Zemunski glasnik

180

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. На последњи састанак наших варошких заступника нисмо могли сами доћи ; извештај о њему, који доносимо мало ниже у овом листу, добили смо са пријатељске стране. Главни иредмет, о коме се већало , бејаху школе за ученике занатлијске итрговачке. Заступништво поверило је једноме одбору, да скроји план, по коме би се устројили ови заводи, и знајуки за крајњу потребу њихову, наложило је уједно одбору, да до 9. о. м. дотични елаборат поднесе. Као што чујемо , речени одбор својски ради на том послу, те ће моћи до уреченог дана, у идући Уторак, елаборат свој поднети заступништву, које је тога ради већ и сазвато. На истоме састанку варошких заступника наименован бешејош један одбор , коме је наложено , да начини правило, по коме ће се милостиње скупити и делити у нашој вароши, и тиме да се уклони досадно просјачење досадашње. Желити је, да би и овај одбор посао свој ускорио, и свој елаборат што пре на одобрење поднео. Просјачење особито страних скитница и убоги преотело је мах, и највише досађује људима, које не седе у главним улицама. Истина, најбоља правила не вреде, ако се по њима не поступа, но надамо се, да ће власт настојавати, да се иста строго извршују. У идући Четвртак држаће се у овдашњој јеврејској синагоги благодареће богомоље с тога, што је дозвољено, да могу и Јевреји уживати равноправност грађанских права. Познато је , да осим у Земуну нигде у војеној граници немогоше Јевреји становати и општину сачињавати. И овде им је био број ограничен. Јевреји имали су дужност, јавне терете носити и новаке давати, али је само најстарији син могао очину кућу наследити , женити се и за себе Фамилију основати. Браћа његова то чинити не смедоше; они су морали себи други завичај потражити , ако су хтели удомити се и живети, као што прописују закони природе и државне успешности. РеФормама за границу изишавшим укинуто је то не праведно и не природно стање Јевреја. Онж се могу сад свуд настанити. Овдашња јеврејска општипа закључила је, да поводомг добивених права приређује свечано богомоље у овдашњој синагоги у Четвртак 11. о. м. и позвала је тога ради еегединског равију г. Лева, славно познатог је-

врејског свештеника и проповедника, да чинодејствује при тој светковини. Исти ће доћи овамо и повесће и тамошњег јеврејског хороуправитеља с певцима. Штампани распоред за црквену ту свечаност изишао је, као што су и позивнице разаслате на особе свију вероисповеди. (Општинско веће 2. Априла.) Састанак овај поглавито беше сазват ради тога, да се заведу недељне школе за ученике трговачке и занатлијске, но осим тога дођоше и други предмети у претрес. Седници претседавао је г. Градоначелник, и од стране магистрата био је варошки адјункт г. Орељ, који је протокол водио и сенатор г. П. Петровић. Општинара било је за закључак довољна броја. На састанак дошао је и г. др. Радојчић, као млан школске комисије. И г. директор Радеј, г. надучитељ Сто^ановић и г. учитељ ђукпћ били су позвани. Почетак седнице беше у 9 сахати. >^/ Најпре је био на дневном реду речени предмет о школама. Г. Градоначелник рече, да је изишла од војеног министарства још 1864. године наредба, по којој се имају повторавајуће школе завести. 'Га се наредба прочита. Кад је била прочитана, цокрену неки општинари пнтање, да ли је могуће, да се по овој наредби заведу овде недељне школе. У тој наредби усвојило је војено министарство она начела, која је бивши просветни савет државни поставио за такве школе. Један је општинар зато и чинио примедбу, рекавши. да се о томе дебатовати неможе, почем је то закон, по коме ваља поступати. Овде може бити само питање, рече, како би се ио тим начелима могле такве школе завести у обзиру на овдашње околности. „Најпре, рече општинар г. Ивић, ваља начела усвојити, да се за српске ученике и за оне, који желе на српском језику поучавати се, засебне српеке, а за немачке или оне, који на том језику >оће да се уче, немачке школе заведе." Овај предлог г. Ивића наиђе на опозицију и беше повод подужем дебатовању. На тоје г. др. Радојчић предложио, да се један мешовити одбор избира, који ће ствар темељно и свестрано испшати, ■ под претседништвом г. Градоиачелника њиме израђени елаборат заступништву поднети; јер је предмет, рече, такав, да се меможе о њему у многобројној скупштини и на брзу руку решавати. Предлог г. др. Радојчића буде усвојен и ови су чланови за мешовит одбор тај избрани : Господа нропст Житвај, парох Н Савић, др. Радојчић, др. Миланковић, Радеј, Стојановић, Волф , Фелбер, А. Д. Јовановнћ. Солар, ђукић и Г-опрон, и као надзиратељи немачких и српских школа вар. унравитељ г. Карл и вар. адјункт г. Орељ. Одборницима јо наложено. да елаборат свој до 9. о. м. засгупништву поднесз'. После тога обрати општинар г. Ивић пажњу заступништва на светковање еветаца оба верозакона. Он у ту сврху нредложи, да се при светковаЊу празника потпуна равноправ-

ност упражњава. Он то чинп с тога, рече, што су на српску благовест зидари на кући једног католика, која је близу цркве за време службе радили, н што је то овоме било пребачено. а напротив на римску благовест забранила је полиција свакн јаван рад. Што је баш он, рече г. Ивић, ово питање покренуо, узрок је тај, што би то било за општинара православне вере деликатно, а слога међу грађанима изискује, да се тај предмет што пре у смислу равноправности решава. Закључи се, магистрат замолити, како би се у будуће строго пазило, да се у веће светце и једне и друге цркве сваки јавни или ларму н иегодовање проузрокујући рад забрани. Усљед извештаја од стране полиције, којој се чини да месари цену меса у међусобном договору повисују, позове ма^истрат заступништво, да тај предмет у претрес узме, приметивши, да је лимитација само за врене укинута, те се може одмах опег завести, ако би то потреба изискивала. Но засгупннштво обзирући се на важне узроке, из којих је у своје време укинуло лнмитацију , није могло обазрети се на примедбу магиотратску, већ закључи, да се изјава полиције преда суду, коме принадлежи извидити, да ли постоји мсфу месарима договор ради повишења цене меса или не. Сад бејаху на дневном реду неке личне ствари. Жеиски кројач Н. Рогер тражи се за овдашњег. Буде примљен. ТипограФ Вундер у Белојцркви позове општину на пренумерацнју на српски превод нових граничарских реФорма. Нробе ради уписало се па два екземплара тог превода, док се невиди какав је. Више њих становника арабаџијске махале моле, да би се калдрма у њиховом сокаку продужила Решава се, да ће се им по вољн учинити, како буде то иовчано стање опшгинско допустило. Предложи се акт лицитације о продаји два кућишта бивше касапнице. Акт тај буде одобрен. По том се саопшги засгупништву, да је изишао налог, да се за текућу годину лимито-со може подићи. Закључи се, обратити се молбено на генерал-команду, како би овдашња главна армиција добила налог, да би ту со свакој појединој партаји, на основу магистратског упутства, непосредно изручила. Општинар г. Ивић иримећује, како је у нашој вароши просијачење преотело мах, и да је крајња нужда, да се томе на цут стане. Он препоручује, да општина у тој сгвари чини нужне кораке. То је изазвало живо дебатовање, и најпосле се закључи, да се наименује одбор, који ће чиниги о томе предлог, како би досадно и прекомерно теретно просјачање престало у овој вароши. За члаиове тог одбора избрани су г г. Орељ, Ивић С. Марковић и ђ Д. Јовановнћ. Г. Градоначелник обраги пажњу заступништва на трошно стање варошке болнице, које изискује да се оправља Нити ваља натос, нити пенџери, нити врата у том здању. Решено је, да једна комисија, састој|.ћа се из чланова: из г г. варошк. претставника К. Петро-