Zavod za statistiku

GODIŠNJAK KRALJEVINE S. H. S. 2

11) Zavodjenje i održavanje ustanova za štednju, uzajamno pomaganje i osiguranje

12) Davanje mišljenja na zahtev vlade, po zakonskim predlozima, Koji se tiču oblasti, kao i u opšte o svima drugim predmetima, za koje vlada traži njihovo mišljenje. 1I drugi poslovi mogu biti zakonom povereni oblasnim samoupravama. :

Ako pojedine nabrojane poslove ne bi oblast mogla izvesti svojim sredstvima, država će na zahtev Oblasne Skupštine, a po odluci Narodne Skupštine, dati potrebna sredstva, ili će izvršenje tih poslova sama preduzeti.

Sudsku vlast vrše sudovi, koji su nezavisni. U izricanju pravde oni ne stoje ni pod kakvom vlašću, no sude po zakonima. Za celu Kraljevinu postoji samo jedan Kasacioni Sud, sa Sedištem u Zagrebu.

Državni Savet je vrhovni Upravni Sud.

Za pregled vrhovnih računa i nadziravanje nad izvršenjen državnog i oblasnih budžeta postoji Glavna Kontrola kao vrhovni računski sud.

USTAV

28. juna 1921 god. Skupština je izglasala Ustav i odmah po ovom izglasanju Kraljevina je dobila svoj osnovni zakon. O ovom Ustavu govori se kao o „Vidovdanskom Ustavu“ zbog toga, što je bio izglasan, t. j. ozakonjen na sam dan tog velikog narodnog praznika. Kraljevina je u Ustavu dobila zvanično ime: „Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca“.

Vidovdanski Ustav je sličan Ustavu predratne Kraljevine Srbije, ali on sadrži vrlo značajna preinačenja u odredbama s ciljem da zadovolji potrebe novih teritorija, koje su se ujedinile sa Kraljevinom Srbijom. On je prilično dugačak i detaljan u odredbama, i stalno predvidja zakone koji će se imati doneti za izvodjenje njegovih odredaba. U tom se on razlikuje od ustava pojedinih modernih dfžava, koji su obično kratki, i koji sadrže u glavnom osnovne principe vladavine. Naš je Ustav skoro tri puta veći od Ustava Američkih Sjedinjenih Država, više od 21 puta veći od belgijskog i skoro 4 puta veći od japanskog Ustava.

Predmeti o kojima Ustav govori podeljeni su na sledeći način:

Deo I. Opšte odredbe

„ II. Osmovna prava i dužnosti gradjana

„ IH. Socijalno ekonomske odredbe.

„ IV. Državne vlasti.

„ V. Kralj.

„ VI. Namesništvo.

„ VII. Narodna Skupština.

„ VII. Upravna vlast.

„ IX. Sudska vlast.

„ X. Državno gazdinstvo.

„ XI. Vojska.

„ XII. Izmene u Ustavu.

„ MII. Prelazna naredjenja.

„ XIV. Zaključne odredbe. , III-ći Deo, koji se odnosi na socijalno ekonomske odredbe, odredjuje donošenje zakona za zaštitu i osiguranje radnika, kojima garantuje pravo organizacije u cilju poboljšanja njihovih ekonomskih prilika. Рогед toga