Zbornik radova

Метеоролошка мерења обухватила су три параметра: температуру ваздуха, влажност ваздуха и ветар. Статистичка мерења односила су се на број моторних возила и количину штетних материја које путем њих доспеју у ваздух. Према изнети резултатима може се констатовати; • да је присуство дима и SC>2 регистровано мак и у веома внсоким, недозвољеним концентрацијама. Ниво зависи од врсте и капацитета локалних индустријских постројења и броја ложишта, индивидуалних и централних; • да је загађење у директној вези са врстом н бројем извора, метеоролошким н топографским условима; • да повећање броја моторних возила доводи до повећања штетних материја по улицама града, што представља сталну опасност по изложено станоништво; • да су последице нзмењене и загађене средине по здравље становништва по карактеру и прогнози тешке, а по ооиму масовне и већ на садашњем ннвоу захтевају потребно предузимање мера, не само да се спречи свако даље поивећање обима загађења ваздуха, већи да се постојеће доведе у границе које неће штетити здрављу. ЛИТЕРАТУРА 1. Званични метеоролошки подаци, Републички Хидрометеоролошкн завод Србије 2. Званични подаци о СОз и днму у Ваљеву, Републички Хидрометеоролошки завод Србије 3. Званични статистички подаци здравствене статистике, Завод за здравствену заштиту СР Србије 4. Испитивање обима загађености ваздуха у Ваљеву 1974. - 1985. године (Резултати прикупљени одсанитарне инспекције Ваљево) 5. М. Тодоровић: Загађеност ваздуха у Београду, Зборник радова Географског института Јован Цвијић, књ.ЗЗ - 1981. 6. Д. Станковић: Медицина рада, Медицинска књига Београд - Загреб 7. Потенцијални загађивачи ваздуха у индустрији, топланама и котларницама у 1987.години, Републички завод за статистику. Саопштење бр. 46, Београд 1990.Г. 8. Човек и животна средина СР Србије (материјали са научногскупа одржаног 1973 године у САНУ)

46