Zemunski glasnik

Смиљку. То беше грозан, отрашан састанак. Сада је видео, даје криво учинио , што ју је бедио , видео је, да му је верна, и да је у љубави и верности према њему умрла. Шта му сада остаје? Ништа више, до освета, крвава освета! Над мртвом љубом својом он се страшно закуне да не ће мировати, док је не освети, док се не окупа у крви душмана свога. Да би дакше иостигао цељ своју, преобуче се и тако пође да тражи Данила. Прошло је више месеци док је дознао, да он није више у Турској , јср се ваздан бојао за живот свој, стреиио је од освете Гргине. Последњом лађом отишао је с војском у Крим, да војује против Руса. Од 17. Октобра 1854. г. стајаху савезници још не престано иред Севастопољом, и поред све силне храбрости не могаху га још никако узети. Сва сретства, што изображење, наука и гени даваше, осташе узадудиа. Бек месец Август 1855. г. беше при крају и цео се свет нобоја, да ее неће због зиме морати рат одложити. Једно јутро пријави се једноме Француском ђенералу неки страаац. Ћенерал га позна, јер га је он ос лободио кад га је за ро био из рузке војске. То беше -- Гргур. Ћегсерал је имао и сувише посла, па "а није ни могао питати зашто опет ;олази у војску, него га одмах прими, ер је знао да је Грга храбар. Грга 1ађе у војсци многе нознанике своје, ци ни зашто није марио , само је т Данила, на освету мислио. Па да го само гхостигне, дигао се ето с неверијом мротил једиоверне браће ЈЈРЈР* ; 8. Семтембар 1855. г. беше одт^ђеп да буде отсудан дан, да се уримш на Севастомол>. Ибојјетраао све до пет сахати у вече. А 'трашан је био! Шта је ту крви вудске, шта ли новаца похарчено! Го може сваки иомислити, кад се 5ети, да је Севастопо.в пао, за кога ч)вораху, да је то стена, која се не 1оже никада освојити. У исти мах, када се развијала та (еличанствена, крвава драма, дого[ило ее нешто , што је тако исто трапшо, мремда ее само двају срца иче. Одел (чћа турске и сардинеке Јојеке привуку се некако у боју са вим Француским колонама, у којима г и Грга био, и тако заједно пј>оипаху ватру на свога непријатеља, зр су они савезници били. На један ут снази Гугур некога човека у урском оделу, коме је ђуле капу

скинуло с главе. И у сред боја застаде, погледи га боље, абашјепрема њему стајао, и викне: „Данило! — јест, он је! — Данило! — Ха, Смиљка, осветићу те!" — Ватраму севаше из очију. Данила прођејеза, кад зачу тај глас. Није се бојао ђулади непријатељских, а сада се ужасну кад номисли, да је осветник части своје пред њиме. И као сенка иолети на ненријатељску ватру, али Грга нође за н.им с мачем у руци, а ни један ее не обзираше на бомбе непри јатељске. Најпосле га сустигне. Ухватише се у кости и хрваше се дуго, а већ једва дисаху од умора. На један пут отргне Грга своју десну руку, зграби нож и прободе Данила, али овај га и мртав не нуети. Падајући повуче га са собом у шанац с високога бедема. Непријатељи разорише зид на којем се они борише, колоне. пређоше преко њега и — преко њих, јер ту бемге обојици гроб. 15. Априла 1856. г. потписалаје Аустри'а, Француска, И глескл, Сардинија, Туј)ска и Русија мир у НаЈ)изу ,. који је целоме свету познат. Али тај миј ) опет не бсчие тако ностојан, као што је онај, кога Грга и Данило и још хи.вадама ДЈ )угих у боју задобише. Да се вратимо кући Гргиној. Пуста је, нигде никог нема. И онога слепог стаЈ )ца нестало. Но један пут играху се деца близу гј >анице на једноме брежул 3 ку иоред неке старе, опале куле. Ту је било унучади слепога деде, деца његових синова, који се давно изженише. Они се играху и певаху свакојаке песме седећи норед куле. На један иут се укаже на прозору, на којем гвожђе беше иеко сухо лице, са нешто мало седе косе. С мршавим })укама његовим држаше се за ренштке. Кад га деца угледаше, јако се иоплашише. Али он их стаде по имену звати, и тако деца познадопте свога несретног деду. Турци га држаху као за потсмех ту баш на граници па великим мукама у залогу за Гргу. Деца дизаху једно друго, и љубише старца у руку, а он их опет благосиљаше. Од тада су често деца доносили потајно деди јела и пића. А од њега су више пута чули чудне приче, како више нема ништа од његова живота, а како они треба да су верни своме отачаству, да га увек јуначки б})ане и своје родител>е да свете иротив општега пепЈ )ијатеља. Он их заклињаше собом, својом старошћу и очима својима и с оним, што им је најсветије.

Од деце дозна после и цела околина, да је у тој кули старац затворен, и они се сложише и подигоше да га ослободе. Било је доста окршаја с Турцима док освојише кулу. Када је освојише, нађоше слепога деду мртва на земљи у тешким ланцима. Црногорци га однесоше у његово село и свечанога погребоше. Кула остаде пуста и разваљена. Али људи из оне околине сећају се и сада слепога старца, и када год прођу крај оне куле, лице им се стужи и намршти. Прерадио П.

СУДБИНА И ЦАРСКА КРУНА. (Ннставак.) И п})е него што смо оставили Париз, заљуби се Корона уз пут у једну младу госпу војвоткињу Мај )ију од Мо р, и то више њезином страшћу, него својом. Али та душевна свеза не потраја дуго. После године дана вратимо се натраг. Војвоткиња, која се као простакиња само због лепоте своје удала за старца једнога, дала се после смрти његове такоме животу, да је се сви сродници одрекоше. Одмах први дан сретнемо војвоткињу, али се чињасмо и невешти. Ја сам желео да познам ту женскињу и с тога се одважим да је потражим. Чуо сам да ее налази у ХамбуЈзгу под именом баЈ )онице ШенФелд и да је вјзло раскошно живела. С допуштењем КоЈ)ониним узмем половипу готовине своје и одем у двоЈзану, где се она скоро свако вече картала, а за чудо је сретна била у томе. Стигнем у гостионицу. Осветљени ирозоЈШ беху отворени , и тако се могаше у ноћи сјајпо чути звуци валцера који је тамо веома омиљен био. Полако пођем кроз двоЈ )ану, која је здраво богато и Јжекошио окићена. У последњој соби спазим гомилу људи сабијених. С великом муком довучем се донде и седнем на крај стола. Картаху се. „Плава Марија" имала је не чувену срећу. Већ је тројици однела новце до последње наре, а и играло се све на хиљаде. Она је седела на другом крају стола. Била је врло лепа. Била је од оних жена, које си морао обожавати, али љубити их ниси могао. А то је било због оне ироније , с којом је свакога предусретала. Она се смешила, и ваздан ПЈ)евЈЗтала златие новце својим белим прстима, а најпосле запита: „зар нема никога, да изиђе на мејдан.