Zbornik radova

Градац. па пећпна уРибници блпзу Мнонице, птд. Дегурићку пећину је први делимично нстражио Бранпслав П. Јовановић. Он шппе о зајезереном пећннском каналу којн вијуга ("меандрира") у дуб!ши кречњачке масе око 100 m. " па је преграђен ппзом зубаца којп висе са таванпце п допиру до површппе језера. тако да чамцем даље нчсмо могли пролазити. Међ\лим. између тих дебелих зубаца впди се да се канал прошир\је v дворану. која и даље влј\та n чије је дно покрлвено водом све док је могла бпти осветљсна."Доскорашње представе о Дегурнћкој пећшш потпчу из резултата нстражзшања која је водио Раденко Лазаревић. Архивпранп подацп у фор.чга "Катастар спе.леолошик објеката кањона реке Градца" говоре да је ова пећина истражзшана током 1976. годгае. Резултати тих нстражнвања презентованл су у раду "Дегурићка nehiraa". У том раду се наводп податак о укупној дужини nehirae од 501,5 m. Каже се да се пећина завршава спфонским језером п "даље напредовање кроз пећину немогућеје без опреме за роњење u специјално о6\-ченнх спелеолога У раду се помшве п спореднп канал који није топографски сшшљен. Нове интерпретације истражзшања из 70-Tifx налазимо и v монографијп 'ВалЈевскп крас". Овде се износи податак о ухупној дужшш пећпне од 520 m. а нстн податак је преузет и v "Спелеолошком атласу' Србијс". Скорија истражпвања Дегурићке пећтше изведена су током јесенн 1999. голгае, а открића су’ испровоцирала н наставак истражпвања током 2000, 2001. и 2002. годпне. Пророњавањем првог сифона, а потом п наредна четнри спфона, откртени су сасвтд нови каналп, којп мењају досадашње представе о овој пећпни. Она је постала најдужа, а по својим карактерпстикама и најлепша nehima у регији Ваљевског краса. Најновији резултати истражнвања су и откривање шестог сифона који јошувек није савладан. Истовремено, уз нстражмвање и откривање нових делова пећпне (2000-2001), топографски је сн!гмл>ено и нацртано око 1500 m канала. од улаза до другог сифона. Током 2002. годпне сннмљено је јошs2o m канала, од другог ка трећем спфону. Процењује се да је до трећег сифона преостало око 150 m канала, који ће употпунти базу података и ONtoryhxn цртање ц аналпзу овог сектора пећине. Резултате наведених снимања управо презентујемо у овом раду. Тим који је реалпзовао најновнја открића чине спелеолозп и рониоци Друштва истраживача "Владимпр МандпћМанда" и Ронилачког клуба "Посејдон" из Ваљева: Бојан Скареп (вођа истражчгвања), Ана Ранковић. Горан Читаковић, Желжо Петрић, Јелена Срећковпћ п Д\тшша Трнавац. ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ДЕЕУРИЋКЕ ПЕЋИНЕ Морфолошке карактернстпке Дегурићке пећнне Главнп канал Дегурићке пећпне има правац пружања југоисток-југ. Њим тече, непрекидно, воденп ток. Канал је снимљен 500,1 ш иза другог сифона, и измерена дужина до друтог снфона му је 807,5 m. Из главног канала одваја се више бочних канала (прилог бр. 1), те је укупна дужнна свих снимљених канала 2027,7 m.

Kapnh. В. (ISS7., стр, 647). Јовановић. Б. П. (1956.. стр. 215). Спелеолошка гр\па Д. И. В. M. M. (1955.. стр. 9). Лазаревић. Р. (1996,). Ђуровић, П.. уредннк, (1998.).

ЗБорник р<здова

82

Број 15