Zavod za statistiku

— уп —

стоке, који ов овде предају јавности. Основа за пзраду ових биле су поменуте две таблице, Оне су прво прегледане, допуњене и поправљене загледањем у Пописне листе за домаћинство, Листиће за пребројавање и Завоје за домаћинство, уколико је где било потребно Према томе, ови претходни резултати постали су на друкчији начин, него ли сви ранији, Ови су се добијали у Управи па ослови нарочитих извода, које су сами пописпвачи састављали по обрасцима, чији се облик може видети на наведеном месту иу Правилима и упутствима за раније године. 6 обзиром на стоку има се пнапоменути само то, да је образац од 1905. као што је речено, је сваки домаћин, уписавши у Пописну листу за домаћинство своју чељад, уписао и стоку; она, дакле, није пописана тамо, где се затекла између 831. декембра 1910. и 1, јануара 1911. како би у ствари и требало и како се то и ради у понеким државама.

При изради ових претходних резултата Управа др-

остао исти и да се стока пописивала тако, што

жавне статистике могла је п овог пута констатовати 0н0, |

што је опажено увек при сваком ранијем попису народа и стоке: недостатак довољно способних пописивача, недовољно старање општинских, полициских и војних власти, да попис изиђе што бољи, рђава подела општина у пописне кругове, рђаво означавање села, заселака, мала итд. по имену, рђаво полуњени обрасци, неправилно, пепотпуно, нетачно и нечисто писање и преписивање, местимично почињање и свршавање пописа после одређеног рока, задоцњено слање пописног материјала по извршењу пописа и преписивања, излишна велика преписка, недовољан указни по броју и недовољни по броју п спреми за статистички рад неуказни персонал Управе државне статистике, недовољна новчана средства код државе и општине, административна подела Србије m груповање и разгруповање општина, неповерљивост народа према свакој статистичкој радњи и т. д. једном речи прека потреба, да се садашње статистичке ванонске одредбе допуне и измене. Потврде за наведено могу се наћи у овим издањима Управе државне статистике: 1. у Претходним резултатима пописа становништва и домаће стоке у Краљевини Србији, 81. декембра 1890. године (књ. 1., Београд !891), нас. У.) 2. у Статистици Краљевине Србије, књ. [., део. пети (Београд, 1892), у Предговору; 3. у Претходним резултатима пописа становништва и домаће стоке у Краљевини Србији, 31. декембра 1900. године, књ. Ш., (Београд 1903), у Уводу; 4. у Статистици Краљевине Србије, књ. ХХ,, (Београд 1903), у Уводу; 5. у Отатистици Краљевине Cpбије, књ. ХХТУ. (Београд 1905); 6. у Статистици Kpaљевине Србије, књ. ХУП. (Београд 1908); 7. у Претходним резултатима пописа становништва домаће стоке у Краљевини Србији, 31. декембра 1905. године књ. IV., (Београд 1906. у Уводу. Несумњиво је, да су ове незгоде само последице садашње организације самога по15. августа. 1911. Београд.

TIHCGa п саме Управе државне статистике: оне би се

потпуно пили унеколико могле уклонити само тако, ако би св тв организације подвргле што детаљнијој ревпзији и приступило новој организацији темељних студија. Исто је тако несумњиво и то, да ни-

један досадашњи попис због наведених незгода не може

после потребних

претендовати на велику тачност.

На завршетку да изнесемо још неке поједипости о присутном и настањеном становништву. Што је зпатно мања разлика између једне п друге врсте становништва, прочито· по варошима 1910. него ли ранијих година узрок је тај, што је Управа државне статистике овог пута узела све војнике сталног кадра, који не живе стално у месту војне олужбе не као настањене, него као присутне, т.ј. рачунала их је као настањене тамо, одакле су дошли на службу у кадру. Исто су тако узети и питомци по школама, лишени слободе по апсанама и заводима и т. д. не као настањени у местима, где је школа, апса, завод и т.д., него тамо, одакле су дошли и на тај начин избегла се могућност, да се они попишу „на два места као настањени.

Овде се сад изноби библиографија статистике оста повништва._и_стоке, до данас у издањима Управе државне статистике. 1. Становнилитво. À. Crabe штамлано је у Државопису Србије, вњ. 1. за 1859. годину (страна 86—97); књ. П. за 1863. (се. 12—17); књ. ПТ. за 1866. (с. 41—115); књ. IX, Ba 1874. (о. !— 158); књ. ХТ. за 1878. (само новоослобођени крајеви (2. [—57); | књ, ХИП, и Хи. за 1866. (само по занимању, (2. |— 175 и 38—418); књ. ХШ. за 1834—1883 (само пореске главе, с. 1—82); em, XVI sa 1884, (ce. 1—XLTIT x 1—357). Затим у Статистици Краљевине Србије, књ. 1, свеска 1—5 aa 1800. roдину (први попис по закону O томе); KID. XII. mw XIII. за. 1895. (други попис као горе), кљ. XXII. ı XXIV за 1900. (трећи попио као горе). Најзад у Претходним резултатима пописа становништва и домаће стоке, KM.

I. за. 1890. годину; књ. II. aa 1895. књ. ПЛ. за 1900. и

IV. за 1905. Б. Кретање (венчања, рођења и умпрања)

штамтано је у Драсавопису Србије, књ. ]. за 1869. (само Београд, с. 10—13); књ. П. за 1869. (с. !—8); RM. VIII. за 1862.—1873. (с. 48—121); књ. ХУ. за 1874. — 1879. (с. 1—65); књ. ХУП. за. 1880.—1887. (цела књига само то) и затим: у Статистици Краљевине Србије, књ. ТУ. за 1888. —1890.; књ. УЈЈ. за 1891.; књ. ХУ. за 1892; вњ, XVII. sa 1893.; књ. ХЕХ. за 1894.—1899.; књ. ХХТ, за 1900.—1905. 1. Стока штампана је у Државопису Србије, ењ. ТУ. за 1866. годину (о. 2—141), а затим у Статистици Краљевине Србије, књ. П. за. 1890. (први попис по закону о томеј; књ. ХЛ. за 1895. (други попис као горе); КЊ. XXII. sa 1900. (rpehn попис као горе). Cem Tora, GTATNстички подаци у изводу из горњих публикација налазе бе сваке године штампани у Статистичком 2одилињаку Краљевине Србије, књ. Т— ХЛ, за 1893.— 1906.