Zemunski glasnik

У Зе.м\ну, П. Марта 1808.

Земупски Гласник излази ИеЈсљом у јутру. Цеиа *у је годишња 5 фо - Предплату иа Зеиуиеки Глаеник приил из Аустрије Сопроиоиа печатњп рииги у бапкнотаиа зајсдно с поштаринои ији достављашем у Кјћу. 3« у Зеиуну. иа Београда и Јнутрашње Србије г. Велимир Саложић ) ПеопредЛројиике у Србији етаие лист онај дукат цесарски с иоштарино«. Број 20. граду. Предбројпици из Босие, Хорцегонине н Старе Србнје нредброје За Босну, Хрцегонииу и Стару СрЛију 60 гроша турских, I ан турске се у плаћснии нисиииа код управе вилајстске печатње у Сарајсву. Без

поштарние, коју предбројииин саии ииају плаћиги.

н п к а ц а н и к а к в е с е н е у в а ж а в а ј у п а р у ч 6 и н е.

ЕКОНОМНА ЗАДРУГА У ЗЕМУНУ. Читаоцима овог листа познато је, да се поводом доласка г. Пејаковића и у Земуну склопила економна задруга. После дужег оклевања састао се одбор и закључи, да се изради штатут друштва, но да се , најпре да молбеница једна на високо министарство. Одломак од ове молбенице, коју је написао г. Ивић, ево саопштавамо овде читаоцима. „После свестранога саветовања, узимајући у обзир и овдашње околности и одношаје, одбор је једногласно закључио, да друштво, које ће се основати, има поглавито радити на иоболшању з«мљед«л<5ких производа, ако желимо, да нам становници наши материјално благостање уживају. Одбор признаје корист, коју доноси петрињско друштво, које је у свој делокруг и друге гране економије уврстило, и потмуно уважава корист такога, тако рећи човекољубивог друштва, и одбор се потпуно уверио, да ће се све гране економије, па и само газдовање у кући подићи, ако се материјално благостање постигне. Али поред свега тога, одбор је морао узети за основу, да нам тим друштвом, што ће се оснОвати у Земуну, ваља ићи особито за унапређегвем земд»еделских производа. Имамо задруге за трговину и занате, и они се старају о унапређењу њиховом, и траже сретства и пут за то и начин којим ће их употребити. Имамо штедионицу, којој је цељ да шири у народу мисао, да ваља штедити, и која свој капитал на различне гране радње издаје и промеће. Имамо школе, о којима наша политична ошнтина бригу води. које нам изобрангење подижу, и које помажу да се истисну рђави обичаји, што се временом увукоше у народ, а од штете су по морал и благостање. Дакле само се земљеделским продук-

тима непоклања потребна пажња. Поједине гране пољских производа као скотовотство и свиларство са свим су на ниском стенену. Друге опет, као воћарство , само поједини раде, дакле неприносе општу корист. .Тош с већим правом може се то рећи о пчеларству. Поље и виноград још се ионајбоље ради, а^и опет не онако, као нгто нас у томр наука и искуство нанреднијих народа учи, и ако су то најзнатнији извори нашим становницима. Зада^а би дакле овога друштва била, да душевне силе у колико их овде има са производном снагом и радњом нагаих суграђана сложимо, па онда заједнички да радимо на томе пољу. ОдЕовари лл друштво у томе погледу нашем очекивању, онда ћемо за неколико година видети лепу промену у унапређењу пољске производње. Тако би ударили темељ трајућем благостању. Схваћајући тај озбиљни задатак, одбор је радосно приступио послу, и изабрао је нас као под-одбор да израдимо штатуте, и да подпесемо ову молбу вис. држ. ратном министарству, што с иоштовањем и чинимо. Ако ће ово друштво да цељи својој одговори, то мора осим искуства, особито под овим климатским одношајима учињенога и науку узеги V помоћ, па све што је за нас удесно у практици огледати, и повољне резултате у народ увађати. Тој задаћи моћи ће наше друштво само онда одговорити, ако се устроји по начину других таквих друштава. Друштво мора имати екон. двориште (1аш1\у1г111 Уег8ш;||8|1оГ) као неку школу са једним човеком, који је у томе потпуно вешг, па ту све и у теорији и у пракгици пробати. Од туда би велике користи било по пољску нроизводњу. Ту би се и школска младеж у часовима одмора могла упознати са пољском радњом и могла би темељно знање у томе

послу задобити. Управитељ такога завода био би обвезан да практично и теорегично учи децу. Па осим тога могли би и одрасни пољоделци очима видеги целу радњу и познати у практици пгга је боље и корисније: У томе погледу потпомаже нас и искуство толиких завода, и ми смо за устројење такога завода, тим више, што V целој граници на пггету пољске радње таког завода нема. Тврдо смо уверени да ће нас вис. ратно министарство у томе потпомоћи, и с- тога на основи реченога, подносимо ову молбу: Да нам у име таквога завода један део контумацког земљишта за навек или на неизвесно време даде, а томе стављамо ове основе , које би вис. министарство имало у обзир узети: Овдашњи контумац постао је сад са свим излишан, јер се у њему само ванредно, кад је у Турекој марвена болест, санитетс-ко чишћење кожа предузима, почем је пређе за одржање здравља државних становника служила. За ту цељ требало је веће земљиште, и сада стоји скоро сва та земља бесплодна. Оамо неколико вртова служећих чиновника стоје као оазе у тој пустињи , и тим је већа жалост и пггета, што никакве веће користи недоноси. Због положаја тог простора на јужном крају вароши, а затим што је ограђена и плодна, јер дуго није обрађивана, са свим је згодна за тај завод, и ми незнамо згоднија места у околини Земунској за тај посао. Да би куиили таку згодну земљу треба новаца, којих би ми једва толико имали, и онда неби могли подићи зграде, које су за такав завод потребне. А не би могли баш ни добити земљу тако близу вароши, да би деца * могла, чегаће шта више и сваки дан ићи. Оамо ;је контумацка земља за то удесна. Прилажемо под А. нацрт њезин. (Свршлће 14'.) :