Zemunski glasnik

П о к л о н I Ј01Ј.Е ВУЛЈЛгА из Сенте ^ \ УМБРЗШТ. БИБЛНОТЕЦН

Земтпу, 4. Новембра ( ' л *"~

"1Т1

ћомувскн Гласник излази ГуЛотои у вече. Цена иу је годишн,!! 5 форинти у бннкиотама заједно с поштарииои или достаил,ан.ем у вућу. За предбројннне у Грбији етане лнст овај дукат цесар^ки с ноштирином. За Босиу, Хрцеговииу и Стару Грбију 60 гроша турских, ваи турске поштарине, коју предбројиици сами имају плаћати.

Иредплату на Зенунски Гласник прима из Аустрије Гонронова печатња у ЗемЈиу, из Беогрида н унутраши.« Србије г. Велимир Валожнћ у БеоБрОЈ 1« П.аду- Иредбројници из Босне, Херцсговиие и Старо Србије нредброје се у плаћсннм писмима код уираве иилајстске печатње у Сарајеву, Без II о в а ц а и н к а к в е с е н е у в а ж а в а ј у н а р у ч б и н е.

„ЗЕМУНСКИ ГЛАОНИК" посвоћен јс Л1Н'т умни« и мнтеријилним иитереопиа спојих читалаца. Ниродна економија: земаЛ.с |;а продукцнја, трговииа, обрт, радиноот п пр. биће главии "предмети жегоне салржиие. Но уједио ће као хр<1иика еадањости јављати и побележити догађаје, које се збивију по свету, предпостављај^ ћп при томе оно што је ближе уда.ћсноие, домаће страиоме. Знатан простор лпста определсн је поучној забави читалаца, као и местиим иитересииа. Увериће се читајући свет, дв родољубиви и намредњачки дух влада овим подузећем. Уредннштво. 0 ЕКОНОМНИМ ЗАДРУГАМА. .аљо смшј^- ! > v

Земуну вите дана госнодин Пејаковић, који је званичник у хрватској канцеларији у Бечу. Он обндази ио лалогу војеног министаретва војену крајину с намером, да ирепоручује евету, завести економна Друштва. И овде у Земуну било је састанка иоводом доласка госиодина Пејаковића, на који је дошао знатан број особа евију сталежа. Ове се скупише у магиетратској дворани усљед иозива господина градоначелника. У чието српскоме и јасноме говору разлагао је г. Пејаковић корист ио народ од тих установа, наводећи за доказ лане нреображену господарствену задругу Петригвску у Хрватској , која за кратко време свога преображеља толико лепих успеха показати има. Резултат тог састанка беше решење, да се и у Земуну економно друштво заведе, чега ради састављаше одмах одбор под нредседништвом градоначелниковим, који ће бригу водити о уписивању чланова и израдиће друштвена нравила. Шилање овога Господина у војену крајну, као и дати му налог, види нам се, да је иажно ио народ, већи етогашто иоклзује, да су решавајући кругови увидели крајњу нужду, да ее што ради за пОдизањејако поремећеног економног стања граничара. особито комуицтетлија, а друго •што се тражи томе лек у самоме народу, ередством елободне асосиаци је, а не као досад у канцеларијским наредбама, које остадоше мање-више свагдамртве хартије, делећи судбину осталих безбројних наредби, то јест да их покрива вечита прашииа аркии['1-ј) ТНтР гтпм ■ !•-.■••» лгистуи г. Пе ,1н-

ковића п о нас важна чини , и што тај нредмет задатку нашега листа поглавито припада, нрословићемо оиширније коју о њему. Најпре говорићемо о здружењу у опште и иосебице код нашег народа; потом ћемо прећи на потребе Земуна, за које судимо, да се у млогима подударају с потребама осталих комунитета. Напоследку изложићемо наше мисли о томе, како да буде то друштво устројено, и које цели треба да ностигне. Знање, рад и новац три су главна чинитеља у народној економији. Где ових нема, ту не може бити ни говора о нрипредном напредку. Ретко се налазе сва три Фактора ступа на једном месту, код појединих особа. Но људи надокнаде ту оскудицу узлјмношћу, средством здружења. Човек је створен да живк у друштву. То паказује и сам оскудан тјелесни организам његов, сва природа људека. Усамљен човек неда се ни иомислити; као такови био би доиста сажалења достојно створење и свако би животно боље живовало него он. Али

ми видимо, да је човек господар над свима и свему, да влада над органичном и неоЈ )ганичнбм ириродом, умни и телесни свет да му је подчињен. Одкуда долази то велико госгтодарство човека? Оно долази отуда, што га је Творац Бог задахнуо духом божанственим, који га уиућује на дружбепо живлење, на заједнички рад и који га учи да оно сједињепом сНагом врши, што човек сам вршиТи пеможе. Ово важи за умни рад онако исто као и за материјалне ствар'и,"и као иетински показује се ЈЛјпј чнраз . ■ а . . . ■ ! ■ • ли УЈГЈ !)ч8 ч новијс вре1 \гс д т л аеосиације еве више се шири по евету. ЈВуди увиђаше кориет , која ее иостигне уједињеним радом. Код Орба знамо да је задружни живот од искони; мобљење, а иоглавито кућевне задруге првобитии су уетанови у сриском иароду. Да су оне за благостање народа од кориети, да оне чувају свет од економие нропаети, од пролетарства, нознато је. Жалити је што је допуштепо, Да се оне делењем почеше рушити, уместо да су се законодавци побринули за средства, којима би се одржале и удесиле по потреби садшњости, те их сачувати од коначне пропасти. „Нема боље при .шке, вели неки родољуб, којега битребало речи сваки Србин у златном облогу у кући да има и да их проучи сваки дан као молитву — што је задруга, да се све оне иољске и домаће радње разделе, да сваки са својом чељади по једну струку прихвати, па да је држи далеко боље, вего што може еамад.

1 Л 1№ "р* %