Zavod za statistiku

— LIV —

Према томе било је од 1.000 становника

У дови од ВАРОШКИХ СЕОСКИХ У ОПШТЕ 0—5 година · 134'9 1893 1820 6—10 „ · · 1110 1507 1454

11—15 y · 1060 „1076 1075 16—90 , · 1179 1024 1044 91—95 „ • • • · · 1035 7%0 779 96—30 „ · · · · · 896 71796 800 31—35 „ • - • · • 600 4: 487 36—40 „ + + + . 744 672 682 41—45 „ + - 491 32-9 342 46—50 „ + + + . . 51-2 497 499 51—55 , + + + . . 278 90:6 215 56—60 „ •• • . . 318 31'8 31:8 61—65 „ · · · · .· 162 13'8 141 66—70 „ + . . . . 155 15-6 15-6 71—75 „ · · · · · 56 3'9 41 76—80 « · · 6'6 77 75 81-85 „ +: . . . . 19 15 16

86—90 година · 1:8 2-7 25 91—95 y · · 0:5 0'5 05 96—100 „ · 0:6 0:9 0:8 старијих „ · · 01 0'3 0-2 непознатих година 1'8 0:4 0:6 Свега · · · 100:00 10000 100-00

Из овог поређења види се, да старијих становника по варошима има релативно више него по селима. Ово долази отуд, што наш сељак нема никакве удобности у животним потребама. По седима много је смртних случајева једино с тога, што нема лекарске помоћи и потребне неге у болестима. У нас се умире у најпродуктивнијој доби живота, и у доби детињској. То ћемо мало'даље моћи увидети из просечне доби становника.

Занимљиво је поређење горњих размера, с онима из неколико европских држава, које имамо у следећем прегледу. '

PHABE • + mn o Ри + + + + ETATS Zoe O O i ||| == | 271 | =7| 57 TI 5'2'/71'121.2.21711)/7'5)/51/% 15 |24 >= | <г = =" а |! «= “ «| = | = | |е | а [2 Француска-Ктапсе • • • • • • 98 91 87 84 88 72 189 195| 104| 72 86 7| 04 IHsajnapcka-Suisse • • • • • • 118 106 97 84 81 80 141 119 89 61 24 4| 02! Hraauja-Italie + - + . . . . . 115 109 100 90 87 77 134 115 84 57 24 6| 06! 1: Шведска-бидде + + с... 18 116 106 91 79 73 131 119 85 51 26 5| 08! ” Bearnja-Belgique + : + : . . . 120 105 92 88 84 78 132 112 89 66 27 6| 04! Hpesa-Irlande • . . : . . . 120 105 103 116 106 71 103 99 83 61 23 8| 11 Aamcea-Danemark + + - « . . 194 107 102 98 81 75 130 114 85 56 26 6! 04! Нидерландска-Раув-Ваз · · 180 109 94 92 79 78 185 118 84 58! 96 5! 03! Aycrpuja-Autriche 130 108 99 98 85 82 138 113 84 47 16 31 021 Немачка-АЛетарте 184 119 109 95 83 76 134 103 84 51 21 4| 02! Hopsemsa-Norvége + : . . . . 135 119 106 94 81 70 131 107 67 52 29 7| 07 1! ЕнглескагАпрјеђетте • • • • • 195 119| 107 96 88 78 128 100 78| 47 22 5| 04! | Шотланд-Есовзе • • • + - . . 186 |. 120 111 100 87 76 122 96 71 49 25 6| 06 Yrapeka-Hongrie • • • • • 147|. 115| 108 95 82 86| 141| 106 70| 37 11| 2| 08 'Бугарска-Ви вале · · - . . . 171 185 109 84 56 60 122 108 65 45 27 18| 59 'Србија-Зетћје · 0... 182 145 108 104 78 81 117 84 58 80 12 4| 20 Средина-Моуеппе · · · 121 108 100 87 78 134 112 85 55 24 5

Из овог упоредног прегледа види се, да су

наше размере приближније онима из других европФких држава; код Бугарске на против није тако.

· Пада у очи велики број становника старијих год -90 година, који је у Бугарској готово три пута већи него у Србији, а у овој опет пет пута већи него-у осталим европским државама.

На против у млађим групама, и то почев са оном од 30--40 година, број становника у Србији опет много је мањи.

_Јако пада у очи наша велика размера деце у доби од.0—10 година, која је много већа, него и

e _>

код Бугарске, а много одступа од размера осталих европских држава.

У групама од 31—70"" године на против наше су размере опет много мање од средњих европских размера.

О утицају овога момента говорићемо мало даље, при подели становништва по доби његове продуктивности.

Међу тим још ћемо овде поредити Србију са Француском, јер и њене размере јако одступају од размера осталих држава.

' Овај нреглед узели смо из деда: бећеећ, Напађисћ der Statistik.