Zbornik radova

štenje/ klisura je gusto naseljena raznim vrstama miševa što je možda najbitniji uslov za pojavu njihovih neprijatelja poskoka. Kako зи u ovom kraju poznati retki ujedi poskoka kod ljudi to se poskok može smatrati i korisnom vrstom. PONAŠANJE POSKOKA I NJEGOVOG PLENA U ZAROBLJENIŠTVU TJ kavez sa devet poskoka stavio sam 18. juaa 1973« godine jednog puha. Pošto je uplašeno trčao preko uznemirenih poskoka, poskoci su reagovali siktanjem i ujedanjem. Posle nekoliko trenutaka puh se umirio. Nakon šest sati bio je šćućuren u uglu kaveza sa nakostrešenom dlakom. Tek sutradan posle osamnaest časova našao sam ga u uglu kaveza paraliaovanog, ali još uvek živog. Uginuo je nakon sata. U kavez sa jednim poskokom stavio sam 16. oktobra 1973. godine zelenu žabu. Petog novebra žaba je još bila živa, a poskok je mirovao pri ponovnom pregledu kaveza. Desetog novembra žaba je bila mrtva. Šesnaestog aprila godine pored poskoka u kavez stavio sam jednog zelembača i guštera. Ogled Je trajao dvanaest dana. Poskok nije pokazivao nikakvo interesovanje za guštere. Prvog maja godine u kavez sa tri poskoka stavio sam jednog prugastog poljskog miša. Istog trenutka poskoci su reagovali ujedima. Posle dva sata miš je uginuo. Moram napomenuti da miš nije pokazivao strah pred, inače, svojim nepriJateljem. KRETANJE POSKOKA NA RAZLIČITIM PODLOGAMA Na staklu poskok se kreče znatno teže nego u prirodi. Jako bočno savija telo i trzajem prednjeg dela t.ela pomera se unapred. Isto tako se kreče i na betonu. Na travnatom terenu i na kamenjaru kreče se vijugavim pokretima i oslanjanjem na podlogu /slika 3./. Na šiparima i strmijim liticama jednostavno se otiskuge na dole. Dva poskoka sam übacio u vodu. Plivaju vijuganjem tela, a izdignute glave iznad površlne. U prirodi sam takodje posma£rao poskoke na gednoj osamljenoj steni na sredini геке Ribnice gde je mogao samo doplivati. Poskok zna plivati ali sam ga retko vidjao u vodl.