Zbornik zakona pravila i naredaba po struci carinskoj

59 15. Трговачки уговор између

дајом и тестаментом или наслеђем al) intestato све ово без овлашћења и одобрења земаљских власти; они ђе моћи ту водити трговину или радити занат, уређивати све своје ствари, било непосредно или преко посредника кога ће сами изаобрати, било лично или у друштву, превозити еспапе и лица, подизати депое (стоваришта), одређивати цене, најамнице и плате еспапима и радовима својим, вршити своје послове, подносити своје декларације ђумруцима, заступати своја права и потраживања пред властима и судовима вемаљским ; све ово не плаћајући друге ни веће ни теже царине, дажбине, порезе и таксе, него што су оне којима су подложни држављани те земље или поданици највише повлашћеног народа п не водећи никакве разлике по народности или вери.

По себи се разуме да се они морају у томе саобравити законима и уредбама земаљским које важе за трговину, занате и јавну сигурност, а простиру се на држављане и поданике највише повлашћеног народа.

Задужбине, корпорације, дружине и у опште сва правна лица која постоје у области које уговорне стране, осим трговинских и осигурачких друштава, не могу, ни бесплатно ни куповином, набављати непокретних добара на земљишту друге стране.

Поданици једне уговорне стране не могу, на земљишту друге стране, стећи право грађанства док не буду отпуштени из џоданества земље своје (види додатак у закључном протоколу).

Члан ИТ.

Поданици обеју страна уговорница биће, на земљишту друге стране, слободни од сваке војне