Zemunski glasnik

66

ДОМАЋЕ И ОТРАНЕ ВЕСТИ. 3 е м у н. Рожданство Христово проведесмо као обично. На светој литурђији у новој цркви први дан прочитано је божићно архијерејско писмо патријархово , које као што ћам се видело, не чинише на слушаоце онај утисак, који се очекивао , а то због оних места, која се односе на привремене појаве у друштвеном животу нашег народа. Места, као што су следећа, слушаоци сматраше за полемична, у противности с током образованости народа стојека. Писмо вели „. .. Али и како да не буде тако, кад смо од неког времена сопствена и својевољно избрана, полезна и од младости навикнута занимања наша оставили и пренебрегли, а туђег посла латили се, и поље страно, на поље већини не поњатно прешли и ступили, на ком, не знајући заиста ни полезно од шкодљигог разликовати, радије којекакве књиге и гадове (!) него свето евангелије слушамо и читамо, радије на село ипрело, него у школу и науку идемо, радије игралишта и позоришта, него цркву и литургију посештавамо . . " Али има у патријарховом писму и лепе поуке за народ уопште и за родитеље посебице. Други дан божића бенте свечано богослужење у старој цркви , у којој је говорио г. парох храма слово с не обичним аФектом. Први и други дан певала јеуцркви наша црквена певачка задруга. При овом божићном извештају ваља нам поменути неко бајаги народно весеље, које чинише више њих нижег редд. и за које мислимо да није уместно такво што чинити на велики празник рожданства Христовог , него за време месојеђа, У велику саоницу упрегнише читав лађарски цуг коња, и под пуцањем из пиштоља и певањем пролазаше кроз главне улице. Нред једном гостионицом стајаше више од сата, пијуки вина и лармајуки. И пуцања беше ове године довољно о божику. У томе се највише показаше занатлијске калФе. У нашем комшилуку један је калФа нб лрестано изпразнивао пиштољдо глуво доба ноки , као да је био најмљен за то. Чудимо се, што не чусмо том приликом за догодившу се несреку. Што је горњоварошанин изгубио палац не беше од пуцања, него што су се у биртији посвађали, па му је неки граничар одгризао палац.

— Ономад прегледала је ТехниЧка комисија нова звона и козе, које беху скоро подигнуте на звонару свето-николајевске цркве. Као што смо се известиди на дотичноМ месту речена је комисија пронашла да су звона лепа као што им је звук умиљат, а за козе тврди да су добре и да могу издрЖати тресање од звона, кад буду са стране утврђене уз зид од тороња. Овом приликом хокемо споменути још једном школско здање, које ке се идукег пролека градиги на великој пијаци. Рекосмо ире да ке се то здање градити у стилу просто касарнском без украса, али не споменусмо ири томе један куриозум у архитектури, који ке бити на том здању, ако се оно гради по илану. Школа ке имати два уласка, један с гшјаце, други са сокака, што води солари. Обоја та врата имаке по плану шест стопа висине и нет ширине, тако да ке се новисок човек морати сагнути нролазеки кроз врата. На Фронту двокатног здања оваква врата доиста иевиђепа су, а онај који је начинио илан , имао је ваљда хансану или иодрумска врата у виду. Ми обракамо иозорност варошких иретставника на тај недостатак пре нег' што се здање почне градити. Смејаке нам се иначе свет. Доиста , не можемо се доста чудити управи земаљске грађевине , што таково што не иоправља, кад јој се ггланови на одобрење иоднесу. Оиа врака пројекте, кад је у предрачуну са неколико новчика Фаљепо, али такве погрешке против укуса, као што су поменута врата на школском здању, не примекују. — Треки дап божика беше главна скупштина нашега читадишта. И овај пут једва се искумише довољни број за решење члапова. Пошто је досадашњи благајник дао извешке о новчаном стању тога завода, избираше једноглаеио г. др. ,Т. Милапковика за претседника и г. свештеника Руварца за перовођу читалишта. На то ]»ече нови нретседник, да ке се нримити претседништва, но да стање читалишта изиекује, да се ваља старати за сретства, кад ее жели тај завод да постоји. Векина, је чланова пристала на то, да ее годишњи ирилог повиси на 5 Форинти, а надзиратељу да се обори плата на 10 Форинти месечно. Тако и кад се новине продају моки ке се трошкови намирити. /Кестоку дебатуизазвало је питање, да ли могу чланови новине читалишта куки на читање носити у часовима, кад је читалиште затво-

рено. Векина Члапова дозволила је то , што је другима противно било тако, да су с места изјасиили се, да више неће да буду чланови. Тај поступак не може се одобрити. У друштвеном животу ваља да се свагда мањина вишини лодвргава. Главна је цељ читалишта да се чланови читањем забављају и поучаиају. Није заводу од штете, ако један и ш други члан, не имајуки времена иосекавати читалиште у часовима кад је отворено , један или више листова код своје куке прочита. Наравно, да листови морају бити на броју кад је читалиште отворено, нити би било у реду, кад би поједине особе то право за себе монополизирале, не остављајуки прилику другима, да се и они тим правом користиги могу. Нама се види, да је главна скупштина векма Фалила што је закључила, да се листови продају, а не да се оставе у општинској библиотеци. Црквена општина тај је једини услов ставида, кад је пре неколико година безилатежно уступила стан читалиштном друштву. Од иродавања новина неће знатна помоћ бити , али с листовима чигалишта колико толико умножила би се библиотека. — Ако овако време остаје као што је сада, и ако се неби на ново иојавио лед на Дунаву, пбчеће у Среду 3. Јануара местни пароброд између Земуна, Београда и Панчева по тарифи да плови. — Из Панчева имамо известије, које нам јавља за песлогу тамошњих варошких заступника Срба и Немаца. Срби захтевају, да се подигне главпо српско училиште о варошком трошку, каомпто то имају Немци. У Па нчеву је већина Срба, они највећи део варошког терета носе, правичност дакле изискује, да имају училиште на свом језику. Младина њихова веома дангуби и заосгане у науци ради тога, што најпре мора научити туђ језик. Немачки заступници канда пе одобравају захтевање евоји суграђана, па се породида с тога распра у општини. Госнодин бригадир пре божића прешао је у Ианчево, да извиди ствар, ио иа заказани тога ради општински саетанак дођоше само пеколико од српских заступника, није се дакде ништа могдо предузимати. Кажу зато не дођоше, што су општинари нред празиицима у великом поеду. —- Из Саеа нам јављају за овај, грозни случај, који се тамо пре кратког времена догодио. Граничар