Zbornik radova

хидролошки утицај шума и шумског земљишта на количну и квалитет вода. Хидролошко-ерознона улога шума и шумског земљишта Посредујући фактор између падавина и отицања су вегетација и земљиште. Од н>их и њиховог стања у коме се налазе, зависн колико ће воде оити задржано, колико ће површннски отећи и колико ће се инфилтрирати у земљиште да смањи дефнцит влаге, да обнови подземне воде или да подповршински отекне обогаћујућ;; пзворе и поврпшнске токове. Пожељно је да у билансу вода најмањи део чини део воде која површинскн отиче јер је та врста отнцања најбржа и формира поплавне шпнцеве наносећи највнше штета. Подповршннско отицање је спорије за 2-3 пута, а подземном отицању је чак н до 10 пута потребно вшпе времена да пређе исто растојање од површинског отицања па тако и није у стању да изазове поплаве. Смањење поплавних шпицева за 5% смањује штете за 15%, а смањење максималних отицања за 15% смањује штете за 40%. Да би се смањило штетно површинско отицање мора се повећати могућност ннфилтрације воде у земљиште да се тамо акумулира или споро пропусти подповршинским или подземним отицањем. Као најбољи индикатор повољних инфилтрационих и ретенционих особина земљишта служе углавном следећи елементи; водно-ваздушне особине земљишта, моћност шуигња и садржај хумуса. Шушањ је потребан да заштити земљиште и хумус од удара кишних капи чије “бомбардовање” непосредно доводи до затварања пора површпнског слоја земљншта и тиме до повећања штетног површинског отицања. Моћност и тип хумуса као и макрокапиларна порозност одређује акумулацпони простор за воду п он је веома изражен баш код шумских земљишта. Због ових особина шумско земљиште и поседује изузетне инфилтрационе и ретенционе способносш иа су тако шумска земљишта и најбољи регулатор отицања. Својим изразито повољним хидролошким особинама, шумска земљишта су уједно и природни филтер за пречишћавање вода. Зато свуда у свету па и код нас брдско-планинска подручја, због високог процента шумовитости, још увек имају квалитетну воду незагађену индустријом и урбаном средином. Међутим, познато је и то да су шуме значајан потрошач воде и да се смањењем шумског покривача, повећава укупна количина воде из сливова али су позитивни ефекти веома краткотрајни. Наиме, по уклањању или значајном смањењу шумског покрнвача, шумска земллшгга веома брзо, за пар година, губе своје позитивне инфилтрационе и ретенционе осооине јер се губе органске материје, инфилтрација се рапидно смањује а ерозија земљишта и поплаве постају редбвна појава, чиме се поништавају сви у почетку забележени позитнвни ефекти уклањања шума на укупну коли х шну отеклих вода.

Број 16

Зборник радова