Zemunski glasnik

— Ја ћу! одговорим јој, поздравим је, и седнем до ње. И почеемо играти, алионајесве непресгано губила. И остаде без једне паре. — Ако смем нешто предложити госпођици? — Ево имам овде 12000 талира. Хајде да играмо у све. — Жао ми је, што не могу. Немам толико новаца да од своје стране удожим. — Нетреба вам. Ја иштем од вас место тога, да ме за ову ноћ док је вама воља, изберете за свога јунака. — Господине ! — Молилг вас немојте зло тумачити моје речи. Ја залажем поштење своје. Оамо на забаву мислим. Она пристане на то. Почнемо играти, и опет изгуби. Ја јој пружим руку. Она ме узме испод руке, и тако одосмо у другу собу. Шампањера и свега донесем. — С чиме ћу служити милостива војводкињо од М р ? — Одкуда ви знате моје име? запита ме. Заиста ви сте ме здраво изненадили, јер има век више година, како ме тако нико незна, него само под именом баронице ШенФелд. — А сећате ли се још Короне ? запитам је даље. — 1Нта, и то знате ? упрепастч се она и чисто јој задрхће глао, — Јест, знам каквеје среће био с ваме. — Ви ме много морите, господине. —. —, -^Официр хтеде и даље ггриноведати, али дође претседников иослужитељ еа једним војником и јави обојици, да одмах иду пред овој први шкадрон и да предоедника на капији чекају. И тако мораде ос/гавити приповедку за други пут, а одмах се подигоше и одоше на службу своју. Беше 10 сахата. Јуарец заповеди Патонију команданту истога шкадрона, да иде улицом пут Мутаморе, а да га на један пушкомет пред вароши чека, да неби падо у очи, Коњаници одоше а с њима и Зуарец и министер у покривеним колиада, Бозише се читаву миљу. Испочетка беше пут теснац, после се _ отвори у читаву пољану по кој°Ј раштркане куКе индијанске видеше. декојих димњака дизаше се дим. Близу малог села индијанског 3 ^оведи претседник Да стану, и поу с министром и офи-

цирима преко њива к једној повећој колеби. Кад су доитли до врата претседник куцне и одмах му отворе. Претседник републике и Иглезије министар уђу унутра, а оба капетана остану на вратима. Соба у коју уђоше изгледаше жалосно. За столом сеђаше нека госпођа богато обучена. Није јој ни мало приличио онај ћумез. Кад је Јуарец с Иглезијем угаао, она устане и пође пред њих. После седоше сви за стол. — Здраво сте точни, претседниче; хвала вам, — Хоћу да одржим реч, па ма шта да ми на путу. Пре два дана јавили сте ми, да дођем на ово место, али ако смем питати, зашто нрезати од мојега дома, кад је он свакоме отворен. — - Ја сам навалице ово место изабрала, и ако је мрачно и прљаво, јер сам ту независна и заштићена. Но да приступимо к послу. Ево вам извештај од Ромера из ВаШИНктона. Колико ми је познато, наше ствари стоје сваким даном све боље. Још мало, па ће се рат свршити, и онда сте ви госиодар." — — Добро, добро, прекине је претсеДник. Изволите само даље. — Дошла сам председниче, да вам неке одлуке поднесем. Опуномоћите ли ме, да их извршим, ја животом јемчим, да ћемо уснети. — Најпре вас морам питати, прихвати претсеДник, говорите ли ви то по налогу Ромеровом, или од своје стране? — У колико ее политичне коистелације Мехике тиче, то су иогледи посланикови , а што ћу речи о начину , како да се изврши, то еу хмоје соиствепе идеје. — Да чујемо дакле. — Укратко ћу вам, претседниче, претставити стање непријатеља нашега. Ал' тиме не велим, да ви то не знате и сами , него хоћу да кажем и моје мисли уз приметбе посланикове , па по томе онда радиге како знате. Заметак целе ове трагедије , што је поделила Мехику на двоје, на републику и царство јесте у питап.у овога столећа, да ли треба при измеци или установлењу какве државне установе сила круне да решава или воља народа. То заго, нетка, која нас може упропаститиако је за времена не одгонемо. Њу разрешити то је оригиналност генија. Дајте ми народ, који је способан за изображење и нанредак, па ћу вам историју света у новом из-

дању дати, па ћу вам цео свет преокренути. Но ногледајмо иравичпим оком непријатеља и нас саме, па ћемо видети да царство мора иасти под нашим мачем. Ми идемо и у боју и у политици као река, а наш неиријатељ има две иоглавице: једнога који заповеда, другога који влада. Што Максимилијан с великом муком подигие, то занесењак Нанолеон Ш. обори. Максимилијан се држи само за мотку од заставе Француска орла. Претседниче, изгнајте Францускога орла из земље, и царство је пало. — Али како ћемо Французе истерати. — Како! Они бегају оданде, где виде, да нема успеха. Сложимо се дакле са североамериканском републиком. Савезничке ће државе загрозити , ми ћемо напред поћи , иа где их не можемо нобити уступићемо, а где нам се и не надају побићемо их. Па кад један пут „модерни цезар" не узможе одоЛети посрамљеној Француској и громовима опозиције њезине, Француска ће војека морати одлазити, ми ћемо у Мехику, а „Хабсбуржанина" посла ћемо натраг у његову Аустрију, нека таМО царује, а ми ћемо слободно као људи живети. — Добро: ја ћу се промислити, а каиетану мојо чете наложићу , да вас ирати, да можете управо у Максимилијанов двор отићи. Тамо се иријавите Дон Викарију и његовој нећаки дони Изабели де ла Переци, а после Ураги, Лабастиди и оцу Миранди. !3и ће те бити глава томе иослу. Ево вам пуномоћије. Не знам, да л' је иолитички паметно , што вам то све поверавам, али ја радим пи гласу унутрашњости моје, и мислим, да се нећу преварити, а ви да ће те оправдати поверење моје. — Затим отвори врата, и зовне каиетана. — Ви ће те, капетане, пратити ову госпођу у стан Ескобедов, и слугааћете жеље њезине. Ево вам уиутства. Сад ће те одмах остати овде, и крепићете се, кад она усхте. Капетан оиет изађе иосле тога и кад је затворио врата за собом, шапне своме другу Ромери: Ево живота, ако није тај гост иретседников главом Марија, војвоткиња од М р!" — Неможе бити, — Тако поуздано пе.шм. као што је ова сабља о моме пасу , јер сам Иознао добро глас њеаин, што сам гавећ у толико прилика чуо. Но ћути, ево их где иду. (Шктаииће ге.Ј

Издаје и Ујк&јује: И. К. Сопрон.

Сопронова печатња у Земуну,