Zemunski glasnik

172

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. Иододбор, коме је по«ерено да изради правила за економну задругу Земунску, свршио је тај свој посао, и ономад у Четвртак имаоје састанак, на коме беху прочитана израђена правила, и по неким малим изменама одобрена. Још ке их велики одбор проучити , и пошто их буде одобрио, поднеке се влади на потврђење. Штатут овај, који је нагшсао члан подобора г. Ивић, укратко је ове садржине. ИГтатут подел.ен је на четири главна отсека и тридесет и девет параграФа. Ирви отсек говори о делокругу задруге и њезиним правима. „Усљед највишег дозволења склопе приватни људи у Земуну једно друштво па ту цељ, да потпомогну земљеделство у свима решетају и гранама, и да протресају, какав уплив закони и управа на пољеделство и народну привреду имати могу. Према влади имаће се задруга сматрати као саветујући орган, те је дужна, да на питања, која се њојзи ставља, по савести и души одговара." Да би задруга своју цељ постићи могла, дозвољено је њојзи, да све законом допуштене мере нредузимати може. Поглавито ће држати састанке чланова својих, и других особа , које су веште у економији, ради договарања и поучавања један другог у економним и привредним стварима. Но почем теорисање без практике слабо плода доноси, то ће задруга завести једно двориште (мајур) за практичне покушаје , с којим ће управљати један теоретично и практично изкусан пољеделац. Ово двориште служиће уједно и учећој се о младини за углед у нрактичној економији, премда је задруга намер на, у будуће још и носебну економну школу завести. Задруги снада у задатак и то, да народ добрим економичног садржаја КЈвижицама и списима иоучава, као што ће и завести у своме стану библиотеку од стручних књига и модела од справа. Она ће и резултате од нокушаја својих путем штампе јавности предати, '.еако би могли бити од користи вејшмкруговима. Овазадруга ћеипредчоге поднети влади, у корист нољеделства, и пр. Други отсек говори о члановима задруге, њиховим правима и дужностима. Члан ове задруге може сваки доштен човек бити. Чланови се деле да осповаче, на потномагајуће , на

дописујуће и почасне чланове. Основачи су оне особе, које се обвезују, за две године дана педесет Форинти платити, потпомагајући чланови пак они , који годишњи прилог у друштвену касу плаћају. Колики ће тај прилог бити определиће главна скупштина, но више од четири Форинте годишње бити неможе. Друштво набавиће о свом трошку згодне справе земљеделске. С тим справама моћи ће се сваки земљеделац послужити, ако плати прописану таксу. По штатуту биће ова такса упола мања за чланове задруге, него што ће је имати платити остали земљеделци. Трећи одсек опредељује устројс.тво задружне управе. Са задругом управљаће један на више оделења подељени одбор од дванаеСт чланова итолико заступника, са једним претседником и потпретседником. Нретседник заступа задругу у спољашним одношајима, и бира се као и одборници од свију Земунских чланова задруге на три године. Сви одправљају дужност безплатежно, као итајник задруге, који има права гласања у одборним седницама. Тајник врши канцеларијске послове задружне и члан је оног оделења одборског, коме ће бити поверено, да испитује списе, који ће се нутем штампе јавности предати. Осим тих управљајућих органа поставиће се и један економни учитељ, и послужитељ који ће обојица бити нод платом. Врховну управу мајура водиће пак један тога ради изабрани члан друштва по издатим посебним му правилама. Четврти одсек говори о главној скупштини чланова, за коју прописује, да буде редовно један нут у години и да се држи јавно. Сваки присуствујући члан има у њој право гласања. Ако је потребно моћиће одбо]> и ванредну главну скупштину сазвати. Главна скупштина закључује између осталога о овим предметима: она бира претседника, нотпретседника и одборнике, почастне и дописујуће чланове; закључује, да се влади поднесу претставке; да се држи изложба од зем.веделских и овима сродних ствари ; решава, коме да се дају премије, медаље или друга одличија; опредељују илате учитељу, послужитељу и пр. и издаје овима службена упутства. и т. д. и т. д. Ове су главне црте из штатута, који је одобрио пододбор. До који дан сазваће се велики одбор, да их, као што рекосмо, и овај проучи и одобри , па ће само од погврђења владе зависити, да ово друштво почне п,то скорије свој користан рад.

— Усљед закључка варошког заступништва у седници ирошле недеље позвани су општинари у трећи дан ускрса на састанак. Нознато је, да ће се већати о томе, како да се заведе у нашој вароши недељна школа за занаџијске и трговачке ученике. Као што чујемо, позване су на тај састанак и неке особе, које нису општинари, да се с овима посаветују. Важност предмета изискује, да што више оиштинара буду на састанку. •— Са Сегединском лађом у Среду дошао је у Земун из Титела ново наименовани нуковник срнскобааатске регименте и досадашњи командант шајкашки г. Коција. Допратише га шајкашки ОФицириса бандом. Други дан је отишао г. пуковник са оршавачком лађом на своје ново определење. Да се с њиме састану дочекаше га овде пуковници варадинске и ианчевачке регименте господа Шарић и 'Ворђевић. — Исто вече прешао је из Веограда претседник државног савета г. Јован Мариповић, који је у Четвртак са сисачком лађом отпутовао Савом. — Јуче се вратио г. Каљевић, уредник „Србије," са свога пута у Женев, куд је био пре неког времена отишао због свога брата, који се удавио у женевском језеру. Као што чујемо, ненађоше тело младићево. — У Новом Саду (укинуће се скоро заведена реалка с тога, што варош неможе да троши за издржавање њезино. — Ономад у Среду ушао је у лађу код Базијаша генерал Игњатијев, руски иосланик у ЦаригЈтду. На истој лађи јавља „Лојд," налазио се и српски агент у Вукурешту, скојим ће заједно нутовати до Ттурђева. — Угарски је сабор вериФицирао Кошута Лајоша за застунника сабора, Тим новодом надају се, да ће се негдантњи диктатор поврнути. Деакова странка мисли, да се неће вратити, јер држе, да се оп неће покорити захтевима пи сада, а то еу, да се завери верношћу према краљу, да се настани у земљи а да се одрече иностранства и да се ноко ])и данашњим законима. На то ће Кошут тегако пристати. — Архиепископска православна консисторија у Сибињу е]>дељском нрогласила је цркву свете Т])ојице у Врагаову за јеретичку , и с тога је изрекла запт над црквеним добром њезиним. Грци и Бугари, који