Zemunski glasnik

јо енергично иастојавала да преступнике пронађе , па јој је пре четири дана и изашло за руком ући им у траг, и то у лицу двојице аустријских поданика, некога на име Фрања Храбада, који негде у Аустрији био шумар, и некога Карла Дрехслера, родом из Градца. Обојица су били давпашњи познаници, па мислило се да и заједно у једној куки седе, али иије тако било. Међу тим полиција дође у кућу, где се мислило да пребивају, па ту наке само Дрехслера и ухвати га; Храбал је седеоудругој кући, одмах до те, па опазивши где полиција оде к Дрехслеру одмах се дигао и од куће отишао, и полиција га после не на!)е. 0 места се на све стране ишло за њим у потеру, али му трага нигде. Истом доцне у вече стража на Дунаву о1глу,и да неко иде к рибарским чамцима, и на двократни позив не хте се стражи јавити, а истом кад трећи кут стража повиче да ће пуцати ако е ? етане, одзове се да је чиновник. „Ксји?" упита жандар. „Оди па видм!" одговори зликовац, и тек што му се жандар приближи а он зграби за прси, поцепа му хаљину и ухвати зо пиштољ; срећом жандар би јачи, отме е-е. узме пиштољ и опали, али по«)ди у земљу. Зликовац одмах се у бегство даде , жандар трчаше за 1вим- још у три—маха ■ опа ги пиштољ, али и опет промаши , и најкосле зликовац се дочепа обале дунавске и скочи у воду. Шта је с њим било, је л'преиливао преко или сз удавио , још не знамо. Могућно ј е да се удавио, али му тело до данас није вода избацила — можда је занало међу санте па однето низ воду, — Политично - економнчни лист „Србија" од нове ће године излазити два пута преко седмице, а два пута у месецу додаваће му ее лист за пољску привреду под именом „Задруга." Оба листа стају на годину 100 гр. ч., а „Србија" за се 80 гр. и „Задруга" за се 24. гр. — Нбколики књижевници београдски предлажу у последњем листу „Србије" да се у Београду установи „дружпна за археологију и етнографију на балканском полуострву," и тједно саопштавају основу, по којој би се та дружина уредити имала. — Из Сарајева добили смо писмо, из којега ово вадимо: Познато вам: је, да у Турској, па и у нашој Босни они трговци најбоље послове раде , који су закупници или лифсранти владини. Познати су под

именом контракџије , што значи да су богати и код владе у части. Највише су Срби или Јевреји. Латини и Мусломани с тим се послом не занимају. Ове су се године више њих сложили, и заједно узеше то на се. Међ' њима су први гг. Којдић из Брчка и Екмеџибапта из Сарајева. Овај је у том нослу велико имање стекао, и једини је од богаташа Христијана, који је знатна капитала уложио у непокретна добра, купујући спајилуке. Скоро је опет купио 60 кметовских кућа негдашњег Хусеинкапетана Градашчевића у Посавини. И Рашид -еФендија .купио је тада 18 кућа., од којих је свега продато 120. Ово би добра прилика била за наше христијанске богаташе, користећи се новим законом да купују непокретна добра, која су још остала непродата од заоставштине Чувеног Хусејин-капетана. То би било у друштвеном погледу корисно по народ. Неки Французи из Сиска купише од владе 3.500.000 ком. дуга по 255 гроша хиљаду. Купише и 24.126 грмова, т. ј. 9.700 по 24 гр. 10 пара, а 14.426 но 21 гр. 10 пара белих меџидија по 20 гр. , или дукат по 50 гр. 27 пара. Шума где ће се сећи у буњалучкој је нахији. Терзибашина кућа , у којој станује руски коисулат, купио је ЈевреинИсаак. Овај хоће баш да се обистини оно пгго се говори , да у Сарајеву што год је добро или је Исааково или вакупско. Дакле не испаде за руком нравосл. општини, да ту кућу куни. — Из Галиције јављају, поред невоље што их са иотопа снађе, сада се и тифус појавио, и здраво бесни. У једној породици лежи.4 — 5 болесних. Испочетка беше само код сиротиње, сада је прешао и у боље сталеже. Та болест по опасности неуступа ни самој холери, па опет зато неучинише до сад никаква корака, да предупреде зло. — Као што из Котара јављао, порта неда Црногорцима пристаниште на мору, које су они енергично искали. — Никола Црногорски кнез дао је др. Фр. Палацком и др. Ригеру „крст за независимост" 2. реда а гл. уреднику „Политике" др. Фр. Скрејшовском исти крст 3. реда. — У Бечу очекиваху ових дана Обедијана са г. Ракиром и једним пушкаром, да купи за румунску владу тамо или у иноземству 50.000 пушака, што се од остраг пуне. Та

комисија брине се и за друге ратне припреме, а стоји јој, кажу, силан новац на расположењу. — Стигла су извешћа бечкој „Реформи" управо из Атине, како су краљ грчки и млада краљица дошли у своју драгу отачбину. Требало је видети одушевлење грчкога народа том приликом, па да се види, да има и других узрока томе ентузијазму, а не само радост, што народ дочекује свога краља са православном краљицом. Краљ Ђорђе заслужује свакако то поштовање од свога народа, јер је он у најтежим околностима свагда поштовао устав земаљски, и свагда се мужанствено одупирао страном и унутрашњем упливу, који хтедоше конституциона права народна и скупштинска незаконитим путем ограничити. Са свију страна Грчке, па и из саме суседне Турске полетише Грци, да поздраве свога краља и његову младу <и красну љубу, с којом беху већ по вери сродни. Диван призор беше, када се лађа, на којој бејаху Н>. Величанства пирејском пристаништу приближаваше нролазећи кроз два реда ратничких бродова свију народа, који лепо окићени беху. Топови грмеше, лађари поздравише их са „ура!" а радосним усклицима одушевљеног народа не беше краја. Депутација од скупштине вођена претседником својим поздравише их на обали. ТТТто је претседник краљу тада рекао, са свим одговара озбиљности времена и осећању народном. Ти нам се сад враћаш господару, и водиш нам краљицу, испуњавајући тиме жеље Грчке од толико стотина година. Свако срце грчко испуњено је дубоком захвалношћу према бризи твојој , којом си свагда чувао права народна. Народ, господару, моли пе престано Бога, да труде твоје лепим плодом крунише. За тим вапије глас неописаних јада народних, који се за своја права бори, за тим вапију племените и несретне жртве мача и свакога мучења, за тим вапије хришћанство, цивилизација и правда!" После тих речи не беше краја усклицима народа. Цела Атина, класична колевка Грчке, беше дивно окићена. На свакој кући беху заставе народне, на сваком прозору и балкону цвеће и ћилими. Код „светога тројства" дочека их градоначелник са чиновништвом и изјавише наду и очекивање народа и благодарност његову. Праћени грмљавином топова, јасним и свечаним звуцима свију звона, одушевљеним мелодијама народне химне са свих страна,