Zavod za statistiku
— XXXI —
Од средње размере налазимо већу само у два округа; у аруга два округа размера, је била приближно равна средњој размери, а у осталих једанаест округа била је много мања.
На једно сеоско место долази највише кућа у црноречком округу, а најмање у ужичком.
У моравском округу има једно тако место про-
couHo по 100 кућа; у окрузима: подунавском, по- |
жаревачком, крајинском и црноречком више од 100, а у осталих десет округа на против просечни број кућа износи мање од 100. Да поредимо број кућа још и са површином. На, једном квадратном километру било је кућа
у округу:
Подунавском · · · · · · 116 Пожаревачком · · · 94 Крагујевачком · 9°? Црноречком_ + 9:1 Моравском · · · · 8'5 Крушевачком res ТА Подринском + + + + + 78 Тимочком · · · · · · - 67 Рудничком · · · + + : 5'6 Врањском · · · · 5'5 Пиротском + + + + + + + 57 Крајинском · · · 5'8 Ваљевском · · · · · 5:3 Ужичком +. · · + + + 4+9 Топличком +. + + + + + #9 у Србији · · · · 69
Највише кућа долази на квадратни километар у подунавском округу, и то с тога, што је ту узет и Београд. Кад Београд одвојимо, остаје онда. за округ само по 7'9 кућа на простору једнога KBaдратнога километра.
Најмање кућа има на простору квадратнога километра округ топлички, коме је додат и Ниш. Кад бисмо ову варош одвојили, онда остаје за, округ само по 3:6 кућа на истоме простору.
У новим окрузима долази на квадратни километар само по 5:5 кућа, у старим пак по 7'3, дакле готово две више.
Ако округ пожаревачки поредимо с топличким, онда излази, да је онамо на квадратном километру кућа два пута више него у округу тоHAHUKOM. |
Занимљива је размера између броја варошKUX и сеоских кућа, у новим и старим окрузима.
На сто варошких кућа долазило их је по селима у окрузима:
НОВИМ • . • • • • • • &03= старим + + + + + + + + · 6477 у опште + + • + - - . 587
Из овог поређења, излази, да су у новим крајевима вароши веће него у старим окрузима.
Просечни број становника, који станују у једној кући, мањи је по варошима него по селима, и ако разлика у главноме није велика.
У следећем прегледу имамо ове размере за сваки округ на по се.
—.
| Просечни број становника у једној | | kyhu-Nombre moyen d’ habitants dans |
ОКРУЗИ une maison DEPARTEMENTS варошкој | сеоској у опште urbaine rurale en général |
Крајински- Кгајта · · 480 | 5:86 5:28 Црноречки-СОтпа Кека 5:88 5:31 5:32 Pyaausn-Rudnik · + + • • 5:29 601 | 595 IosnapenaukH-Požarevac · 5:38 6:08 5:96 Моравски-Могауа · · · · 5:59 6:18 6:04 Kpymesauxx-Krusevac - + - 509 6:36 6:20 Крагујевачки-Кгавијетас · 6:09 6:47 6:42 yikHukH-Užice 6:88 6:49 6:47 Bpañckn-Vranja • • + • • 4-90 6:86 6:47 Подунавски-Родипау је · · 4:89 6:70 6:55 Тимочки-Титок 5'44 6:76 6:64 [uporcxa-Pirot + + • • • 5:04 7:95 6:95 Подрински-Родупје 5:48" 749 7:21 Топлички-Торћса, 5:60 7:40 7:33 Ваљевски-Уадјеуо · · · · · 5:69 7:72 7:49 Beorpaa-La ville de Bel . grade . 890 — 8:90 Hum-La ville de Niš . 610 ~ ~ 610
Свега Тога! · · · 5:86 6:54 6:44
|
Не обзирући се на Београд и Ниш, ми видимо из овога прегледа, да је просечни број становника у једној кући био највећи у ваљевском округу, а најмањи у крајинском. Односна размера између првог и другог округа била је као 100:70.
Од средње размере налазимо већу само у осам округа.
По варошима просечни број становника једне куће био је највећи у ужичком а најмањи у крајинском округу. Односна, размера између ужичког и крајинског округа била је као 100:70.
Већу размеру од средње налазимо само у крагујевачком и ужичком округу, у осталих тринаест округа та размера била је мања.
По селима долазило је на једну кућу највише становника у ваљевском округу, а најмање у црноречком. Односна размера између првог и другог округа била је овде као 100:69. |