Zbornik radova

УВОД Сунце не емитује подјецнако енергију у времену, већ постојн одређени временски ннтервал у коме Сунце мења своју акпшност. ГТериод ггромене сунчеве активности износн 22 године и везује се за Сунчево магнетно поље (В = 6xlo Т). Током тог пернода Сунце цва ггута достигне максимум и два пута минимум активностн, а за то време магнетно поље два пута промени поларитет. Примећено је да се са повећатвем активностн Супца повећава и број пега које су вггдљиве на Cvhhv. Зато се за одређивање нндекса активностн Сунца користи и број пега видљивпх на Сунчевом диску. На Сунцу сс од свих слојева може посматрати само атмосфера. која се састоји из три слоја: фотосфере, хромосфере п короне. Међутим, једпно се фотосфера и доњи слојеви короне могу посматрати свакодневно, док се остатак хромосфере и корона могу посматрати за врсме помрачен>а Сунца. У Сунчевој атмосфери се стално оцигравају дтшамзгчкн процеси. Оц ових појава у видљивом делу спектра се могу посматрати: пеге, грануле, факуле, ерупцлје, протуберанце. Пеге су последица јаигх локалних магнетпх поља у фотосфери Темиература им је за око 1 500 степени нижа него што је у околној фотосфери. Могу бити видљиве голим оком само ако им дименизје пређу 40 000 km. Пеге се састоје од сенке (umbra) и полусенке влакнасте структуре (penumbra). Влакнаста структура полусенке потпче од материјализованих лтшја снла магнетног поља којима се креће сунчева плазма. Сенка је тамнија од полусенке.Ончеве пеге се јављају најчешће у гр\тгама. У свакој групи се издваја велика п компактна пега водиља. Она се налази испред групе у смеру Сунчеве ротацмје. У групи која следи пздваја се нешто мања пега пратнља. Поларитетп пеге водиље п пеге пратиље су супротни. Пеге се карактертппу шггензивним локалним магнетним пољем, магнетне индукције до 0.4 Т. Животни век пега се креће у распону од неколлко часова до неколико месеци. ГТеге се гтојављују у две зоне на Сунцу пгметртгчне у односу на екватор (од 5 до 45 хелиографске ширине). На једној Сунчевој полулопти све пеге водпље имају исти поларитет магнетног поља, а на друтој супротан. У сваком наредном циклусу се поларитет воднља мења у супротан. Врло ситне пеге називају се поре. Сунчеве пеге се као појам првн пут јављају у неким старим кннескнм рукописима, алп њихово спстематско пребројавање почшве 1749. године. Убрзо после открпћа уочава се промена броја пега током времена. Перподичну зависност броја пега а самим тим и периодичност Сунчеве актквности открнва Волф (Rudolph Wolf, 1816.-1893.) реконструшпући стара посматрања све до 1750. године. За меру Сунчеве активности уводи вредност, која по њему носп назив Волфов број. Ментор овог рада је Никола Божић, који је у периоду реализације био руководнлац Астрономске групе Друштва истраживача “Владимир Мандић Манда”.

ЗБорник радова

Број 15