се не могу тако лако и тако брво истребити. 8а то треба времена, треба година. Због тога корист од вадруга се -не може видети ни оценити одмах, чим ое оснују. Права вредност њихова ће се моћи схватити тек у току година Уопех њихов је спор, али сигуран.

Грујев убијен

„Вечерњу Пошту а иввештава њен солунски дописник, да је Дамљан Ррујев са својом четом имао сукоб са турском војском у Малешу и да је у том сукобу осим осталих погинуо и сам Дамљан Грујев. Дамљан Грујев сматра се као најинтелигетнији члан софијске Унутрашње Органивације. Он је у исти мах и један од њених оснмвача. Србин по рођењу и српски васпитник, у почетку дов је Органивација била интернационална, Грујев је радио ваједно са српским усташима у Маћедонији. Доцније, кад је Органивацијом аавладала шовинистичка струја, овај бивши Срsин почео је ваједно с њом тврдити, да у Маћедонији има места само ва Бугаре и радити против Срба Повнато је, да су га Срби усташи у једном сукобу варобили, па га после пребацили у Бугарску живв, добивши од њега часну реч, да више неће ратовати против Срба. Грујев је реч све до скора

Врој 262 У Новом Оаду, у петак 29. децембра 1908. Годпа ХИ,

*3аемва м жвлавж свлха даж дважута, * жеделом ввецем и дажжма же* мвделе ■ ввепв једаред ‘Хона је за Угарсну жад се јутарњв ж вечерњп жст в*једжо ш&ле жа једаж мевец 2 жр. 40 пот. Јоједннж јутарњи бројевв етају 2 потуре. ЛИСТ СРПСКЕ КАРОДНЕ РАДИШВЕ СТРШЕ

За оглавв Iлак* ое по 12 кот. од вмЈИ врете ОВВКЖХ сжтпх влова. Уреднжштво „Заставе“ је у кукм г. Ј.Т. Чавжкх Адмжнистрацжја „Заставе" налмж се у кукж где је МжлетжКева штажпаржја у главкој ул. бр. I'" Појединк јутарњи бројевж етају 2 потуре. ИЗДШ ,>РШ“ ДЕОНOЧАРСКОГ ДРУШШ У РЛШ.