Zbornik radova

conlain reprensentalivcs of coliform, fecal and olhcr bacteria which indicate presence of polution in the water. Total 11 groups of makroinvertebrates have been identified. The investigated springs have Chironomidac, Mollusca, Caminandae and Oligochaeta as the dominant ones. The insect groups such as Ephemeroptera, Trichoptera, Coleoptera, Diplera and Plecoptera appeare in a smaller degree, while Hirudinea and Planaria are tound in small number. According to the obtained resulls the springs of Gradac and river of Marec do not contain coliform and fecal bacteria, while the other investigated springs show a certain level of polution. Since the present work includes only the summer aspect {JuK -August, 1993), the obtained resulls could be used for the furlher long term invesligations of karst springs. 1. УВОД У систему текућих вода швори се издвајају као посебна целина, како по својим геоморфолошким и физичко-хемијским особинама, тако и по организмима који их насељавају. Обзиром да су то места избијања подземне воде на површину и да их карактеришу незнатно колебање температуре током године, релативно константан хемијски састав и велика концентрација угљеник(lУ)-оксида, њихова бпоценоза је спеиифична у односу на остали део тока. Извори на крашким теренима су најмоћнији и дају највећу количину воде. Јављају се углавном по ободима крашких површи или у дубоким долинама које се у ове усецају. Названн су крашка врела или лашни” извори. Издашност ових извора у кречњачким теренима је различита и променљива у зависности од количине падавмна и скраћености стена у којима су формиране изданн које хране извор. Квалитативнн и квантитатнвни састав микроорганизама, микрофлору, водених екосистема одређује низ абиотичких и биотичких фактора: температура, хранљиви састојци, светлост, струјања, водени притисак, микрофлора околног земљишта n различити загађивачн, канализационе и друге отпадне воде (Симић, 1988). У изворима се развија микрофлора која може бити специфична за тај извор, али и неспецифична, која дуже или краће боравн у датом делу воденмх екосистема, а пореклом је из других средина. Ово је веома важно ако се узме у обзир да су предмет анализа овог рада крашки извори и да веома лако отпадне воде сеоских домаћинстава пролазе кроз кречњак n могу доспети до извора. Завнсно од ових фактора као и од нагиба земљишта, који условљава брзину тока n физиографски карактер дна, присуства или одсуства воденог биља, изворска бентофауна специфична је за сваки пзвор. Досадашња истраживања која се односе на изворску фауну обралјују само поједине животињске групе (Станковћ ет ал). Међутим комплексна истраживања бентофауне и микрофлоре извора код нас нису вршена па је циљ овога рада био упознавање са структуром бентофауне и микрофлоре крашких извора.