Zastava — jutarnja izdanja

Ови су то радо и учинили и ва час се проотрана школа напуни света, да сви нису могли ни стаги. Предавање г. Мирковића трајало је три четврти часа. Гово рио је врло лепо и популарно о увајамној веви ивме^у цомаћег н школског васпитања. Предавање се ово сакупљеном свету врло свидело. — Пооле тога је гђца Вукосава Ћурчићева читала једму шаљиву причу ив народ ног живота. И ово се искупљенима допало, те аахваливши предавачима, умолили су, да се прире^ивачки одбор и њих Срба Клисана што чешће сети и пружи им поучне и вдраве равоноде.

+ Јефталија Јефтановић

Нашег пријатеља Гдигорија Јефтановића, народног првака Босне и Херцеговине, вадесио је тешки удар. Ивгубио је своју милу супругу Јефталију, а ударац је по њега тим већи, што је ивненадно и напрасно умрла. Ивјављујемо искрено саучешће прваку босанско-херцеговачких Срба и желимо да нађе снаге и претури овај тешки удар, како би народу и од сада био онај исти који јо и до садбио.

Незадовољна краљица

Ив Ласабона јављају ову ваиимљиву вест: Португалска кржљица, мжти Марија' Пва, тетка талијанског краља, отсе лиће се ових дана ив Португалије и настаниће се у Италнји. Уврок сеоби њеној је овај: Иако« је већ прешла 60 година, ужива у раскошу. Сабор португалски устао је против њеног великог расипања новца и раскоша, јер је држава подмиривала све њене огромне ивдатке. И како Португисци неће да внају више ва њене претеране ивдатке ради раскошна живота, то се она толико наљутила и озе ћа себе примораном, да се исели иа Португалије. Увређена је још врло сујета њена, што је народ у Португалији по све равноду шан према њеној сеоби.

Две и по године стар а добио униформу.

Наследник руског престола Алексеј Николајевић тек је две године и пет месеци, при свем том одликован је читавим нивом војних почасти. Тако је већ од својег ро^ења хетман свију ко вачких регимената у огромној руској царевини. У брво је постао даље шефом финландске телесне гарде, ватим литавске пешадијске регименте, па сибирске стрељачке регименте. У врштен је већ у листи три дра гонске рагименте, а постао је већ и швфом једног кадетског корпуса у Ташкенту и москов ске алексејевске војне школе. Сад су му офисири финландске телесне гарде послали униформу и сабљу и једно ивасланство њихово долави да му те поклоне лично преда. — Велико је питање, хоће ли мали наследник престола равумети вбиљу те ствари, или ће сматрати тај поклон као лепу сиграчку. Свакако ово последње.

Изјава дра Веснића

Српски посланик у Иаризу др. Веснић одлучно је побио пред сарадником »Темпс«-а оне вести, које трубе. да је положај враљевске породице у Србији неповољан. Ивјавио је да на извесној страни не могу никако да опросте Србији, што је поручила топове у Фран-> цуској и што је тамо дигла и аајам. Показало се, да су француски топови најбољи, те је српска вла* да умесно учинила, што је топове поручила код француске твордице, према којој има и највише повере ва. То боли иавесне кругове, те сада ови из пакости и освете проноее светом којекавве ивмишљоти не да би шкодили угледу Србије.

Нов перзијски шах

Двнели смо већ вест, да је умро перзијски шах Мусареф Един. По најновијкм вестима из Перзије промена на престолу извршиће се без икаквих тешкоћа. Најстаријега сина умрлог шаха Мусафер Едина, кнежевића Мухамеда Али Мирзу одма су прогласили за шаха и сви знаци показују, да нови шах неће имати значајнијих противника у држави. Вести из Техерана до душе јављају, да је трећи син шахов, кнежевић Исхрат пре неколико недеља купио око себе војску од неких 10 хиљада војника да прибави себи престо, али крај свега тога тешко ће доћи до грађанског рата, јер и кнежевић Исхрат добро зна, какве моћне ааштитника има нови шах: Русију и Енглеску, које ће све учинити, да осигурају престо Мухамед Алији. — Вести о личности новога шаха прилично се не порударају. Они сви се сла* жу у томе, да је Мухамед Алија образован, штедљив и разборит чозек. Врло воли спортове У Перзији су мишлева о њему, да би у случају потребе и зверством знао сачувати себи престо, а то по свој прилици и заржава незадовољенике од сваког потхвата против њега.

„Отаџбина“.

У Бања Луци је основамо друштво на акције, које ће издаватм лнст „Отаџбину“ под именом: „Дионичароко друштво ка мздавање српског народног лиета „Отацбине* у Бања Луци. Ово удружење израдило је и штампало своја правила са 48 § а по § 6. члаи може бити сваки честит Србин у Српкмња. Друштвени основни капитал је 'lOO.OOO круна, који се саотоји из 2000 акција по 50 круна. Уплата акција овако се врши: Пре почетка рада по 10 круна на акцију, а чим почне рад других 10 круна, тако, да друштво може одмах у почетку раополагати оа 40.000 круна осталих 30 круна имају се уплатитм >а 18 месеци у три оброка. Лиот л Отаџбина“ бавиће се политичсим, прооветним и економским и у от ште свнм питањима и интереоима орпоког народа у Боони и Херцеговими. Тако раде свеони родољуби.

Постанак куверата

Пре неких педесет годмна жнвио је у Брмдгетовну у Евглеској један к&ижар по имену Ревреш, који је у жсто време трговао прмбором »а писа&е па је у издог свога дућана обично метао читаве гомиле фнног папира аа писаље. Ту су били заотупани сви ^цогући облици од највећега до најмањега, па је и шеснаес-

тине табака секао и облику карата, да би дао сравмера гомилама у ив логу Услед тога је имао врло много муштерија, нарочито гоепо^а код којих мали и најмањм облиици врло брво постадоше омиљени. Но сада се појавила тешкоћа, како да се адресују пиема, писана на та таквој хартији Ово је довело бистрог књижара на мисао да прави вавоје ва писма, а при прављењу служио се ме> талним плочама раане величнне, према којима су сеченн завојн. То се женскима врло свидело, и наскоро навале наруџбе са овију стража. Наруџбе оу се тако гомилале, да је књижар морао све куверте давати на ивраду лондонској фирми Доб и комп Тако је од женоке играчке постао један врло практичан и користан предмет ва цео свет, тако се створила једна индустрија која хиљадама људи пружа прилике да варађују хлеба.

Отац убио сина.

Пре недељу дана вавадио се Марко Радованић у Каљу оа својим сином Силвестром. То није било први пут, јер еу се они скоро сваки дан свађали. Истога даиа у 9 сати у ввчв дошао јв Оилвестар мало пмјан кући, па спсује Бога оцу што још не спава. Затим га пограбн, баци на под и стао га ударати. Марко се из вуче испод њега извади иож, те га забије еину у трбух. Овај ое дигао и етао викати, на што је Марко узео други нож и њиме га и по други пут убодв у трбух. Оада Оилвестар побегне ив собе на поље и стане викати ва помоћ. Марко дојури ва њин одвуче га ва плот и коцем га је тако дуго тукао по глави док му није сву главу равлупао, те је Оилвестар остао па меету мртав.

Жив се скаменио

Лист „Берлинер Ц»јт“ јавља, да је у Висбадену умро ових даиа чо век који је 17 годмна проводио мученички живот. Тога човека по занату архитекта довели су у болницу пре 17 година, као 19-годишњег младића. Цело његово. тело било је отврднуло. Полако се претварало у правом смиолу речи у камен. У последње дане живота ивгледао је као мумија, те није могао ни да се макне. Овмх дана спасла га је смрт беднога живота.

Брзојави „Застави".

Стигли 29. децембра. Ив угароког оабора Будимпешта. Имунитетски одбор вакд>учио је да предложи да се посланик Фрања Уд вари ивда суду и да се опуно моћи државно одветништво, да га уапси. — Предложиће да се Занела вбог двобоја преда оудуАуотријоки оабор. БвЧ' Продужена је расправа о предлогу, како да се ва штдти ивборна слобода. Ферјанчић је повукао предлог мањине. Жедезмчаром штрајк у Бугарокој. Софија. Штрајкују још 8400 желевничара. Место 60 вовова као до сад у саобраћају су са мо два вова и ти стижу са врло великим вакашњењем. Држава има до сад штете 5 милијона франака.

Трговина.

БУДИМПЕШТА, 9. јануара 1906. (Брзојавни иввештај). Гото иа роба. Раж прве каквоће 12 кр. 80 п. до 12 кр. 95 п. Раж оредње каквоће 12 кр. 65 п до 12 кр. 75 п. Јечам ва храиу 12 кр. 60 пот. до 12 кр. 90 пот. Јечам ва кување пмва — кр. — п. до — кр. — п. Зоб прве каквоће 14 кр. 60 п. до 15 кр. — п. Зоб ервдње каквоће — кр — п. до — кр — п. Кукурув домаћи 12 кр. 50 пот до 12 кр. 70 п. Торм и и ж Жито за април 1907. 14 кр. 92 п. до 14 кр 94 п. Жито ва октобар 15 кр. 46 п. до 15 кр. 48 п Раж ва април 1907 13 кр. 32 п. до 13 кр. 34 пот. Кукурув ва мај 1097. г. 10 кр. 24 п. 10 кр. 26 п. Реаица ва август 26 кр. — пот. до да 26 кр. 20 пот. Све од 100 кила

* Глигорије М. ЈефтановиК у I име своје, својв дјвце, зета, сестре | и циЈвле остале тешко ожалош/кене иородице јавља евима еродницима, пријатељима и позианицима тужну вијест, да се њихова никад неарежаљена оупруга, мати, сестра, пуница, јетрва, заова и т. д. ЈеФтамја Гл. ЈеФтановн рођ Петровжћ данас 27. децембра о. г. преселила у вјечноот, мзиенада, у 4 1 /« оата у јутру, у најљепша доба, ^у 53 годмии жнвота, .пого^ена од капи у срцу. Тијело иаше миле и иикад непрежаљвие покојнице одието је у четвртак 28. децембра о. г., у 2 оата поолије подне, ив куће жалости у Нову Цркву, гдје је опојано, а ^послије тога матери вемљи предато у српско-правочлавном гробљу у Кошеви * Нова радња готових одела Пант« Сшшћа у Новом Саду, думавсха у. бр. 36. добвла је огромаи мвбор вајмодерш јег^еиног јесе&ег и вммског одела ва мушк женске н децу. == Цене ниске и утврћене. I. 1825 48Ц№ 11 За чисту И 1ј /Д • гарантованс у кавтама од 5 кмл« ■амВВввв »рамо. Бжгрм К. 7 49. Вммр: К. ИИКШ, Вм.-Бечк«р«ж I. 1653 6—lo * ВКШТ ДЕТАЈЛИСТАК одма може ступити к>ји вн мађарски код Кlз Јб^УАпашш церајсна радња у Суботиц (БаћаГка) 1.^172» 1Ко жел јефли моВа« на КУЋЛ И ЗЕМЉУ и на П и ГП. иесто добитм или ве! имајућв кајмове са јефтинији! променути, може то са мали! трошком у најкраће време про бавити, ако се обрати на •Лк.дждхфж «>зЕхххер«. бажкарскв и мекачка радка НОВИ САД, вврме^смк улжца бр. М Посреднмцм добнјају провкзнју. I. 1084 11—50

_ к^-жжм ^гредммж Јмп* Тоижк ОдЈГОтсрга ујодшж Орпска^штан^^