Zemunski glasnik
149
речп г. Цсхмајстера, улалн са својом пратн>ом, што чиншпс п остала стрнна господа, иа сс ио том веНињс продужн. Нијпре зч;таие општиннр г. Пајић. У патрсном гонору позове општинаре на избор, пр -мда он жели, да најпре и гоиорннцп протнвне странке евоје основе раз.шжу, г јер тог сн.ч мнења. ма кнкнв лнчни раздор Да нас внн ове нуће раздвнјн, у том ело сви сложни, да благоетиње оне внроши подижемо." Из опортунитета препоручује, да се бнрп, и тиие да се чинн нисокој владп по вол>и , која нам је зн крптко нреме толике милоети чинила : дала ним је нустару . двидесег п толнко хил>ада Фор пнги нн подизан>е школског здни,а , м пр. „1>а! погледпмо наше етнн.е, видимо да ћемо ј( ш много којеипа морати молити од високе владе; но.шжнј је Земуна саевим лош (?), за уфранцгал нема добра пута, као што га нема пи на гробл>е." и нр. Оншт. г. Ж Оасилијевпћ одговори : нпо се тиче иустнре , то је нсга еамо иоврнћена у ниаовину онштине, дакле тиме оннпинн ннје учншена милосг, као шго није ни са подта1вем школског зднњи, јер оноје држивпо, а у дужности је држави, да се стнра за школу. Ми не живимо у деспотској држани, где приво знвпси од мнлости... Оппгг. г. С. Андрејевић примети на то : кад се није чинчло мнлосг са нустаром, наштоје оншпша онда послала депугацију пресветлом пресголу, да ју нзмоли од царске мнлости ? Царекоч мнлоетн добилн смо пусгару; њојзи имнмо знхвнлнн бити. (Гвршнће се.) — Са свију страна чују се жадбе због садашљег пловног реда дутпичких дађа иа Дунаву. Највише се туже Земунци, што наша варош нема непосредну св езу са Нештом. Местним наробродом до Новог Сада, и тамо тек прећи на пештанску лађу не 8годно је по нас. Та Земун је по. себи знатна штација, а пј)и том је гдавна скеда због Беогрзда, Нанчева и дол>них савских штација, што би требадо да се узме у обзир. И Титедчане и Бечкеречане јако смета нови тај пдовни ред. Ономад чекаше више њих иутника у Титеду пештанско-оршовачку дађу, с којом хтедоше једии у Земун и Београд, други у Бдашку. Ади се та дађа не сврати у Тител, нити ту има местнога пароброда, који би путнике до ('ланкамена одвезао и други довезо. Насажери за Титед морадоше до Земуна путовати, а одавде са сегединском лађом натраг у Тител. Неколико путника довезо је нропелер „Архимед" из Титеда у Земун. Од Понедељника ндовиће сваки дан саШ) не Средом и Нетком местни брод између Земуна и Иовог Сада, У но ноћи подази свагда од Земуна. Петком подази такође у по ноћи одавде оршовачка дађа. м. и. У каФапи, при угодном разговору, позове г. Коста Поповић долеименовану господу, да у корист од глади страдајуће браће Личана мали дар принесу. Лепоме иозиву
они се с места одзову, знајући да за гладујуће најмањи дар већу вредност има, него и најлепша здравица при вечери. Ево јаван рачун о тим прилозима, који су већ одиравл>ени Личанима иреко уредни-
Госп.
Мајор Пет. Јавановић
ф.
5,-
11
Игњат Басидијевић .
11
5,—
11
Пав сан иј а Ди мит р иј ад е с
11
5.-
11
Стева Вукомановић .
11
5,-
V
Капетан Грковић . .
11
3.-
11
Константин пд. Спирта
11
3,—
11
'Борђе пл. Спирта .
11
2. -
11
А. Д. Јовановић . .
11
2,—
11
Мате Ивић
11
2,-
п
Коста Поновић .
11
2,—
11
Вацслав Хорејшек .
11
2,-
11
Петке и Херцл .
11
2,—
11
Фрања Водф . . .
Г
2,-
V
Мате Кеглић .
11
2. -
11
Димитрије Биадо
11
2,—
V
'Б .)ј »!)е Солар . . .
11
1,—
11
И. К. Сонрон . . .
11
1. -
Марија Каспаридес .
11
1.—
11
Фрања Ферко
11
1. -
11
А. Вајнрихтер
11
1. -
V
Богојевић . .
11
1,—
11
Павде ИГомо.ђи
11
1,-
Т)
Један поручик
11
1. -
11
Мијат Стојановић
11
1.—
V
Алекса Марковић
11
1,-
11
Маркус Флајшер
11
-.50
Од
г.
ф . 54.50 Светозар Л. Јовановић 1 дук.
— Из Београда јављају иам: Из ггоузданог извора чујем, да ће принц Наполеон на своме путу преко Беча у Цариград и срнску нрестолницу посетити и да ће се ту два дана бавити. Он ће као гост светдога кнеза нашег седети у великом конаку, и за то време становаће његова светдост у маломе конаку. Управа двора већ је добида надог, да нужне припреме предузме. — Господин Цу.кић води важне преговоре са царском владом у Бечу; изглед је, да ће отуд лених успеха по Србију бити. Не само што се надамо поштанског уговора са царевином, него и консудатска јурисдикција да ће престати у Србији над аустријским ноданицима. — Аустријски гдавни копсуд г. Ленк, који је хтео још прошле недеље да оддази, и био се опростио, добио је налог, да остане још двадесет дана у Београду. — Хрватска регниколорна депутација подази до који дан у Иешту, да уговара с угарском депутацијом. Унионисте се надају, да ће депутације до ускрса свршити посао на задовољство мађарске подитике.
— Из Вировитице у Славонији јављају да је управитељ телеграфа по имену Јосиф Брудер са више стотина Фор. умакао. — Укупни приход земаља угарске круне износи 101 мид. Форинти. 56 мил. иду у државну касу за заједничке потребе. 13—15 м. треба се за грунт. облигације угарско-земаљске, остатак од 30 мид. потрошиће министарства правде, просвете, подиције и пр. Башка иде за грађење гвоздених путова и регудисање река тридесетичетири мидиона Фор. — Из Иеште се чује, да је Мадараши издао прогдас, којим се позива народ, особито демократични кдубови, читаонице, беделспици и учитељи, да суделују код петиције у што већем броју, која ће се послати, да се устав по законима 1848. г. обиови. — У Букурешту умало што не беше сенат распуштен. Братијано је иреддожио кнезу, да се уздржи, док непређе питање о грађењу жељезнице и о реорганизацији војске. За грађегве гкељезнице има две понуде. Прва је Офенхајмова, друга од стране Пруске, и за ту се кпез веома заузео. Ади како пруски нодузимачи од своје стране недају никакве гаранције за извршење, а од Романије ведику ишту, то ће тешко шта бити. Па најиосде, ако сеутоме сенат баш и сдожи са жељом кнежевом, опет ће бити распушген, кад дође до закона о реорганизацији највишег касационог суда, кога ће сенат одбацити. По најиовијим пак гдасовима из Букурешга прошао је некако у сенату пројект пруских подузимача за гвоздени пут, али усдови су тако теретни за народ, да је сада њиме ведико огорчење и узрујаност овдадала. Док се пак почне јавна дебата о концесијама наићиће вла,1,а на такав отпор, због којег ће морати сенат распустити, или ће министа])ство отстунити. — Немири у Тулузи беху велики , много већи, него што их неке новине француске претставише. Мноштво се народа искупидо и ноћу између 10 — 1 сахата све га је више бидо. Носили су црвен барјак и викади су: „Живела ревулуција!" „Доде с царством!'' и певади су републиканску песму „марсељез." Гомила је подунада све Фењере, у којима је гас горео, упала у главну полицију, и разорила све што је имала. За тим оде дому војеногуправитеља и иолупа му све прозоре,