Zemunski glasnik

173

еу парохијани те цркве, јесу по појмима славне те консисторије јеретици, што хоће да се у њиховој цркви и одсад служи грчки и славенски, а не влагаки. — Министар Финансије у Бечу г. Врестел предложио је царинскоме већу пројект закона за преколитванске провинције, који прописује напдаћивање пореза од движимог и иедвижимог имаља свију житеља. Но том пројекгу плаћало би се од непокретцог имања девет десетина процента, то јест од 100 Форинти 90 новчића, кро.з три године одчестно. Рачуна се, да цело недвижимо имање у Аустрији, ван угарских земаља, око 50 хиљада милиона износи, те б и отуда око 450 мулиона Форинти било ирихода држави за три године дана. Од движимог имања, премда у СЈми толико не изиоси, али би се од њега по пројекту већи проценат плаћало, опет би толикб дохотка било. Против овог пројекта појавила се велика агитација Како у Бечу, тако и по провинцијама. и с тога мисле, да ће га министар повући. — У Румунској нар. екупштини учинњен је ту скоро предлог један, који у великом степену вређа природно право лл тско. По том би предлогу доиушћено било Ј еврејима обитавата и посдова радити само по где којим местима, не покретна добра не смеју притежавати, она што имају морају за извеетан рок, који је веома кратак, продати. Осим Русије, све су ведике силе посредовали код румуиске владе, да се тај не човечни- предлог не изврши , кад би и прим .Бен био од скупштине. — „Лојду" јављају из Рушчука, да је тамо ово дана донешепо 100 тоиова с потребном џебаном. До Који дан рчекују и 30000 иушака игљењача за војску, од које ће доћи после ускрса 20 батаљона, те ће у Вугарској бити до 50 батаљона регуларне туреке војске. У Оидисгрију и ГОумлу долаае 4000 војника редиФа. — Велики везир је ту скоро поднео судтану извештај опокрету критскоме, који је порта у препиеу и заступницима страних сида саопштила. Ове четири тачке набраја Фуаднаша за главие \ зроке том иокрету: 1. Оиште реводуционарне тежње светске; 2. Притисак што чини здоупотребито јавно мпење на евроиске кабинет.е; 3. ЦГго су се усљед тога нритиека взвезле толике Фамилије са Крита у Грчку ; 4. Руске еплет-

ке свуда по источним земљима. Три прве узрока порта неможе уклонити, јер су ван домашаја њезине моћи. Против четврте точке, тојест руских сплетака готова је , да им на пут стане. Порта уверава, да ће нови губериатор Хусеинпаша умети даутемељи мир и поредак, почем је крићанима подарени устав сасвим демократичан. Уз то уверава велики везир стране застуинике, да ће порта непрестано старати се, да уведе реФорме свуд у царству. — У Тунису, као и у суседном Алгиру, страпша глад утамањује људе. Прогале недеље иослао је СулТан две лађе са раном страдајућим у Тунису. — Енглеском друштву дошло је коначно дозводење на грађење жељезници у Једрене. — Усљед уговора с Прусијом од године 1866. имају јужно-немачке државе своју војску уредити по пруском начину. То се сад извршује и у Баварској. Том придиком догадо је у јужним иредедима те краљевине до сукоба с војском, која беше изасдата у номоћ вдаетима, које добигце надог да понишу новаке и дандверце но ерезовима, чему су се стаповници противиди. Парод на цедоме југу Немачке ни најмање нема еимпатија према Прусима. — Млади краљ баварски одрећи ће владе. Болешљив ка о што јест неможе да вргаи дужност, која је скопчана са владањем. Он иати од исте болести од којеје његов отац, крал> Максаумро. — Скоро сваки дан читамо о новим побунама, знацима незадовољства у Француској. Но буџет за 1868 најбоље ће показати стање у Француској. За најважнија министарства: земљодедија, г ј -рговине и јавних посдова одређено је само 163 '/. г мидиона Фор. за просвету 25 '/. г мид. а војено мипистарство прождире 419 'Д мидиопа Фр., марина 184 3 Д мид.! На сваку породицу пада 112 ф. И нл југу Француске множе се бунтовне појаве и дтемонстрације иротив садашње системе. Прошде педељ.е било је иемира у Греноблу, и поредак ее тек повратио, кад је војена еида посретствода и вигпе и>их биди су похапшени. Повод нереду бегае, гато је полиција забранида иретстављати позоришгио дедо једнога мдадбга ГренобљаНа. Из нозорипгга отигади су ђаци, којима се и])идружило (44.1 а света гататуи царевој пред подицијбм, где певагае бунтовну песму „марсељанкуи пикаше „доде са царем!" Градоначе.5ник\ г , уиравитељу полипије и арциби екупу разбнше прозоре с камеиом.

— Инглеска, којој је државни приход још од толико година свагда надмашио расход, у лањској години имала је више трошка него прихода, и то због ратнога похода у Абисини ји. ДеФицит износи до 4 милиона Фунти гатерлинга, око 40 милиона Форинти. — У инглеском пардаменту дебатује се сада о важном по ту државу предмету. Немири у Ирдандској побудише вдаду, да неке по себи не знатне реФорме уведе. Опозиција у пардаменту зактева издашније реФорме , иогдавито иште , да се укине нреимућство вдадајуће ингдиканске иротестанске цркве над катодичким Ирдаидезима. Привилегије ове цркве не само гато смета већини становника, који су ватрени ириврженици католичке цркве, него она и њезиии дастојанствеиици притежавају велику че.ст непокретних добара у Ирландској као властници, који Ирландези обделавати морају. Околиости, под којима живе ови на добрима иигдиканске цркве и епископа њезиних, сродне су стању раје. која обделава вакунска добра у Турскоме царству , тојест рада и зноја доста, али пдода јок. — Руси све више уевојавају земље у добокој Азији. По иовчјим гласовима опет су један знаменит град Хориут на додњем Оксусу заузели. Они се приблужују граници источној Индији, и већ сад долазе у Европу вести о њиховим делима у тим удаљеним земљама иреко Каликуте у Ипдији. — Сваки дан очекује се , да ее изрече нрееуда над оптуженим претеедпи ком американским Џонсоном, јер еу испити већ окончани. — Из Мексике јављају да је Лопец. нздајица цара Максе, затворен у Мекеики. Томашљи велики еуд је прогдаеио, да је пресуда , по којој је погубљен цар Макеимилијан незакоиита, гато је против конетитуције. — Цар бразидијанеки и парагајска репубдика у јужиој АмериЦи ]оп1 од дане бију крвав бој међу собом. По најновијем извештају, царевци надбише републиканце и оевојинге им гдавни- град. Вј)азилијанека Фдота од гаест оклопппца пдовила је уз реку Лл-Пдате исггод бедема главне варотпи Хумајте, коју бранкше 180 топова, но не одбранншз је, јер пемогоше челичпим окаиницима дађама нипј га доеадити. Уе.ве,}. ове победе зак.вучнће се Мир.