Zbornik radova

3. Boja primeraka jako varira od smedjib do sivih form! за svim nijansama. Naoveći ulovljeni primerak je dugačak 66 cm a debeo 10 cm. 4. Iz zimskog sna poskoci izlaze u zavisnošću od vremena najčešče početkom marta. Broj opaženih primeraka raste do juna da bi opadao do jeseni. Izuzetno se mogu videti poskoci i zimi. /4. januar godine i 29. novembar 1975* godine/. 5. Prema analizi šesnaest primeraka poskok se hrani raise vima /pet/ gušterima /četiri/, pticama /dva/. Stoga gledišta predstavlja važnog legulatora brojnosti miševa u Ribničkoj klisuri. 6. U zarobljenistvu neprima branu ali ujeda. Ujed kod žrtve ne izaziva trenutnu smrt /pub/. Od ujeda za poslednjib pet godina uginula je jedna koza i jedna nalazile na Dukovoj steni radi ispaše. Po pričanju meštana uginule su sat posle ujeda. 7« Poskoci se dobro kreću po travnom i kamenitom terenu, a teže po glatkim površinama. U vodi plivaju ali ne rone. 8. Parenje se odvija rane u proleče /april/. Zenka radja žlve mladunce u avgustu. U retkim slučajevima poskoci su kanibali. Ova istraživanga po mom mišljenju su tek započeta. Ovim radom dao sam jedan pravac u kome 6u obayljati istraživanga. Naročito bi trebalo raditi na proucayanju ponašanga poskoka. Prema iznetim rezultatima ne bib se složio sa predlogom izgradnje dečijeg odmarališta u Ribničkoj klisuri, tim рге što su lokacija za izgradnjju nalazi na mestu gde poskoka ima najviše. Posto da se lovom smanji njibov broj. Medjutim ovo može izazvati katastofalne posledice jer se poremečuje prirodna ravnoteza medju životinjama. U tom slučaju mogla bi se očekivati najezda miševa što bi izazvalo lančanu posledicu. LITERATURA Zmije Balkanskog poluostrva M. Radovanović i K. Martino Beograd 1950. Vodozemci i gmizavci naše zemlje M. Radovanovic Beograd 1959-.