Zbornik radova

Покојник се дарује пешкприма, кошуљама а новад му се ставља на груди. Пре него што се сандук изнесе из куће домаћин узима новац и од њега каоније иоплати попа и трошкове сахране. „Мејт” је некад лежао на сламарици и ћилиму па су га заједно с том „Шареницом” стављали у сандук. Испод главе су му стављали јастук, а покривали га ћебетом и покровом. Покров оу жене саме ткале од конопље v тубама, па се покров секао од задњег краја, у дужини од четири метра. Није смео да се сече од почетка јер се тај материјал не би смео користити за шивење кошуље и сукњи. На средини покрова се ушивао црвени сатенски крст.

Y сандук су се стављале струготине од дасака од којих је сандук направљен или вуна од ћилима. Данас се сандук купује па се вншс не ставља ћилим, нити се тка покров. Људи су прилазили сандуку, „целивали мејта”, даровали га и палилн свећу. Мртвац се из куће износи са ногама «апред, у свим селима сем у Врагочаници где се износи са главом напред. Y дворншту се сандук постави на два стола а на узглавље се стављају: „панаија” (кувано жито), свеће и цвеће. Свећа стоји у посуди са песком и житом. Чим се покојник изнесе из куће редаре спремају собу у којој је лежао. Изнесу „сламарицу” на којој је лежао, сламу распу а „сламњачу” оперу и оставе јер она не сме да се користн до прве „даће” тј. до 40 дана после смрти. Затим орибају све и избаце сву воду која се затекла у соби док је покојиик био у њој. Соба треба да се окречи да би се „очистила од

Горњи крај Станине Реке и поглед на Ситарице, права ризница народних обичаја и веровања

73