Zbornik radova

У односу на резултате тог истраживања (који су изашли у виду Информације о загађености ваздуха у Ваљеву), резултати овог истраживања су доста детаљнији, а и охрабрујући. Концентрацнја дима је смањена два пута, аи SO2 јс такође мање. На то указује и број дана са концентрацијама преко МДК. На основу анализе месечних вредности температуре и релативне влажности и максималних удара ветра, може се закључити следеће. • да су најзагађенији месеци уједно и најхладнији (I, П, XI и XII месец). Обрнуто њима најчистији месеци су и најтоплнји (V, VI, VII и VIII). • да је годишњи ток загађености ваздуха усаглашен са годишњим током влажности ваздуха. Загађење је повећано при већој влажности јер тада многи гасови прелазе у доста отровнија једињења. • да је ветар обрнуто сразмеран загађености ваздуха, односно да он пречишћава ваздух. Тако је зими, када је забележена највећа учесталост тишина, загађење највеће. Лети када су ветрови најучестанији, и када су њихови удари највећи врши се брже пречишћавање атмосфере услед чега је и загађење мање. Утврђујући загађеност ваздуха установљено је да су главни извори загађења у Ваљеву индустријски објекти, индивидуална ложишта, котларниие централног грејања, поједина градилишта, улична прашина, депонија смећа, железнички саобраћај и наравно моторна возила (прилог ор.6) Количинеотровних материја којеу ваздух доспевају путем издувних гасова из моторних возила су огромне. Охрабрујућа је чињаница да сеуслед смањеног обима саобраћаја у последњих пар година смањује и количина тих материја у ваздуху. На другој страни број оболелих од хроничних обољења респираторних органа стално расте. То показује да је стање у ком се налазимо још увек забрннвавајуће и да треба предузети низ мера у циљу смањења загађења. Закључак Одређивање степена загађености ваздуха у Ваљеву је имало за циљ пре свега да се допринесе осветљавању питања загађене атмосфере на здравље становника овог града. Да би се добио што јаснији приказ стања аерозагађења, вршена су упоредна хемнјска и биолошка истраживања, метеоролошка м статистичка мерења. Штетне материје и метеоролошки елементи мерени су у главној метеоролошкој станици у Ваљеву у периоду 1983. - 1992. година Лабораторијске анализе вршенесу у Републичком Хидрометеоролошком заводу у Београду. Хемијска истраживања обухватала су квантитативно и квалитативно одређивање штетних материја у ваздуху. Биолошко испитивање односило се на здравље становништва.