Zemunski glasnik

У Зем\пу, 7. Априла 1868.

ГЛАСНИК

Зсиунски Гласпмк излазп Недељол у јутру. Цсна му је годииива 5 фор:лт1т:1 у банкиотама зајсдпо с Поштарииом или доставл,ан>ем у кућу. За предЛројвике у Србији стпно Јист овај дукат песарски с поштарином. За Боспу, Хр1Чтовину и (лару Србију 60 гроша турских, ) ан турске иониарине, коју Предбројиици сами имају плаћати.

Нредилату па Земунски Гласник прима из Лустрије Сопронова печатња у Земуиу, из Београда и унутрашљс Србије г. Велимпр Валожић у БеоБрој 23. граду. Предбројииии из Босне, Херцеговиие и Старе Србије предброје се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без поваца никакве се не уважавају наручбиие.

ПОДИЖИМО ДРУШТВА УМЕРЕиости. Од Дра >1 и .1 о ш а РпдојчиЂ а. (Наславак, види број 19.) Бндиди смо , какве жалосне и неизб.ежне иосљедице очекују свакога, који се пијанству преда. Дај да видимо , не би л' се овоме злу, које је код нас тако јако овладало, лека наћи могло? 1>и ли се предупредити дало, да ово кужпо бп.т.е, што народ паш трује, своје кореље све и даље не распростире? Ео се једареду ово зло увалио, и пнјаиству п редо, тај се ове страсти лако опростити не може.. „Наука је једиа мука, а одука две." Иште сз ту и снага во.пе и снага разума, а онај који је по несреки ове гнусне страсти доиао, ниги има етално воље, а још мање разума. Истина ми велимо , да не стоји у наптој власти, колико ћемо живити, а.ти како ћемо живи ги, то је у вољи и снаги нашој. Али овде видимо, да је онај, који се пијанству предао, снагу воље и разума, а с тимиличну своју слободу, овај леии дар природе, изгубио ; он је сигби роб грешне страсти своје постао! Наш ирост народ има лепих врлина,, има нлеменитих евојства, од еаме ирироде му дарованих. Еад би се ови лепи природни дарови изображењем раввиди и у нашем пуку очеличили, развијаЛа би се тада спага наша и душевна и материјална, и ми опда не би стреиили од утицаја етраиих, свакојаких , на очевидни уштрб наш; ми би тада у свему више евоји били, више самосталии. На ово ћемо морати винте се од сад обазнрати, више о том даном приликом нрозборити, јербо нам у овом обзиру миого и премиого • ие доетаје. Уа еад ћомо толи:<о иавести, да нам јс евега дуЈКноет на одрис.нпе наше, да игиг. е.г)л, пашу брлхшмо и

да је сачувати старамо се, јер њој млоги непријатељи грозе. А који су то злотвори њени? Потражимо их најнре у нама самима, у срцу напгем, у души патпој. Зар нијанство и друге необуздане страсти, злоба, завист, опадање, подлјГ карактери нису највећи злотвори личне слободе наше? Зар пијанство није робовање страсти, а са тим и злотвор личне слободе његове? Јест богме један од највећи неиријатеља и злотвора, јер когод се пијанетву преда, већ тој страсти робује, докле га год немилице у тисућу зала и болеети не баци. Врлиие, које су човеку урођене, к-ао поштеше., че.етољублЈе , постојанство карактера била би иоглавита моралиа средства, којима би нашу личну слободу од пропасти сачувати могли. Мстина , да от)е врлине још од тгрви година детињетва ваља ]>азвијати и укренљивати, да ее честити и поетојани карактери код младога параштаја развијају, и опда би се с тим сшрасши, којима шолико робујемо, ушаманиле, Нлооражанаи.е народно би.ш би најпоглавитије ередство за то, добро уређене, не само основне школе, него и занатлиске, економне; иедел.но ноучавање одраспије младежи. Отимби се мпогих зала, која нас тамањују. опоостити могли. Ово %'ЈЈ х би удеснија ередства била, пего она старијих законодаваца, који еу пајстрожије мере употребљавали иротиву певољног робовања етрасти, а тако п нротиву пијанетва . и па то су тежили, да пијаиице, који се ггоправити и бдвратити не дадоше, обпггем презрењу човечијем предаду. Тако је код старих Атињана иијапица од Народа тако презрен био, да никаква ириступа нити у јавноме Друштву имао пије , нити се смео при јавним еудилиштима показати. У пајсветлијој епохи римекога живота. кад је јо:п чистбта карактера и поштење владало, покрај рспубликанске

слободе, опет су противу пијанства тако строги били, да су пијаницу с тим каштиговали, што су му на јавноме месту браду обријати дали, да са тим означе, да није више достојан , да у грађанско друштво дође, јер је са пијанством и памет изгубио. Шпартанци су изопијане робове своје као страшило деци својој на углед стављали, да би се, сматрајући овако гадну слику застрашили од пијанства. Сваки дакле , који жели најсветији дар природе, своју слободу сачувати, тај мора у обуздавању своих страсти и пагона решителан, постојан и одважан бити; мора своје достојанство као човек да сачува , и да у свему умерен буде , пгто му је тгрирода на уживање дала. Еад би се страсти, личне слободе наше злотвори, изображењем таманиле, онда би и неумерености у пићу крај био, онда не б* од невина весеља ]>а})але се одма пијанке", из које толико зала и невоље произлазе. У овом обзиру имају Јевреји, који су из најстаријих времена еа евојим верозаконом и ираВила за чување здравља уместно скопчали, лепо иредапије њиових евегнтеника, које би вредно било, да ее и код наоутуби: Еад је Ноје виноград први наеадио , до!)е иечастиви у њега и' рече: драго биље, ја ћуте мојим ћубретом подизати. Па онДа зако.ве над чокотом јагње, лава и свигву, натопи га крвл.у њиовом, да се снага крви ових животиња и сад у вину показује. Ео дакле умерепо пије, онај ће благ и весо бити као јагње^ пређе ли меру умереносги. онда постаје дивља звер, а кад најпосле страст овлада свима чувстгима опда је и памет изгубљспа и пијапица со "ваља као и свиња 110 блату" •( Гродужиће. се,) л