Zavod za statistiku

16 ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С.

односно Егејског Мора припада око 24.830 км2 или 10% , а јадранском сливу и без одређеног тока 46.960 кмг, и то: на карсну област и затворене сливове вероватно одпада 19.860 или 8.1%, а на слив Јадранског Мора остатак од 27 100 км2 или 10.7%.. Најглавније су реке у Краљевини Дунав са његовим великим притокама: Драва, Сава, Тиса и Морава, од којих су све — осим последње — пловне. Дунав и Тиса су пловне на целом току кроз државу, Сава правилно до Сиска, а Драва до Барча. Водени саобраћај Дунавсм и Тисом знатно је олакшан и каналима: Каналом Краља Петра (дужина 123 км) Каналом Краља Александра (дужина 66 км) и Каналом Бегеја (дужина 83 км). Од река које се уливају у Јадранско Море најважније су Зрмања, Крка, Цетина, Неретва и Бојана (на граници са Албанијом), а најглавнија притока Егејског Мора је Вардар.

ЉУБЉАНА. Споменик песника Прешерна.

Сва велика језера налазе се на југу, и сва су на граници са Албанијом или Грчком. Највеће је од њих Скадарско Блато (велико 365.5 км2, дубоко до 44 м), по природи најлепше је Охридско Језеро (270.9 кмг2, дубоко до 285.7 м), са бистром, плавом водом, затим Преспанскс (226.3 км2, дусско до 55 м.) и Дорјанско Језеро (42.6 км2г, дубоко до 10м). Сваонасу пловна, ретко се кад мрзну и врло су богата рибама. У Словенији су најпознатија Бледско и Бохињско Језеро, чувена са природних лепота.

Јадранска је обала већим делом стрма, зато је тешко приступачна, али је с друге стране добро разуђена, а поред ње се налази велики број већих и мањих острва, од којих су по природним лепотама најзнаменитија Хвар, Вис и Локрум. Највећа од њих на терирторији Краљевине су: Крк 433.6 км2, Брач 394.6 км2, Хвар 324.4 км2, Паг 302.0 кмг и Корчула 298 кмг. Највећи су заливи од севера на југ Подгорски Канал са продужењем у залив Ваљевице и Новоградско Море, Каштела (код Сплита), Неретљански Канал са продужењем у Клечки Залив и Мали Стонски Канал, Велики Стонски Канал, Бококоторски Залив и Залив Бигово.