Zbornik radova

стварни или као потенцијални фактор, којн може угрожавати шумски екосистем. Заправо, развој водопривреде и шумарства се, добрим делом, условљавају п допуњују. Ова зависност је најбоље исказана на следећи начин: “...без воде пема шуме и без шуме нема воде”. Односи између шумарства и водопривреде постаће у будућностп још приснији, нарочито због предвиђене изградње већих и мањих акумулација у брдскопланинским, и хидро-мелиорационих система за одводњавање и наводњавање у равничарским подручјима. Отуда се чини оправданим ближе разматрање ових односа којн су карактеристнчни за једна и друга подручја, која у целини представљају јединствен систем. Дугорочна концепција водоснабдевања Србнје Просторна и временска неравномерност сопственнх водних ресурса у Србији наметнула је решење гаггања водоснабдевања, углавном, кроз израду акумулационих базена и њихову концентрацију по регионалннм спстемима. Дефицит који ће се појавитн у првој половини 21. века, свакако ће моратн да се надокнади транзитним водама чије је коришћење за сада велика непознаница. Значи да се у основн читава водопривредна стратегфа базира на акумулацијама и њнховим корпсним просторима којн треба да су што дуговечнијн, односно морају да се максимално обезбеде од заснпања наносом. Међутим н поред нздвајања заштитних зона н предвиђених прпоритетних пошумљавања у циљу заштите акумулацпоних простора. генерално узевши. стање у нашпм брдско-плашшсгаш сливовима који су уједно и главни снабдевачн водом изграђених или планпраних акумулација, је најчешће такво да погодује ерозионим процесима па се без значајних радова на заштпти земљншта од ерозије доводп у питање и реализација чптаве концепције водоснабдевања у Србијп. Интезивни ерозпонн процесн којн дефшштпвно угрожавају водне акумулације а које су окосница дугорочног програма водоснабдевања Србије су резултат уништавања заштитног биљног покрпвача земљишта у брдско-плашшском подручју Србнје, којн је уједно п највећи снабдевач водом акумулационпх простора. Ради се првенствено о уништавању шумског покртгеача који по својој природп заузима и највећи део брдско-плашшског простора. Са својом просторном, хидролопжом п антперозионом улогом, шумска подручја свуда у свету, па н код нас нмају значајан утицај на количнне и квалитет вода. Заузпмају велшш део брдскопланинских простора којп су уједно и поврппгае са највећим падавинама, својим покривачем пружају најбољу заштшу од водне ерозије, а својим земљпштем и његовпм ретенцпошш способностима спречавају поплаве, обезбеђују повољан режим отнцања уз већ половичан квалитет отеклих вода. О оваквнм ефектима шума и шумских екоспстема на воду, зна се већ доста дуго, алп су тек изтраживања последњих 50 годнна и научно потврдила драгоценп

зборник радова

72

Број 16