Zemunski glasnik

ДОМЛТгЕ И СТРАНЕ ВЕГТИ. В е м у н. Просааиисмо даи св. Саве. Свечаност у цркви и пре тога у шкоди прошла Је као и ироШдих година. Но једно би имали приметити том приликом, што зацело мора свакоме пасти у очи, а особито Србину са стране, јер лако може бити да су се овд. грађани већ и навикали на то. Ту мислимо она многа „слова" што их деца на памет говоре у школи и у цркви. Тиме, што искључиво деца на тај дан говоре, добија та свечаност некако тип дечије свечаности. Можда ће то казати да је то с тога, што је св. Сава патрон школски. Али тиме се ништа не доказује, јер је св. Сава народни светац, па га ваља свуда и свако да слави. И узмимо на прилику, да у којем месту нема школе српске, онда се по овоме нашем начину неби тамо ни славио свети св. Сава. Најпосле и подноси да дете говори, али у цркви би могло са е,вим изостати. На тај дан и у цркви и у школи треба да се чује озбиљна и значајнија реч, него што она, коју мора учитељ према детету да скроји, II да месец дана с њим муке има, да га научи. У вече јебила „беседа са игранком" у дворани код „златног анђела." Приредило ју је надзорништво оншт. пев. дечије школе, а суделовало је и српска цркв. певачка задруга нод управом свога хороправитеља г. В. Хорејшека. Чист приход од беседе иде на опште корисне ђачке цели. С беседом је била и лутрија екопчана. Од 2000 срећки иродато је око 1500, а у ствари, што у то име дође од пошт. грађанства било је и лепих. Програм је познат, и мило нам је, што можемо казати, даје овогодишња беседа могла потпуно снакога задовоЉити. Певци и певачице, што певаху само или у двоје, надметаху се са збором, а и једне и друге беше мило слушати. Двопеве у „У тихој ноћи" и „Пој славују, пој!" одХорејшека, красно су певали. А тако су исто и први днонев „Пастирска песма" лепо одиевали. Јадно би могли само замерити , и то у певању „Соко бира." Певач има леп глас и лепо је певао, али оно не природно прелетање речи, оно брзање после четвртога слога у свакој врсти, и оно акцентирање, пгго мора да вређа свагсо ухо српско, то је све умалило утисак код слушалаца, утисак, који чини та песма, премда се на захтевање морало ипак двапут пе-

вати. Тај суд могаО се од свакога чути, који је био на беседи, а то већ с тога, што је та песма свуда позната, па онако како се пепа. ваљало је сложити у ноте. То сиомињемо с тога, што се надамо, да ће г. Хорејшек, који нам је већ толике лепе песме у звучној хармонији дао, за другу прилику то поправити. Од декламација морамо на првом месту споменити „Анђео Срба" од Ј. Ј. Спомињемо је прво, и ако је по програму на нослетку, јер је јасно, разговетно, слободно и лепо декламована, и што је највеће одобрење и задовољство код публике изазвала. Томе је можда и то принело , што се зна, да је сироче, без оца и мајке, па је на захтевање публике, да ионови декламацију, и декламовала бага „Сироче" од Риђичкога. Тиме је толико дирнула слугааоце, да се јасно могаху чути изрази сажалења у публици. И остале три декламације добре су биле, само избор у песмама могао је боље биги, које би и за децу лакгае и за осећаље угодније биле. Беседа је почета песмом св. Саве, и завргаена песмом на св. Саву, од Симе Поповића. После овога догаао је други део беседе — игранка. Кад је већ тако сретна постала нагаа славенска беседа да два дела: — певање и беседа и — играње, оно немамо нигата против гога, али би само било желети, да од дванаест игара — које су у програму наређане — вигае од четири српске игре буде. Завргаујући овај нреглед светосавске беседе наше, нека нам је допуштено јога коју рећи о беседи земуиској и о беседи у онгате. Ко се сећа прогалих беседа у Земуну, признаће, да ова(?) јога понајвигае носи српски тип на себи, премда и њој много не достаје, али се може извинити, јер овог је било уираво дечија беседа. Иначе желимо, да се на српској беседи у Вемуну чују песме које ће узбуђивати српско срце и сећати на велико име — Србин ; желимо, да чујемо легга збора, који ће иодржавати снагу српску, који ће увек бацити зраку ма на коју страну живота нагаега, како се не би заборавили, а сигали с иута, који води напретку и величини народној ; желимо видети и Србина и Срнкињу са српским осећањем, са чистом дугаом и богатим срцем, а рухо и спољагани накит ма и много сиромаганији био. Није беседа место, где се иоказује, ко је богатије и раскоганије обучен, ко ће се с мање речи пре допасти којој лепотици, ко боље и вигае игр;;

него је — могу СлободНО рећи по значају њезином — свето место, где ће се зборити све у српском духу и Како срнском срцу годи, место, са кога се мора и реч и песма чути, која ће будећи свест учвргаћавати Србина у самоиоуздању. Сваком беседом треба да се гаири темељ братској љубави, побратимству и дружењу, и да јача српска искреносг и погатење. У таком духу, браћо, ирирефујемо беседе, па ћемо од њих јамачно видети користи, а од назови-беседа само нас сутра глава и ноге болу, а' можда ко јога и како друго зло осети. На беседи негледајмо у женекињама „госпођице" и „1 л осподе" и „милостиве," него сестре и мајке, па ћемо зацело постићи ону велику цељ, којој служи „беседа" и братско друживање. У местима, где је рђаво развијен другатвени живот, као хито је то у Вемуну, ту је „беседа" ио сто пути добро догала, јер тако смо бар неколико путау години на окупу, где се можемо унознати и разговорити о доб})у и злу своме и свога народа. А употребимо само сваку беседу у иупом значењу њезином, па ће из ње излетити дух сложнога братства, задахнуће сваку кућу, опријатељиће их и удружиће их, и тако ће брзо постати цела ошитина, цела варога једна породица, једна беседа. А да би се то гато лакгае и гато пре постигло ми би предложи певачкој задрузи нагаој да се привати свуда већ уведених „села„ и „предавања." То и чегаће и лакгае може бити, јер није скопчано с трошком, као 1ИТО је беседа једно, а друго у „беседу" већсе увукло по нептто, гато биморали најпре искоренити, па тек да доноси плода. А да јенама у Земуну т.о од велике потребе и да би од користи било, свако ће знати, јер не може норећи да је овде друштвени живот неразвијен, да нема удружења, а без тога нема рада ни напретка. С. II. (3 е м у н с к а га т е д и о н и ц а.) Ономад у Петак бегае месечни састанак великог одбора нагае гатеДионице. Госп. уиравитељ, погато је известио одборнике о радњи у нрвом месецу њезиног постанка, рече да је одборски одсек закључио, да се од зајма на златне и сребрне новце, који и онако највећу сигурност дају , само ио нроцента три месечно наплаћује. Велики је одбор то одобрио, јер не би ираво било, кад би се при највећој сигурности јога и највећи интерес наплаћивао. То јеједини