Zemunski glasnik

У Зшпу, II Апрпла 1808.

Земунеки Глаоиик излази Недељом у јутру. Цепа му је годишиа 5 фо - Ојгедплату на Земунски Глаоник прива из Аустрнје Гопронова печатња ринти у банкнотама заједно с поштарином или достављашем у К )ћу. За у ЗемЈиу, из Београда и унутрашше Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с ппштарином. Број 21. граду. Предбројници из Босие, Херцеговине и Старе Србије нредброје За Босну, Хрцсговину и Стару Србију 60 гроша турских, I ан турске се у плаНеним писмима код управе вилајетгке печатље у Сарајеву. Без поппарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

ПОДИЖИМО ДРУШТВА УМЕРЕНОСТИ. Од Дра II и л о ш а Р а д о ј ч и ћ а. (Паставак, види број 1!).) Из 008 нриповетчице може сваки лепу поуку за еебе извести, да умерено пике вииа, доведе у пријатно разпоАожеље чувства човечија, разбија бриге овога трудиога живота и доводи у невино весеље, које је и онако зачин живовИља нашег; али ово сое бива у границама умерености, код које остати ваља и никад ју прекорачити не треба, јер онда се узпореди онај дипљој зверади, кој.У сваки, да на миру остане, избегавати мора, а кад и даље тера у неумереном пићу о'нда је подобан свиљи, која се у блату ваља, да себе задовољи. — И одавдб сваки увидити може, да у друштву пријатељском, ил' после уморнога рада, чаша вина никоме наудити неће, ади злотвор је сваки и себи и својима, ако се огшја и своје крвавим знојом и трудом стечено имање на то троши. А како неби свој и својих највећи злотвор био, кад је већ роб своје страсти постао, част и поштење под ноге бацио, задужио се и имањем и душом својом, и здравље своје на век саранио. Та само помислимо, колико је њих у пијанству зла допало? колико се у пијанству убијства догодило и целе породице за навек несрећним учиниле? Колико је блага крваоим знојем стеченог у пијанству похарчено? Колико су њи изопијани на мртво име изпребијани и изубијани? Колико у ватри, води, мразу и снегу и т. д. погипуло? Да се статисТична дата скуие, упропастили би се! И све због иијанства, ове проклете страсти. А требе ли ракију пти? „Ракија разлађује крв" веле окорели пијанци . а незнаду бедни , да

пиКе ракије највећма крв разиаљује, итроши сиагу телеену и душевну пре времена и еуђенога дана у гроб тера. Нико неће старост дочекати, ко се преда пићу ракије, он рано О ј Млитаои, ослаби п малактпе сао за кратко време. Иовијим испитивањем и науком задобивеним искуством осведочено је, да ракију сасвим и онде одбацити ваља, где се иајтежи послови раде; доказано је, да људи и највећу врућину и најжешћу зиму лакше подносе, ако ракију непију. Тако се у Русији одпређе војницима ракнја давала, па су толико болесника по болницама имали, да се тепхко од болести опорављаше; сад последњих година, руски војник недобија ракију, нити је ири маршовима на највећој зими пити сме, и осведочило се да руски војиици сад без пића ракије највеће штраиаце најакој зими и цичи много лакпге подносе, него одпређе. Ракија троши јако снагу, и пићем ракије човек непрестано губи капитал од снаге своје. Кад је године 1855 енглеска трупа уБенгалској становала и јако рум и ракију трошила, тако се болести умножиле међу њима, да је дуже потрајало, све би и потаманило, Али ракија и рум забрани се, да се пити несме, и у меето тих ватрених пића пиво , руски теј и каФ .у уведоше, и сатим се здравље целе трупе енглеске новрати. Сад кад се енглески војници и у најнездравије пределе шаљу, ракију несмеду пити него руски теј, кафу и пиво пију, и меса задоста добијају, пак и у најнездравијој клими остану здрави. Ракија се највише онде троши где је велика сиротиња, где свет нема задоста ране; пак да му се снага тешким радом изгубљепа надокнади, оп онда нрибегава ракији, која му крв раздражи и са.мо нривидно снагу му телесну подиж■:*, али ово није добитак снаге, него еамо још јаче трош?ње шзло.

Наш народ нема никакве пужде, да прибегава нићу ракије, јер оп покрај умереног само труда и рада, ране задоста има, да може потрошену снагу своју надокнадити и не мора никад у помоћ притицати употребљавању ракије. Само ваља на то ићи и на то тежити, да се напх свет учи, да боље разполаже са евојом стечевином. Житнице пуне, кућу пуну, коју му богата јесеп донесе, зар преко зиме ваља изпразнити и све до голе душе потрошити? А кад време најнужнијег пољског рада дође, онда се мора лебом, луком и краставцима ранити; ту оида здравље пати, ту болештине свакојаке рађају се, ту онда напредка нема! Разполажи боље својим имањем и својом стечевииом, а нетроши неумерено, да у време највећег рада гладујеш, па ћеш и здравији и снажнији и срећнији бити! Осим тога што нагп народ нокрај умереног труда и рада, раие и добре и задоста имати може, само да боље разполаже добром својим; тако и због тога нужде нема, да ракију употребљује, шго лгиви у умереној и благој клими, где је пиће ракије само хрђав обичај и злоупотреблење. Здрав човек у нашој земљи, најјачим радом изгубљену снагу, може раном добром и одмором надокнадити; ту ватрена пића нису нужна, него убитачна; она снагу недају, него и канитал од здравља одузимају. Пиће је зато, да жеђ гаси; ватрена иућа жеђ јога горе разпаљују, Дакле живи умерено, ако хоћеш да ти дани живота срећни буду. Живи ириродно, и негази ногама законе природе, ако желиш, да весело и радосно овог света поживиш! Само здрав човек може уживати овог евета красоте и радоваћесе више на извору природе, него онај изДождени богатага, код сврјих златггГх свакојаким пићем папуњоиих бока.га! (Продужпће ге д