Zbornik radova

НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО

ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ

Соко лети с мора ка Дунаву и он носи под крилом девојку. Љуто пишти под крилом девојка „Остаде ми јаруг не довезен, сеје немам да ми га довезе, брата немам да ми га донесе. Проговара Јелена девојка; „Ја сам сеја, ја ћу га довести, имам брата, он ће га донети.

Чувам овце доле у јасењу гледај драги па дођи код мене само пази да не види нана, ти порани са мном за овцама, „Дошао би али немам куда, твој је ћале заградио свуда.” „Пођи драги, од’кле Сунце греје, отуд ћале заградио није. Чувам овце доле у стрњике, дође драги свира музике, а ја ђаво, хоћу да га дирам; „Дај ми, Миле, музике да свирам'.” Чувам овце у зеленој луци, прође Миле, прстен му на руци. „Дај ми, Миле, тај прстенчић плави да га ставим на мој прстић мали

Дођи, Миле, до великог глога, ако ниси велика господа, скин’ ципеле па обуј опанке, ако ннси јединац у мајке.

Волим Мила, браон јелечета, па да нема земље ни парчета. Покрн, Миле, кућу шаровином, не меша се љубав с имовином.

27